Ovu vrstu stručnjaci smatraju najzanimljivijom između svih eonijuma. Lisne rozete bez stabla ravne su poput tanjira. Zbog toga mnogo bolje uspeva u plitkoj posudi nego u cvetnom lončiću. Tanjirasti eonijum potiče sa Kanarskih ostrva. Po kamenitim obroncima i u pukotinama stena raste u velikom broju. Lisna rozeta mu je ravna poput tanjira. Mesnati, jedan preko drugog čvrsto priljubljeni listići oblikuju lep, pravilan uzorak sa naglašenim vanjskim rubom, zavrnutim poput trepavica. Nakon godinu ili dve iz sredine biljke izrastaju cvetne stabljike, dužine oko pola metra i bujno se granaju. Cvetovi svetložute boje se pojavljuju u julu-avgustu. Nakon cvetanja biljka, nažalost, vene, ali lisnim reznicama ili setvom semena mogu se uzgojiti nove biljke. Svi eonijumi vole direktno sunce, pa ipak pripazite da ne budu u blizini pregrejanih staklenih površina, okrenutih na jug. Stoga u popodnevne sate lagano je zasenčite. Leti biljku iznesite na otvoreno, ali svakako natkriveno mesto, zaštićeno od kiše.
Ova tustika zadebljalog stabla ranije je bila poznata pod nazivom Kleinia neriifolia (nerium – oleander). Poreklom je sa Kanarskih ostrva. Na kraju dugih izboja, koji izgledaju kao da su posuti injem, nosi ”čupave” lisne čuperke. Zadebljano stabalce i izboji ove biljke služe kao spremišta vode, što joj omogućuje preživljavanje sušnih vremenskih razdoblja u njenoj pradomovini. Na gornjem kraju stabalca stvara izboje poput pršljenastih izdanaka koji su obrasli sivozelenim uskim listovima dužine oko 12 cm.
Po listovima se može prepoznati kao bliski srodnik oleandera. Obe vrste pripadaju grupi veoma otrovnih biljaka, šta više otrovni su svi delovi. Kao što drugo ime govori, ove biljke su poreklom sa ostrva Madagaskara. Ubrajamo ih među sukulente zadebljalog stabla iako na prvi pogled izgledaju poput stupastih kaktusa. U debelim stablima sposobne su (u svojoj domovini) sačuvati vodu za sušno razdoblje. Nekad su ovu biljku nazivali ”zvezda stepe”. Budete li je nedovoljno zalivali, biljka će to pokazati odbacivanjem listova. U određeno vreme, doduše, potearće novi, međutim to će zahtevati dodatno trošenje energije. Pod povoljnim uslovima uzgoja biljka će zadržati listove tokom cele godine. U domovini stablo izraste u visinu 10 metara. Iako je ritam 
Te dražesne patuljaste tustike pripadaju najzanimljivijim vrstama biljaka zadebljalih listova. Kod ove biljke postaje potpuno jasan pojam mimikrije – začuđujuće uspešno prilagođavanje oblikom i bojom neposrednoj okolini. Vrste ”živog kamena” variraju oblikom i bojom. Bojom i veličinom se prilagođavaju kamenju pored kojeg rastu. Biljka se sastoji od dva para listova, međusobno sraslih. Zametene peskom, najčešće ostaju vidljive samo gornje ravne površine listova sa zanimljivim pegama, koje u svim tonovima oponašaju boju okoline bilo tačkama ili prugama. Odstupanja u boji na površini najčešće su ”prozor” koji propušta svetlost. U razdoblju apsolutne suše listovi usahnu. Ubrzo nakon kiše ponovo poteraju novi. Za uspešan sobni uzgoj litopsa morate dobro upoznati njegov način života. Od novembra do kraja marta obustavite zalivanje ”živog kamena”.
Suva područja južnoafričke pokrajine Kapland su pradomovina ove malene sukulentne biljke, ranije poznate pod nazivom Scilla violacea. Visina rasta retko pređe 15 centimetara. Posebnost ove biljke su nadzemne lukovice, iz kojih se razvijaju listovi. Ledeburije će vrlo lepo izgledati posadimo li nekoliko biljaka zajedno u posudu. Listovi dužine oko 8 do 10 cm, u osnovici su prošireni, a prema vrhovima šiljasti, izrastaju na kratkim peteljkama. Osnovna im je boja sivozelena sa tamnije zelenim nepravilnim uzorkom. Donja strana lista je purpurnocrvene boje i sjajna je. U maju, junu pojavljuju se grozdasti cvetići sa ljubičastim prašnicima. Na pojedinačnoj metlici može se naći 10 do 20 takvih cvetića.
