Dostava cveća: Srbija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija ...

Meni

English EN German DE Russian RU Serbian SR

Vaša Korpa

zamijaOvo je istočno afrička biljka koja istovremeno liči na paprat i na sukulentu. Uspravan rast, tamno zeleni listovi i prepoznatljiv oblik osobine su ove kućne biljke koja podnosi hlad. Zamija će odlično izgledati ako je stavite zajedno sa biljkama prošaranih listova ili lepih cvetova ili ako napravite aranžman s’ paperjastim biljkama poput asparagus densiflorusa.

 U svom prirodnom okruženju zamija proizvodi zelene i bele cvetove, ali uopšte ne cveta ako raste u zatvorenom prostoru.
 
Svetlost: podnosi prilično dubok hlad, ali bolje raste na jakoj filtriranoj svetlosti, daleko od prejakog direktnog sunca.

Detaljnije „Zamija“

vrisejaVriseja pripada zajednici sobnih biljaka. Gaji se u saksiji zbog veoma lepog lišća. Listovi su 20 cm dugački, 4 do 5 cm široki, debeli i tvrdi, jezičasti, pravilno i veoma lepo povijeni, plavičasto-zeleni posuti srebrnastim pepeljkom, sa belim trakama popreko i tako poređani stavaraju veliku rozetu i levak, iz kojeg izbija oko 30 cm visoko cvetno stablo. Cvet je krupan, u obliku zagasitog, crvenog ili žutog klasa, sa zelenim vrhom. Cvet može i više meseci da se održi.

Razmnožavanje ove biljke je veoma teško, jer traži posebne uslove, pa je bolje i jednostavnije kupiti gotovu biljku i dalje je negovati. Najbolje uspeva i dobro se drži u propusnoj rastresitoj mešavini zemlje. Zalivati je treba umereno, a povremeno i prihranjivati. Za vreme toplih dana leti i zimi u toploj prostoriji takođe je treba češće orositi čistom, mlakom vodom. Od promaje je treba naročito čuvati.

tilandsijaBiljke iz porodice ananasa (Bromeliaceae) cvetaju najčešće samo jednom, a zatim odumiru. Pre toga se naravno, pobrinu za “potomke“. I tilandsija u tome nije nikakav izuzetak. Tilandsija je ukrasna, graciozna biljka iz porodice ananasa, koja se oblikom rasta i malom vlastitom težinom vrlo dobro prilagodila epifitnom načinu života. O broju vrsta tilandsija, koje su rasprostranjene po tropskim i suptropskim područjima Severne, Srednje i Južne Amerike, još uvek postoje brojne nejasnoće. Govori se o najmanje 150, pa sve do nekoliko stotina vrsta.

Detaljnije „Tilandsija“

skreptokarpus.jpegStreptokarpus ima srednje krupne, zvonaste cvetove, čisto bele, tamno-plave, ružičaste, ljubičaste i bele sa crvenim prugama, dok je unutrašnja šupljina cveta tamnija. Cvetna stabla visoka su 10 do 12 cm i nose po dva ili tri uspravna cveta. Lišće je izduženo, naborano, tamno-zeleno. Visina biljke je do 20 cm, a prečnik je najmanje 20 cm. Streptokarpus je sličan gloksiniji i pripada takođe botaničkoj porodici Gesneriaceae. Ima gomoljicu koja potpuno gubi list kao gloksinija, pa je zato i zimi treba umereno zalivati. Ako je ne bi zalivali gomoljica bi se osušila i propala. Preko zime biljku treba smestiti na svetlo mesto, u toplu prostoriju od 14 do 16°C.

Detaljnije „Streptokarpus“

stefanotisKao lončanica stefanotis se najčešće uzgaja kao venac oko obruča od žice. Pripada grupi mirisnih cvetnica. Da bi ponovo procvetao, zahteva veliku pažnju. U svojoj pradomovini, na ostrvu Madagaskaru, stefanotis raste kao zimzelena povijuša. Početkom 19 veka donesen je u Evropu i odmah je pobudio veliko zanimanje. To nije nimalo čudno jer se i danas ubraja među naše najlepše sobne biljke.

 Tanke stabljike stefanotisa mogu biti duge i po nekoliko metara i ukoliko se ne oblikuju da rastu u vencu, potrebno im je osigurati oslonac za penjanje. Cvetovi će se pojaviti od maja nadalje, a u staklenicima se može “prisiliti“ na cvetanje u bilo koje vreme određenim postupcima i primenom veštačke rasvete.

Detaljnije „Stefanotis“