Istorija sobnog cveća

Sakupljači biljaka su pronalazili biljke i ukoliko su imali sreće, sretno su ih donosili kući. Uzgajivači su ih poboljšavali. Tada su biljke bivale prepuštene na milost i nemilost ljubiteljima sobnog bilja koji su njima ispunili svoje staklenike ili ukrasili svoje domove. Na žalost, istorija sobnog vrtlarstva, posebno u poslednja dva veka, pokazuje da strast za kućnim biljkama i brižna ljubav prema njima nije uvek povezana sa smislom za njegovo izlaganje i smeštaj.
 
    Nesrećno kućno bilje bilo je žrtva promena mode u ukusima upravo kao što je to bilo i bilje koje je raslo u vrtu. Iste biljke rasle su u loncima i izlagale se na stalcima projektovanim da pristaju uz sobnu okolinu, bez obzira da li je ukus vlasnika bila ekstravagancija Tiffanija, jednostavnost Bauhausa, kineski stil, neogotika, viktorijanski stil, ponovo otkriveni viktorijanski stil, stil Art Nouveau ili je bio jednostavno loš.
 
    Tradicionalna posuda za cveće je zemljani lonac i tu su po obliku najljupkiji minoski lonci za spremanje namirnica od pre 4000 godina ili stare posude za maslinovo ulje iz Provanse ili italijanski lonci za pomorandže, koji su vekovima uticali na najbolje oblikovane posude za cveće. Međutim, ludovanje za egzotičnim biljem podudara se u 19 veku sa preteranim ukrašavanjem pokućstva, uključujući i napadni način izlaganja biljaka.
 
    Englezi Viktorijanskog doba nisu bili jedini krivci: bolest je bila rasprostranjena na daleko i široko. 1801 godine postojao je jedan nakaradni francuski nacrt za žardinjeru, koja je istovremeno služila kao kavez za ptice i akvarijum. Držale su je sfinge koje su na glavama držale lonce za cveće ukrašene golim ljudskim figurama. Bila je namenjena za zabavu jednom švedskom grofu. „Maštovite glinene žardinjere ukrašene odgovarajućim šarama, bojama i zlatom“ bio je čest oglas u Sjedinjenim Državama. Bile su „stvarno izvanredne i trebalo ih je videti da bi se ocenile“.
 
    Tokom 19 veka englezi su proizvodili kitnjaste žardinjere, ponekad sa posudama za zlatne ribice ili krletkama za ptice. Međutim u drugoj polovini veka srcu su im prirasle kutije sa papratima. Bili su to potomci Wardove kutije, koja je nakon 1830 godine smanjila mnoge gubitke pri prevozu biljaka morem.
 
    Čvrste drvene i staklene posude koje su bile privezane na palubama izloženim olujama jako su se razlikovale od kutija elegantnog oblika, koje su ukrašavale ili dovodile u nered, salone srednje klase viktorijanskog doba. Unutar malih minijaturnih staklenika na savijenim nogama ili teškim postoljima, bujala je paprat zaštićena od dima plinskog svetla i vatre. Vazduh u kutiji bio je toliko čist da je dokotor Ward za eksperimet upotrebio jednu kao vivarij i u njoj održao u životu crvendaća 6 meseci.
 
    Kutije su zauzele i domove srednje klase u Americi istisnuvši veoma raširenu viseću košaru. Jedan od razloga što se to dogodilo, kako se cinično govorilo, bio je taj što su viseće košare bile jeftine i što ih je gotovo svako mogao kupiti. Wardove kutije nisu bile pristupačne siromašnima.
 
    Počeli su se upotrebljavati i prozori za biljke – Shirley Hibberd, jedna od najvećih autoriteta među viktorijanskim piscima o vrtlarstvu, nazvala ih je Hortus Fenestralis. To su bili minijarturni staklenici smešteni među dvostruke prozore, slični Wardovim kutijama. Drugi prozor mogao je biti smešten u sobi ili izveden na vanjskoj strani zida. U svakom slučaju biljka u staklu bila je sačuvana od dima u sobi.
 
    Danas se Wardove kutije pojavljuju kao terarijum ili vrt u boci kao jedan od oblika. Uglavnom, dim ugljena i plina je nestao a danas jedna od uloga tih zatvorenih posuda da sačuvaju biljke od prekomerno suvog vazduha toplih soba u modernim kućama.
 
    Žardinjere su se vratile nakon što su jedno vreme bile zanemarene, ali to je sumnjiva dobit jer najlošije među njima služe kao neiscrpno nadahnuće proizvođačima ornamentalne plastike. Prozori za cveće isto kao i sobe za cveće, uobičajeni su u Skandinaviji i Sjedinjenim Državama, ali u Britaniji nikad više nisu postigli popularnost kao u Viktorijansko doba.
 
