Ova vrsta kaktusa liči na poznati člankasti kaktus (Epiphyllum truncatum). Cvetovi su mu upadljivo svetlo crvene i bele boje, cveta u proleće. Pošto i ova sorta kaktusa raste i živi u svojoj postojbini u prašumama Meksika i Brazila u šupljinama drveća koje su ispunjene biljnim delovima u raspadanju, potrebna mu je mešavina zemlje: 1 deo listovke, 2 dela treseta i 15% rečnog peska. Gajenje ove sorte kaktusa nije teško i ne iziskuje toliko nege kao ostale sorte. U stanu zahteva svetlo mesto, ali od žarkog sunca ga treba zaštititi. Da bi biljka bogato cvetala treba joj omogućiti vreme mirovanja. Prvi put posle precvetavanja, u maju i junu, a drugi put od oktobra do januara. Za vreme mirovanja zaliva se sasvim malo, tek toliko da mu se grumen zemlje u saksiji sasvim ne sasuši, ali ga zato treba do tri puta dnevno prskati mlakom, ustajalom vodom ili kišnicom.

Detaljnije “Uskršnji kaktus”

Ovih kaktusa ima preko 200 varijeteta. Ukratko, evo šta sve treba o njima da se zna. Nalik su na šaku ili žabu, zbog čega su dobile takav naziv. Ima ih sa jakim velikim trnjem, malim belim, crvenim , smeđim i čisto žutim bodljama i dlačicama. Mogu biti ogromni i mali, a neki varijeteti puzaju po zemlji. Cvet im je neobično lep i raznobojan, ali na žalost kratkotrajan. Nega opuncije je jednostavna. Traže mnogo sunca i malo zalivanja. Neke vrste podnose i nižu temperaturu, ali je ipak bolje da prezime u podrumu. Preko zime ih ne treba zalivati. Zahtevaju jaku klijališnu zemlju, izmešanu sa ilovačom i peskom. Razmnožavaju se pelcerima.

    Ovo je rod kuglastih kaktusa koji u starijoj dobi mogu postati i malo cilindrični, ali uvek će ostati prolično mali. Potiču iz Čilea i severne Argentine. Bodlje su veoma lepe; variraju u bojama, od bele preko žute i smeđe do crne. Cvetovi su ružičasti i žuti. Kaktusi Neoporteria rastu sporo. Prija im toplo i sunčano mesto. Leti vole suv i topao vazduh, a zimi im prija temperatura od 6 do 8°C. Leti se zaliva redovno, pa se polako smanjuje da bi se zimi prestalo sa zalivanjem.

Ovaj rod kaktusa obuhvata više od dve stotine vrsta, a većina potiče iz Meksika. To znači da većina kaktusa Mammillaria treba u toku godine što više svetla i sunca. Pa ipak postoji nekoliko svetlozelenih vrsta – onih koje sadrže veliku količinu hlorofila – koje tokom leta treba donekle zakloniti od jakog sunca. Te biljke je najbolje zalivati odozdo, kod vrsta sa belim dlakama treba naročito pripaziti da se sama biljka nikada ne pokvasi. Leti je treba redovno prihranjivati. Mammillaria voli leti puno sunca, ali je povremeno treba okretati da se spreči rast biljke na jednu stranu. Leti voli visoke temperature a zimi joj prija oko 7 do 10°C. Leti je treba redovno zalivati, a zimi veoma malo, tek toliko da se biljka ne osuši. Dobro podnosi suv i topao vazduh u dnevnoj sobi.

Lobivija potiče iz Južne Amerike, to je rod koji sadrži više od sedamdeset drugih vrsta kaktusa. Oni se po izgledu znatno razlikuju; po obliku su kuglasti ili valjkasti, bodlje mogu rasti tesno pripijene jedna uz drugu ili su raširene, a mogu biti duge ili kratke itd. Obilno cvetaju stvarajući veliki broj cvetova koji se razlikuju po boji od bele preko žute do crvene. Razmnožava se semenkama ili reznicama. Lobivija voli puno sunca i prija joj položaj na prozorskoj dasci okrenutoj prema jugu. Leti voli jako tople, a zimi svežije temperature. Leti je treba umereno zalivati, a zimi ne. Prija joj suv i topao vazduh.