Najbolje biljke od žada za dom i kancelariju
Biljke od žada su odlične kućne biljke za svakog roditelja biljke zahvaljujući njihovoj lakoći nege. Ali iako sveprisutna Crassula ovata obično dobija naslove, zapravo postoje brojne vrste biljaka žada koje možete izabrati.

Ono što je sjajno je da postoje različiti oblici lišća, kao i raznolike sorte. Neke biljke žada ostaju relativno male, dok druge mogu dostići visinu od dva metra. U ovom vodiču ćemo istražiti 17 najpopularnijih vrsta biljaka od žada za uzgoj kod kuće.

O biljkama žada
Biljke žada spadaju pod kišobran roda Crassula, a Crassula ovata je najčešća sorta. To ih čini delom porodice Crassulaceae ili stonecrop. Ovi sukulenti preživljavaju u suvim, stenovitim predelima Mozambika i istočnog Kejpa i oblasti Kvazulu-Natal u Južnoj Africi.

Većina nas može prepoznati mesnate tamnozelene listove biljaka žada. Drvenasta stabljika ovih zimzelenih biljaka stvaraju izgled malog drveta. Hortikulturari su uzgajali biljke žada kao kućne biljke više od jednog veka zbog njihove robusne prirode i lakog održavanja.

Koliko vrsta biljaka žada postoji?
Iako je većina ljudi možda susrela samo jednu ili dve vrste biljaka žada, zapravo postoji oko 200 vrsta. Ovo uključuje sorte koje su uzgajane za prodaju kao sobne biljke. Jedna sorta, Crassula ovata ‘Hummel’s Sunset’, čak je dobila nagradu za baštenske zasluge od Kraljevskog hortikulturnog društva (RHS).

Koja vrsta biljke žada je srećna?
Biljke žada se obično povezuju sa srećom i prosperitetom, razvijajući nadimke kao što su „biljka novca“ ili „srećna biljka“. Većini ljudi ovo odmah podseća na klasičnu Crassula ovata. Ova dobro poznata sorta ima lepo zelene listove u obliku novčića i odlična je biljka za feng šui. Biljke od žada takođe nude niz dodatnih pogodnosti.

Da li biljke žada dolaze u nizu boja?
Kada razmišljamo o biljkama od žada, većini ljudi pada na pamet zelena. Ali biljke žada zapravo mogu prikazati niz drugih boja. Lišće može biti od svetlo zelene do tamnijih nijansi, ali postoje i šarolike sorte sa krem ili belim ivicama na listovima. Neke biljke od žada, poput Crassula arborescens, imaju srebrnu ili plavičasto-sivu nijansu na listovima.

Koja je najređa vrsta biljke žada?
Pošto postoji toliko mnogo vrsta biljaka žada, neke sorte su ređe od drugih. Dve od najređih su Crassula ovata’ Hummel’s Ghost’ i Crassula ovata’ Lancaster Variegated’.

Prvi potiče od proslavljene Crassula ovata ‘Hummel’s Sunset’ i ima narandžaste, crvene i žute šare. Potonji je otkriven 1990-ih u Lancaster Gardens u Masačusetsu i ima jarko žute šarene šare.

Možete li uzgajati biljke žada u zatvorenom i na otvorenom?
Iako su odlične sobne biljke, biljke od žada se mogu uzgajati i napolju u određenim uslovima. Ovim zimzelenim sukulentima je potrebno mnogo sunčeve svetlosti i suvih, toplih uslova – razmislite o USDA Zoni 10 ili više. Iako su biljke žada veoma izdržljive, ne mogu da podnesu mraz ili temperature koje padaju ispod 50ºF (10ºC). Đubrenje vaše biljke žada takođe može pomoći u podršci rastu u proleće i leto svake godine.

Biljke žada najbolje rade u bogatoj mešavini zemljišta sa dobrom dreniranjem, a zalivanje im je potrebno samo kada je osnova tla praktično potpuno suva.

Štaviše, biljke žada su relativno spore uzgajivače i neće zauzeti određenu lokaciju u vašem domu, i generalno nemaju previše problema sa štetočinama i bolestima. Međutim, smatraju se blago toksičnim za kućne ljubimce, tako da je najbolje da ih držite van domašaja željnih mačaka ili pasa u vašem domu.

