Moje omiljene vrste nane za uzgoj u zatvorenom ili u bašti
Bilo da planirate biljnu baštu sledeće godine ili tražite jednostavnu biljku na prozorskoj dasci – članovi porodice mente („mentha”) su među biljkama koje je najlakše uzgajati kod kuće. Najbolji deo? Ne nedostaje stvari koje možete napraviti od sveže nane i koje je vrlo lako uzgajati u zatvorenom prostoru. Od pesta od mente do čaja od mente i mojita, to je neverovatna biljka za brojne kulinarske svrhe. Evo 20 različitih vrsta biljaka nane koje možete dodati u dvorište ili baštu na balkonu.
20 popularnih vrsta nane za uzgoj kod kuće:
1) Pepermint
Pepermint (Mentha piperita) je verovatno najpoznatiji član porodice mente. Često je to preferirani ukus mente koji se koristi u pasti za zube, čajevima, slatkišima i ulju od mente. Takođe je jedna od najsvestranijih kovnica na ovoj listi i neverovatno laka za uzgoj.
Ovaj plodni član porodice mente preferira bogato, dobro drenirano tlo i podnosiće sve od punog sunca do polusenke. Pepermint raste u USDA zonama od pet do devet i obično dostiže visinu od 12 inča do dva stopa.
Ako nemate prostora za to napolju, pepermint takođe može biti odlična kućna biljka. Samo vodite računa da mu date puno vode u podnožju – i izbegavajte da sipate vodu direktno preko listova mente jer to može dovesti do gljivice poznate kao „rđa mente“.
2) metvica
Još jedna dobro poznata menta, nana (Mentha spicata), popularan je ukus u žvakaćim gumama, bombonima i čaju. Takođe čini odličan preliv za salate i predjela inspirisana Azijom.
Ova mirisna biljka se lako razlikuje od ostalih članova porodice mente po svojim šiljastim listovima, gotovo „kopljastim“. Slično kao i pepermint, metvica uživa u bogatom vlažnom tlu koje dobro drenira i može biti srećna na potpunom suncu u USDA zonama od pet do devet.
3) Nana od jabuke
Imate ogoleli deo zemlje kome je potrebno malo pokrivača? Onda biste možda želeli da probate jabukovu mentu (Mentha suaveolens). Ova srdačna menta tako dobro raste na otvorenom da mnogi smatraju da je invazivna.
Obično se uzgaja u USDA zonama od pet do devet na istom dobro dreniranom tlu, menta jabuke (ponekad se naziva i menta ananasa) takođe je odlična kulinarska biljka. Poznata po svom bogatom, voćnom ukusu, nana je savršen dodatak čaši hladnog ledenog čaja ili hrskave voćne salate tokom vrelog dana.
4) Catmint
Često se meša sa mačjom travom (Nepeta cataria), mačja metvica (Nepeta mussinii) je posebna vrsta istog roda, koja svoje ime potiče od drevnog rimskog grada Nepete, gde se koristila u čaju i kao repelent protiv insekata.
Danas mačja metvica predstavlja zadivljujući i lak dodatak vrtu, sa svojim živim cvetovima jorgovane boje i sivo-zelenim lišćem. Mačja metvica se još uvek široko konzumira u čaju, praveći posebno ukusnu hladnu infuziju.
Osim što izgleda (i ima odličan ukus), mačja metvica se često koristi zbog svojih lekovitih svojstava i poznato je da smiruje istrošene nerve i pomaže kod menstrualnih grčeva.
5) Nana lavande
Lavandina menta (Mentha piperita ‘Lavendula’) se lako uzgaja kao i bilo koja druga vrsta nane, iako preferira nešto drugačije zone rasta (od tri do sedam).
Ova sorta sa cvetnim mirisom takođe jako podseća na klasičnu pepermintu, sa karakterističnom crvenom kvadratnom stabljikom i njenom ozloglašenom sposobnošću da preuzme celu vašu baštu.
Kao i većinu mente, mentu lavande treba saditi oprezno i na mestu sa dovoljno prostora za širenje. Ako u vašoj bašti nedostaje prostora za veliki deo mente, razmislite o tome da ga posadite u ukrasnu saksiju na verandi ili u zakopanu saksiju u zemlji kako biste je držali pod kontrolom.
6) Đumbir nana
Ukrštanje metvice i divlje metvice, đumbir nane (Mentha gracilis) često je teško razlikovati od metvice, osim u slučajevima kada su listovi šareni (koji se pojavljuju kao jarko žute pruge).
Đumbir menta se često uživa kao preliv voćnih salata ili mesa sa roštilja, a najbolje je brati kada se u proleće pojave novi izdanci.
Zbog svoje genetske povezanosti sa divljom nanom, đumbir nana je jedna od najotpornijih sorti koje možete uzgajati. To takođe znači da može biti jedan od najbržih posipača. Razmislite o uzgoju mente od đumbira u saksiji ili pažljivo pratite njen napredak u vašoj bašti.
7) Nana bosiljka
Miris nane bosiljka (Mentha piperita f. citrata) zauvek će promeniti način na koji gledate na mentu. I začinjen i sladak, ovaj otporni hibrid mente je fantastičan dodatak bašti i kuhinji.
Sa svetloljubičastim cvetovima i crveno obojenim stabljikama i listovima, menta bosiljka izgleda skoro jednako dobro kao i ukusa. Takođe je savršen završni dodir u gotovo svakom jelu na bazi paradajza koje možete zamisliti.
Ako ste dovoljno srećni da pronađete ovu sortu mente u vašem lokalnom rasadniku, možda biste jednostavno žele da ga zgrabe. Zbog svog oštrog mirisa, menta bosiljka je takođe odlična biljka za druge mahunarke u vašoj bašti, jer njena srdačna aroma deluje kao moćno sredstvo protiv insekata.
