Nega sobnog cveća

zamijaOvo je istočno afrička biljka koja istovremeno liči na paprat i na sukulentu. Uspravan rast, tamno zeleni listovi i prepoznatljiv oblik osobine su ove kućne biljke koja podnosi hlad. Zamija će odlično izgledati ako je stavite zajedno sa biljkama prošaranih listova ili lepih cvetova ili ako napravite aranžman s’ paperjastim biljkama poput asparagus densiflorusa.

 U svom prirodnom okruženju zamija proizvodi zelene i bele cvetove, ali uopšte ne cveta ako raste u zatvorenom prostoru.
 
Svetlost: podnosi prilično dubok hlad, ali bolje raste na jakoj filtriranoj svetlosti, daleko od prejakog direktnog sunca.

(više…)

Read More

vrisejaVriseja pripada zajednici sobnih biljaka. Gaji se u saksiji zbog veoma lepog lišća. Listovi su 20 cm dugački, 4 do 5 cm široki, debeli i tvrdi, jezičasti, pravilno i veoma lepo povijeni, plavičasto-zeleni posuti srebrnastim pepeljkom, sa belim trakama popreko i tako poređani stavaraju veliku rozetu i levak, iz kojeg izbija oko 30 cm visoko cvetno stablo. Cvet je krupan, u obliku zagasitog, crvenog ili žutog klasa, sa zelenim vrhom. Cvet može i više meseci da se održi.

Razmnožavanje ove biljke je veoma teško, jer traži posebne uslove, pa je bolje i jednostavnije kupiti gotovu biljku i dalje je negovati. Najbolje uspeva i dobro se drži u propusnoj rastresitoj mešavini zemlje. Zalivati je treba umereno, a povremeno i prihranjivati. Za vreme toplih dana leti i zimi u toploj prostoriji takođe je treba češće orositi čistom, mlakom vodom. Od promaje je treba naročito čuvati.

Read More

tilandsijaBiljke iz porodice ananasa (Bromeliaceae) cvetaju najčešće samo jednom, a zatim odumiru. Pre toga se naravno, pobrinu za ”potomke”. I tilandsija u tome nije nikakav izuzetak. Tilandsija je ukrasna, graciozna biljka iz porodice ananasa, koja se oblikom rasta i malom vlastitom težinom vrlo dobro prilagodila epifitnom načinu života. O broju vrsta tilandsija, koje su rasprostranjene po tropskim i suptropskim područjima Severne, Srednje i Južne Amerike, još uvek postoje brojne nejasnoće. Govori se o najmanje 150, pa sve do nekoliko stotina vrsta.

(više…)

Read More

skreptokarpus.jpegStreptokarpus ima srednje krupne, zvonaste cvetove, čisto bele, tamno-plave, ružičaste, ljubičaste i bele sa crvenim prugama, dok je unutrašnja šupljina cveta tamnija. Cvetna stabla visoka su 10 do 12 cm i nose po dva ili tri uspravna cveta. Lišće je izduženo, naborano, tamno-zeleno. Visina biljke je do 20 cm, a prečnik je najmanje 20 cm. Streptokarpus je sličan gloksiniji i pripada takođe botaničkoj porodici Gesneriaceae. Ima gomoljicu koja potpuno gubi list kao gloksinija, pa je zato i zimi treba umereno zalivati. Ako je ne bi zalivali gomoljica bi se osušila i propala. Preko zime biljku treba smestiti na svetlo mesto, u toplu prostoriju od 14 do 16°C.

(više…)

Read More

stefanotisKao lončanica stefanotis se najčešće uzgaja kao venac oko obruča od žice. Pripada grupi mirisnih cvetnica. Da bi ponovo procvetao, zahteva veliku pažnju. U svojoj pradomovini, na ostrvu Madagaskaru, stefanotis raste kao zimzelena povijuša. Početkom 19 veka donesen je u Evropu i odmah je pobudio veliko zanimanje. To nije nimalo čudno jer se i danas ubraja među naše najlepše sobne biljke.

 Tanke stabljike stefanotisa mogu biti duge i po nekoliko metara i ukoliko se ne oblikuju da rastu u vencu, potrebno im je osigurati oslonac za penjanje. Cvetovi će se pojaviti od maja nadalje, a u staklenicima se može ”prisiliti” na cvetanje u bilo koje vreme određenim postupcima i primenom veštačke rasvete.