17 popularnih vrsta biljaka od žada
Sa puno biljnih vrsta u porodici biljaka žada, zeleni palci imaju mnogo biljaka koje možete izabrati. Dakle, ne biste trebali imati problema da pronađete onu koja je savršena za vaš životni stil. Sledeće biljke žada su neke od najpopularnijih sorti za uzgoj i darivanje:

1) Crassula arborescens
Crassula arborescens
Crassula arborescens, opšte poznata kao „biljka srebrnog dolara“ ili „biljka srebrnog žada“, izgleda drastično drugačije od svog rođaka Crassula ovata. Biljka srebrnog žada je autohtoni grm zapadnog rta Južne Afrike i može dostići visinu do 4 stope.

Crassula arborescens ima srebrno-sivo lišće koje raste prilično blizu jedno drugom. Svaki list ima oblik skoro lepeze, a na listovima može biti i plavičasta nijansa. Ova sorta ima male roze ili bele cvetove koji se pojavljuju u jesen i zimu. Biljke srebrnog žada dobro se ponašaju kao kućne biljke ako im se daju dovoljno topli uslovi.

2) Crassula argentea ‘Gollum’
Crassula argentea ‘Gollum’
Ako želite biljku žada koja nimalo ne liči na dobro poznatu Crassula ovata, onda je Crassula argentea ‘Gollum’ za vas. Ova sorta ima čudne listove u obliku cevi – skoro kao koralni greben.

Lišće je pretežno zeleno sa crvenkastim nijansama oko “usta” u obliku sisaljki svakog lista.

Crassula argentea ‘Gollum’ je prilično popularna kao sobna biljka zbog svog neobičnog izgleda. U njihovim rodnim regionima u Mozambiku i Južnoj Africi, ova sorta daje male bele ili ružičaste cvetove zimi. Ovu vrstu možete uspešno uzgajati kao kućnu biljku kao što biste to učinili sa Crassula ovata.

3) Crassula ovata
Crassula ovata
Pouzdana, divna Crassula ovata je najčešća sorta biljaka žada. Ovaj zimzeleni sukulent je nastao na labavim, sušnim padinama Mozambika i Južne Afrike. Tokom prošlog veka, bila je najrasprostranjenija biljka žada koja se koristila kao kućna biljka.

Tamnozeleno lišće ovalnog oblika ove sorte biće poznato mnogim roditeljima biljaka. Ova vrsta takođe može da proizvede male bele cvetove u obliku zvezda tokom zime. Crassula ovata može dostići visinu od 3 do 6 stopa kao sobna biljka uz odgovarajuću negu. Međutim, potrebna mu je topla, suva atmosfera kada se uzgaja napolju.

Za optimalan rast, razmislite o presađivanju ove biljke žada svakih 18 meseci do 2 godine i orezivanje u rano proleće. Takođe ih je relativno lako razmnožavati ako želite da proširite svoju kolekciju.

4) Crassula ovata ‘Hobit’
Crassula ovata ‘Hobit’
Svaki Tolkien obožavalac će voleti ovu sortu biljaka žada. Crassula ovata ‘Hobit’ mnogo liči na drugu sortu žada inspirisanu LOTR-om – Crassula argentea ‘Gollum’. Obe sorte imaju visoke, cilindrične zelene listove sa crvenim rubovima oko vrhova nalik na sisaljke.

Crassula ovata ‘Hobit’ je prvobitno uzgajana u rasadniku u Viktoriji, Australija. To je mala sorta, obično raste do oko 30 cm. Kao i mnoge druge vrste biljaka žada, ova biljka takođe može da proizvede zimsko cveće ružičaste ili bele zvezde.

5) Crassula ovata ‘Hummel’s Sunset’
Crassula ovata ‘Hummel’s Sunset’
Ova istaknuta sorta žada je zapravo dobitnik nagrade. Kraljevsko hortikulturno društvo u Velikoj Britaniji dodelilo mu je nagradu za zasluge u bašti. Ovo čini Crassula ovata ‘Hummel’s Sunset’ odličnom sortom za uzgoj unutra ili na otvorenom u umerenim uslovima.