    Najveća promena na prozorskim daskama je to što sad na tanjirićima stoje plastične posude, dok su nekad sve posude bile od crvene gline, koja je budila nostalgiju.

Detaljnije

Oduševljenje za egzotične biljke zahvatilo je najpre aristokratiju severne Evrope u 16 veku. Kako ti dragoceni uvozni artikli ne bi uginuli od hladnoće na koju nisu navikli, vlasnici su za njih gradili „zimske kuće“ – velike šupe, u kojima su bile postavljene peći. Tu je biljkama pretila veća opasnost da ih ubije dim iz peći nego vremenske prilike.
 
    U 17 veku nastala je pomama za uzgojem pomorandži i za njih je trebalo osigurati zaštitu zimi. Najpre su to bile drvene zgrade, koje su se podizale svake jeseni i rušile u proleće. 1620 godine jedna je sagrađena za Electora Palatina iz Heidelberga kako bi zaštitila 430 stabala. Nakon kratkog vremena te su privremene oranžerije zamenjene stalnim, često veoma lepim zgradama od kamena. U nekima su bili i saloni za bankete.

(više…)

Detaljnije

Sakupljači biljaka donosili su biljke kući: tada su ih uzgajivači počeli menjati. Da bi zadovoljili želje kupaca za novim biljkama, mnogi rasadnici pomagali su finansiranje ekspedicija ili su slali svoje skupljače, ali njihova najvažnija uloga bila je u „poboljšavanju“ onoga što su doneli sakupljači biljaka. To je obično značilo uzgoj biljaka sa većim i lepšim cvetovima i sa upadljivim lišćem. Kao rezultat toga, mnoge današnje sobne (kao i vrtne) biljke jedva se mogu prepoznati kao potomci svojih divljih predaka. Čak i biljke koje su se uzgajale davno pre nego što ih je upoznao Zapad – posebno u Kini i Japanu – pretrpele su velike promene. To se postizalo na dva načina, od kojih su i jedan i drugi vrlo daleko od Darwinove teorije prirodne selekcije. Jedna metoda, ona najranija, sastojala se u tome da se odaberu najatraktivnijesadnice izrasle iz semena izvorne biljke i da se iz njih dobije seme. Nakon toga sledi dalja selekcija. Druga je metoda bila da se proizvede hibridna biljka što je praktično značilo ukrštavanje različitih vrsta istog roda. Međutim 1717 godine Thomas Fairchild, botaničar i vlasnik rasadnika u Londonu proizveo je prvi hibrid između karanfila i turskog klinčića. Taj uspeh ga je zabrinuo jer se kao pobožan čovek bojao da se takmiči sa Stvoriteljem.

(više…)

Detaljnije

Skupljačima bilja, sudeći prema prikazima njihovih ekspedicija, pretili su brodolomi, napadi naoružanih razbojnika, pljačke ili zarobljavanja. Padali su sa planina, izlagali se riziku da budu ubijeni i pojedeni i vrlo često su bili izujedani od komaraca. Izvršavali su samoubistva, utapali se, umirali od tuberkuloze, kolere, i malarije, a jedan je čak pao i ubio se dok je kao mesečar hodao u snu. Neki su nalazili utehu u piću, opijumu ili ženama, drugi su postali čudaci ili pustinjaci. Neobično je da su uopšte uspeli doneti biljke kući.
 
    Međusobno su se jako razlikovali ali zajednička im je bila strastvena ljubav prema biljkama, mnogo više nego uzbuđenje traganja – iako je i ono, naravno, bilo prisutno. Poznati sakupljač bilja nazvan „Kineskim Wilsonom“ rekao je da se sve nedaće zaboravljaju „jer živeo sam u nepreglednim dvoranama prirode i ispijao njena zadovoljstva“.

(više…)

Detaljnije

Potraga za sobnim cvećem duga je priča o izvanrednom ljudskom trudu. Na zidovima hrama egipatskog faraona Tutmosa trećeg u Karnaku nalaze se rezbarije koje prikazuju gotovo tri stotine biljaka donesenih kao ratni plen sa vojnog pohoda na Siriju, koji se odigrao 5000 godina pre naše ere. Retki su tako rani zapisi, ali zna se da su to u prvom redu bile biljke namenjene za hranu i druge korisne svrhe. U poslednjih 500 godina botaničari i hortikulturni radnici traže biljke u interesu nauke i za potrebe vrtlara. Njihova istraživačka i skupljačka volja ne poznaje granice.
 
