Još u starom veku u zemljama Bliskog istoka i Mediterana, poznata je ružina vodica, koja se dobija potapanjem ružinih latica u vodu. U desetom veku Arabljani su destilovali ružino ulje iz latica, a u Persiji toga doba (od X do XVII veka) bile su najveće na svetu površine pod ružama namenjenih proizvodnji ružinog ulja.
 
    Od XVII veka pa sve do današnjih dana ruže za ulje najviše se proizvode u Bugarskoj u dolini ruža u okolini Kazanlaka. Više hiljada hektara zasađeno je ružama za destilisanje ružinog ulja.
 
    Osim toga, danas se proizvode ruže za destilaciju ulja u južnoj Francuskoj, na Krimu u Sovjetskom Savezu, Turskoj, Alžiru i drugim zemljama severne Afrike.

Detaljnije “Ružino mirisno ulje”

Ako nekome želite na poseban način da iskažete svoju radost, prijateljstvo, ljubav, saosećanje, ako želite da podvučete, ulepšate nečiji uspeh, značajan dan – jubilej ili uspomenu, kada nemate i kada ne postoje reči da do kraja izrazite svoje osećanje – cveće kao poklon govoriće umesto Vas i za Vas. Poklonjeno cveće Vas reprezentuje u očima osobe ili kruga ljudi kojima ste ga doneli ili poslali.
 
    Pokloniti nekome cveće znači dati mu najveći kompliment, najveće simpatije, čak iskazati ljubav i vernost, a u svakom slučaju veoma izraženo i naglašeno poštovanje.

Detaljnije “Ruže kao poklon”

Pored gajenja u bašti – vrtu, ruža se može gajiti i u sobama – kraj prozora, na balkonima i na terasama. Najvažniji uslov je: što više svetlosti. To ne znači da ruže mogu po ceo dan biti izložene neposredno osunčavanju. Pored svetlosti potrebna je i svežina – kretanje vazduha, a zemlja nikada ne sme da bude osušena. Sudovi u kojima su ruže zasađene nesmeju biti pregrejane. Sve ovo lako je postići uz malo truda i ljubavi prema ovom poslu.

Detaljnije “Gajenje ruža u enterijeru – stanu”

Kod nas su najrasprostranjenije ruže iz grupe Canina, kojih ima više formi. Sve imaju lepe jednostavne svetlo ružičaste cvetove sa pet latica, koji prijatno mirišu. Cvetaju tokom juna, a u Septembru – Oktobru bogato rode crvenim šipcima, koji prestavljaju lep ukras jesenjeg i zimskog pejzaža, a istovremeno su izvanredna sirovina za vitaminsku hranu i lekove.
 
    Značaj tzv. divljih ruža je veoma velik. Za gajenje plemenitih ruža najvažnije je koju ćemo divlju ružu odabrati kao podlogu na koju ćemo je kalemiti.

Detaljnije “Divlje ruže”

U svom razvoju kao kulturne biljke, ruže imaju dva perioda. Prvi, veoma dug (3-5.000 godina) sastojao se u odabiranju ruža iz same prirode, unošenju u vrtove staroga sveta i odabiranje spontanih hibrida, mutacija i tako se kulturna ruža staroga sveta menjala i oplemenjavala veoma sporo i dugo. Uglavnom su gajene ruže uzete iz neposredne okoline, iz onog regiona koji je bio dostupan tadašnjim kulturnim narodima. Evropske ruže staroga sveta najpre su gajene na području Male azije i Bliskog istoka (Egipta, Sirije, Mesopotamije), odakle su dospele u Grčku i zatim u Rim. U isto vreme one dospevaju u severnu Afriku, preko Egipta. Tako je tokom tri milenijuma ruža ostala u relativno uskim okvirima tadašnjeg kulturnog sveta.

Detaljnije “Poreklo ruža”