Sjajno lišće ovalnog oblika Crassula ovata ‘Hummel’s Sunset’ menja se tokom godine. Počinje kao prelepa zelena, zatim postaje glamurozno zlatna pre nego što konačno postane zanosno crvena. Ovo čini ovu sortu jednom od najsjajnijih i najpoželjnijih vrsta biljaka žada.

6) Crassula ovata’ Pink Beauti’
Crassula ovata’ Pink Beauti’
Takođe poznata jednostavno kao Crassula ovata ‘Pink’, ova sorta oduševljava svojim zadivljujućim ružičastim cvetovima nalik zvezdama. Biljke žada „Pink Beauti“ mogu narasti između 1 i 1,5 metara nakon nekoliko godina. Ova sorta pruža veću količinu cveća od mnogih drugih sorti žada.

Ovo fantastično mirisno cveće niče u jesen i zimu u pravim uslovima. Tamnozeleni listovi Crassula ovata ‘Pink Beauti’ su slični onima na standardnoj Crassula ovata. Stabljike ‘Pink Beauti’ takođe imaju blago ružičastu nijansu, a ne zelenu ili braon.

7) Crassula capitella ‘Logorska vatra’
Crassula capitella ‘Campfire’
Crassula capitella ‘Campfire’ je jedna od najjedinstvenijih i najzanimljivijih sorti biljaka žada. Ime je dobio prvenstveno po svojim bojama, koje trepere od zelene do narandžaste, pa čak i crvene. Ovo čini da ovaj zapanjujući sukulent izgleda kao žarka logorska vatra.

Ova biljka žada je sorta tipa Crassula capitella, od kojih svi imaju listove koji se šire kao rozeta. Ova vrsta može biti na manjoj strani, obično dostići samo oko 6 inča. Ovo čini Crassula capitella ‘Campfire’ idealnom kao kućnu biljku.

8) Crassula multicava
Crassula multicava
Crassula multicava je poznatija, ali njen šarmantni nadimak – vila Crassula. Ova sorta proizvodi mesnate zelene listove koji rastu u suprotnom uzorku. Neke sorte mogu imati ljubičastu donju stranu, ali većina je zelena sa ružičastim ili crvenim akcentima.

Ovaj sukulent raste umerenim tempom i obično ne postaje veći od 6 do 12 inča u visinu. Poreklom je iz istočnog i južnog rta Južne Afrike i provincije Natal. Crassula multicava može proizvesti roze cvetove sa četiri latice u jesen i zimu.

9) Crassula capitella ‘Tom Thumb’
Crassula capitella ‘Tom Thumb’
Ova sorta Crassula capitella je još jedna vrsta biljke žada jedinstvenog izgleda. „Tom Thumb“ ima vertikalne tornjeve od lišća. Svaki mali svetlozeleni list je skupljen, stvarajući stabljike koje skoro podsećaju na glavicu pšenice. Na ovim listovima može biti i malo crvene boje.

Crassula capitella ‘Tom Thumb’ je još jedna relativno mala sorta žada. Obično dostiže do 6 inča u visinu. Raste prilično brzo, ali se ne širi predaleko, obično u širini od 6 inča.

10) Crassula rupestris
Crassula rupestris
Crassula rupestris je poznatija po imenima kao što su „Dugmad na kanapu“, „brojanica“ ili „dječja ogrlica“. Raste duge lančiće zelenih listova koji su skupljeni blizu njenoj. Na lišću mogu biti i nagoveštaji crvene boje.

Crassula rupestris može dostići visinu i do 1 ½ stope, a potrebno je između pet i deset godina da dostigne punu veličinu. Može razviti male bele ili roze cvetove tokom leta u dobrim uslovima.

11) Crassula falcata
Crassula falcata
Crassula falcata ima upečatljiv izgled u poređenju sa drugim biljkama žada. Njegovi sivo-zeleni listovi su dugački i široki, zbog čega je ova sorta dobila nadimak poput aviona ili propelera. Još jedna jedinstvena karakteristika Crassula falcata su njeni sitni cvetovi. Ovo su crvene, a ne tipične ružičaste ili bele od drugih biljaka žada.

Crassula falcata može dostići visinu od 2 stope. Ova sorta je autohtona sa Rta dobre nade u Južnoj Africi.