(više…)

Read More

spatifilijumOva sobna biljka ne zahteva naročitu negu. Za vreme vegetacije najbolje uspeva na svetlom mestu, kraj prozora. Spatifilijum je biljka koja je u proseku visoka 30 do 40 cm, sa zašiljenim, kožastim zelenim listovima na dugačkim drškama. Cvet je čisto beo. Za vreme rasta treba je obilno zalivati ustajalom vodom i češće prihranjivati tečnim hranjivima. Kad precveta ne treba je prisiljavati na dalji rast, jer izvesno vreme mora da se odmara pa se radi toga postepeno sve manje zaliva. Na kraju, zalivanje sasvim prestaje. Za vreme mirovanja biljka se može izneti iz sobe, napolje, na svetlost, ali na mesto malo izloženo suncu. Tako ostavljena, ona će se posle jednog ili dva meseca skoro i bez zalivanja uspavati. Ovo mirovanje je nužno, jer bi bez njega, u buduće, cvetala teško preko zime.

(više…)

Read More

slanumSolanum pseudo – kapsicum ja biljka preneta iz Južne Amerike u Evropu. Gaji se radi plodova – njenih veoma lepih crvenih i narandžastih bobica, koje mnogo biljku krase i liče na plod sitnijih trešanja. Da bi ove njene bobice ostale sveže i da bi se što duže održale na biljci treba joj osigurati dovoljno svetla, vlage, svežeg i vlažnpg vazduha i ne sme se držati u previše toploj prostoriji. Raste džbunasto do 60 cm visoko i ima sjajno, tamno – zeleno elipsasto lišće.

Cvet joj je neprivlačan, beo, sa žutim prašnikom koji mnogo liči na cvet krompira. Od toplog i suvog vazduha može da joj otpadne plod i lišće. Traži plodnu poroznu zemlju. Saksije ne treba da budu prevelike.

(više…)

Read More

zvoncicOva skromna i divna biljka može se često videti na prozorima, jer sa mnogobrojnom belim ili plavim zvezdastim cvetićima vrlo pogodna kao idealan ukras prozora, terasa i balkona. Cveta neprekidno od juna do pozne jeseni. U pogledu gajenja i nege nema neke naročite zahteve. Jedino traži svetlost, prozračno i vlažno mesto, a preko leta obilno zalivanje. Može se smestiti i na severnu i na južnu stranu prozora. Na sunčanoj strani mora se zalivati dva puta dnevno, a na severnoj dovoljno je jedanput svakog dana, ali uvek samo ustajalom vodom ili kišnicom. Ne podnosi kreč. Da bi bujnije rasla i bogato cvetala treba je od aprila do juna prihranjivati svakih 15 dana.

(više…)

Read More

hmeljSobni ukrasni hmelj je veoma upadljiva sobna biljka zbog svojih interesantnih žućkastih cvetova koji liče na metlice. Posebnu draž ovoj biljci daju nežni grimizno obojeni, pokrovni listići. Cveta tokom leta i njeni beli cvetovi sa pokrovnim listovima su neobično lepi. Pošto ova biljka zimi ne cveta, vrlo dobro podnosi umerenu temperaturu od 12 do 14°C. Zalivanje je u to vreme ograničeno, tj. zaliva se malo, a sa prihranjivanjem treba sasvim prestati. Veći deo listova tada otpadne, ali to je kod peloperone sasvim normalno. Rano u proleće treba grančice skratiti da bi se biljka formirala u što lepši džbun i presaditi je u mešavinu zemlje; 1 deo listovke, 1 deo komposta, 1 deo treseta i 15% čistog rečnog peska. Na dno saksije treba staviti crepčiće ili šljunak zbog oticanja suvišne vode.

(više…)

Read More

limunLimun i narandža gaje se na isti način. Njihova dnevna nega nije teška, ali je gajenje prilično složeno. Veliku pažnju zahteva pri presađivanju, prezimljavanju i zalivanju. Limun i narandža su zimzeleno drveće ili džbunovi. Mnogi ljubitelji ih gaje u stanovima zbog plodova, a naročito je limun dosta odomaćen i gaji se u posudama kao neka mala voćka. Ima ih niskih oblika, poreklom su iz Japana, izrastu 50 do 60 cm visoko i donose plodove. Leti im prija sunčano mesto napolju na terasi ili u bašti gde nema promaje, a gde ih treba izneti čim nastane stalno toplo vreme. U doba vegetacije treba ih dosta zalivati, ali odviše vlažnu zemlju ni tada ne podnose.

(više…)

Read More
0