    Rano u 17 veku dva Johna Tradescanta vrtlari kralja Charlesa prvog, zaslužni su za donošenje mnogih biljaka u Englesku. Otac ih je donosio iz Rusije, a sin iz Virginije. Uvezli su ukusno voće, cveće, kao što su floks, lupina, pasiflora i drveće na primer ariš i tulipanovac. Kasniji istraživači koji su išli u tropske zemlje, doneli su sa sobom biljke koje je trebalo uzgajati u staklenicima. Od njih su se razvile mnoge današnje sobne biljke.

(više…)

Detaljnije

Poverenje i pouzdanost

MojaCvećara Online Prodavnica

Moja Cvećara se potrudila da Vaša online kupovina bude podjednako prijatno i sigurno iskustvo, primenivši najviše standarde prilikom obavljanja plaćanja i dostave naših proizvoda.

Bezbednost

Vaši podaci i transakcija su osigurani SSL sertifikatom

Garancija i Povraćaj

Zagarantovan povraćaj novca u slučaju otkazivanja porudžbine

Dostava Cveća

Dostava cveća u bilo koje mesto u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji.

24/7 Podrška

Imate nedoumicu? Treba Vam pomoć? Naši operateri su tu

Utisci naših klijenata

5 godina ako ne i vise narucujem cvece iz inostranstva za bliske ljude u Srbiji i jako sam zadovoljna i brzinom i uslugom i kvalitetom. Divni su. .
Svaka cast. Sjajna usluga. Danas u 6 posle podne sam naruio cvece iz Kanade i zamolio ako moze da se dostavi do kraja dana i ljudi su dostavili u roku od dva sata. Stvarno sam prezadovoljan i narucicu ponovo preko iste cvecare. Hvala!
Iz Chicaga sam narucila ruze za svoju prijateljicu koja zivi u Beogradu Buket sa 55 ruza je predivan isporucen je tacno po dogovoru. Prezadoboljna sam sa Vasom ljubaznoscu. Zelim Vam puno srece i uspeha u Vasem poslu.
Vec trecu godinu koristim usluge MojaCvecare i mogu reci samo najbolje. Odlicna i profesionalna usluga i dostava. Sretna sam da imam mogucnost da obradujem i iznenadim svoju majku. Hvala vam!
Savršeno pouzdani! Cine i posiljaoca i primaoca jednako srecnim svojom profesionalnošcu, brzinom isporuke i tacnoscu, kao i lepotom svih aranzmana. Zaista je fantasticno iskustvo saradjivati sa Vama jer cinite da zaista opravdate ocekivanja, mada i mnogo vise od toga. Potrudite se da zaista iz ruke u ruku predate poklon, koji je cesto lepsi od slike na sajtu. Odusevljena i tople preporuke za sve koji se dvoume.

Dešavanja i Zanimljivosti

Izdvajamo iz Bloga

ASTROLOŠKI ZNACI I CVEĆE

Astrološki znaci, kao i cveće, često reflektuju naše raznovrsne lične stilove. Bilo da ste znatiželjni Blizanac, nežna Riba ili strastveni Lav, osećaćete se uravnoteženo tokom godine pomoću pravog cveća ili biljaka u Vašem domu ili kancelariji. To takođe funkcioniše i kod drugih! Ako niste sigurni koje cveće bi bilo najprikladnije kao poklon,   jednostavno „obratite […]

BOJE CVEĆA – ZNAČENJE

Simbolizam zasnovan na boji cveća je posebno poglavlje u njihovoj tradiciji. Zapravo, svaka boja cveća, počev od tamno crvene ruže do svetlo žutog narcisa, nudi bogatu i značajnu priču, staru hiljadama godina. Boja cveća koju izaberete za buket je jednako važna kao i vrsta cveća koju ste izabrali. PLAVA Bledo plave nijanse hortenzije ili tamno […]

ISTORIJA BIDERMAJERA

Bidermajer – nezaobilazan na svakom venčanju. A kako smo u toku jesenje sezone venčanja, evo šta niste znali o ovom mirisnom detalju… Običaj nošenja venčanog buketa potiče još iz 4. veka. Tada su mlade nosile venčiće na glavama od poljskog cveća i lekovitih trava jer bi, po verovanju, time oterale zle duhove. lade u antičkom […]

Instagram

Pratite nas na Instagramu

NAŠI KLIJENTI

  • brand2
  • cola
  • casino
  • luk
  • brand1
  • brand3
  • brand5
  • brand6
  • brand7

0