12) Crassula tetragona
Crassula tetragona
Biljke žada Crassula tetragona su neke od najpoznatijih sorti za bonsai. To je zbog njihovog izgleda nalik na bor, koji je doveo do njihovog zajedničkog alter-ega – „minijaturnog bora“.

Crassula tetragona ima igličasto zeleno lišće koje raste kao vertikalne stabljike. Ova sorta je autohtona u regionu koji obuhvata oblasti Istočnog Kejpa i Namakvalenda u Južnoj Africi. Drvenaste stabljike mogu biti prekrivene malim belim cvetovima u letnjim mesecima.

13) Crassula Ovata ‘Crosbi’s Red’
Crassula Ovata ‘Crosbi’s Red’
Crassula Ovata ‘Crosbi’s Red’ je kompaktna sorta biljke žada. Često je poznata kao “biljka žada crvenog patuljaka” ili “Krozbijeva kompakta” i može narasti do 3 metra. Kao sorta Crassula ovata, ova sorta deli listove u obliku novčića svog rođaka.

Crassula Ovata ‘Crosbi’s Red’ ima svetlozelene listove sa crvenom bojom na ivicama. Unutrašnji deo svakog lista može skoro da izgleda žuto u nekim svetlima. Kako i priliči njegovom nazivu „patuljasta biljka žada“, ova sorta ima manje listove od normalne Crassula ovata.

14) Portulacaria afra
Portulacaria afra
Portulacaria afra tehnički nije biljka žada jer nije član porodice Crassulaceae. Međutim, ovaj poluzimzeleni sočni grm poznat je i kao „patuljasta biljka žada“. To je zapravo deo porodice Didiereaceae i ima druge nadimke poput „slonova grmlja“.

Mesnati, okrugli zeleni sočni listovi portulacaria afra su ono što ovu vrstu čini lako zameniti za biljku žada. Poput pravih biljaka žada, grm slona je porijeklom iz Južne Afrike. Sa svojim mekšim drvetom, portulacaria afra je veoma pogodna za bonsai.

15) Crassula marnieriana
Crassula marnieriana
Crassula marnieriana je karakteristična sorta biljke žada koja je poznata i kao „ogrlica od žada“ ili „biljka crva“. Njegovi debeli zeleni listovi rastu u grozdovima koji izgledaju kao crv ili niz perli od žada. Mnoge sorte takođe imaju crvene ivice na lišću.

Ova sorta žada raste prilično sporo, na kraju dostiže skoro 8 inča u visinu. Neke sorte Crassula marnieriana su hibridizovane sa Crassula rupestris da bi se stvorile vrste poput Crassula k rupestris f. marnieriana ‘Hotentot.’

16) Crassula tomentosa
Crassula tomentosa
Crassula tomentosa je sorta žada čudnog izgleda. Formira gustu grupu lišća koja se proteže od centra svakog lista kao rozeta. Ove biljke takođe imaju fine dlake duž ivica sivo-zelenih listova. Ove dlake su Crassula tomentosa stekle nadimak „vunasta crassula“.

U leto, Crassula tomentosa može da proizvede žuto-bele cvetove koji mogu narasti prilično visoko. Tokom sezone cvetanja, cela biljka može dostići do 2 metra. Mogu se sresti i šarolike sorte.

17) Crassula coccinea
Crassula coccinea
Crassula coccinea, poznata kao „baštenski koral” ili „crvena crassula”, je još jedna istaknuta sorta biljaka žada. Njegovo zeleno lišće se uzdiže poput tornja sa skupovima od četiri ravna lista koja se preklapaju. Crassula coccinea takođe može da raste cvetove nalik crvenoj trubi tokom leta.

Ova sorta može narasti između 8 i 11 inča sa sličnim širenjem. Ovaj sukulent raste u obliku žbuna i potiče iz delova Južne Afrike.

Okončanje

Da li želite da dodate biljku žada u svoju kolekciju kućnih biljaka, ali ne želite uobičajenu Crassula ovata? Pa, imate sreće jer postoji nekoliko čudnih i divnih vrsta biljaka žada. One se kreću od krznenih rozeta Crassula tomentosa do zadivljujućih boja Crassula ovata ‘Hummel’s Sunset’.