8) Kalamint
Poznat po tome što proizvodi skoro konstantan niz belih cvetova u letnjim mesecima, kalamint (Calamintha nepeta) je omiljeni ukras u porodici mente. Kao i većina kovnica, kalamint je super posipač – što ga čini odličnim izborom za baštovanstvo u kontejnerima.
Kalaminta je veoma aromatična i najbolje raste u peskovitom zemljištu. Zbog visokog sadržaja mentola, biljka se takođe široko koristi u kulinarstvu i lokalnim lekovima.
9) Divlja menta
Takođe poznata kao poljska menta ili kukuruzna menta, divlja menta (Mentha arvensis) je poreklom iz Severne Amerike i raste u izobilju u većini umerenih regiona SAD. Divlja menta daje sićušne cvetove u obliku zvona u ružičastim, belim i ljubičastim varijantama – što ga čini još jednim omiljenim za baštovane.
Divlja menta uživa u vlažnom, bogatom tlu kako bi održala svoje zeleno i veoma aromatično lišće. Iako se listovi često koriste u raznim kulinarskim aplikacijama, poznato je da su cveće otrovne. Kao i sa bilo kojom divljom biljkom, uvek treba da budete izuzetno oprezni kada je berete van domena sopstvene bašte.
10) Penniroial
Penniroial je jedno od onih imena biljaka koje se zapravo mogu odnositi na dve različite vrste biljaka – američki penniroial (Hedeoma pulegioides) ili evropski penniroial (Mentha pulegium). Da bismo ga zadržali u porodici, pričaćemo o evropskom peniroialu.
Kao i drugi članovi porodice mente, evropski penniroial uživa u vlažnom tlu i najbolje raste na punom suncu do polusenke u USDA zonama od pet do devet.
Često se koristi kao ukras u visećim korpama, evropski peniroial voli da se vuka u dugim, raskošnim viticama. Budite oprezni sa ovim članom porodice mente jer je poznato da komplikuje neke trudnoće. Iz tog razloga, trudnice ne bi trebalo da rukuju (ili unose) penniroial-om.
11) Kubanska kovnica
Najpoznatija kao ključni sastojak mohitosa, kubanska menta (Mentha villosa) je još jedan odličan dodatak vašoj kulinarskoj bašti. Poreklom sa Kube, ovaj veoma aromatičan član porodice mente poznat je po savršenom balansu ukusa mente koji toliko cene svi oni koji piju mojito.
Lako se uzgaja i izdržljivo u USDA zonama od pet do devet, kubanska menta je omiljeni oprašivač koji proizvodi mirisno belo cveće. Može narasti do dva metra i najbolje je saditi na punom suncu ili delimičnoj senci.
12) Vodena menta
Kao što ime kaže, vodena menta (Mentha akuatica) uživa da raste u ili blizu vodenih površina. Poreklom iz delova Evrope i Azije duž potoka i rečnih korita, vodena menta je neverovatno mirisni oprašivač sa ljubičastim zelenim listovima i ljubičasto-plavim cvetovima.
Za najbolje rezultate sa vodenom mentom, posadite je u USDA zonama od osam do jedanaest blizu ivice jezera ili drugog izvora vode. Kao i mnoge mente, vodena menta voli puno sunca i brzo će se širiti kada se ostavi bez nadzora – zato obavezno pratite njen napredak u svojoj vodenoj bašti.
13) Korzikanska kovnica
Još jedan odličan pokrivač tla, korzikanska menta (Mentha rekuienii) brzo raste koja najbolje uspeva na punom ili delimičnom suncu i uspeva na većini tipova zemljišta. Iako ova vrsta mente dobro funkcioniše da popuni male prazne delove bašte, ona preferira mesta sa malim prometom – jer njena delikatna ostavlja lako oštećuje i modrice.
Nemate otvoreno mesto za korzikansku mentu? Pokušajte da ga uzgajate u zatvorenom prostoru. Koristite lagano tlo i posadite mentu u dobro dreniranu posudu sa delimičnim suncem za najbolje rezultate.
14) Čokoladna menta
Presuda još uvek nije doneta o tome da li ova kovnica zaista ima ukus kao njen imenjak. Međutim, čokoladna menta (Mentha k piperita ‘čokolada’) je i dalje divna biljka koju možete dodati u vašu kulinarsku baštu bez obzira na slatke tonove (ili nedostatak istih).
Sa stabljikama boje kakaoa i različitim nazubljenim listovima, čokoladna menta ima sve sjajne kvalitete drugih menta, uključujući njenu sposobnost da se širi i uspeva u većini okruženja. Ako ste zabrinuti da bi vaša slatka nova biljka mogla postati previše udobna u vašoj bašti, razmislite o tome da je posadite u saksiju.
15) Narandžasta menta
Kao i mnoge mente na ovoj listi, narandžasta menta (Mentha piperita citrata) je još jedan omiljeni hibrid – poznat po svojoj jedinstvenoj citrusnoj aromi. Kao što možete zamisliti, ova menta je odličan dodatak raznim jelima, pa čak i zanatskim pićima – od osvežavajućih limunada do zanatskih koktela.
Sa visokim ružičastim i belim cvetovima koji služe kao odlični oprašivači, narandžasta menta predstavlja prelep dodatak vašoj letnjoj bašti. Ovaj hibrid mente preferira bogato tlo i puno sunca. Posadite ga u kontejner pod zemljom da se ne bi previše širio.
16) Kovrdžava menta
Kada bi se kelj i menta spojili, verovatno bi izgledalo nešto poput kovrdžave nane („Crispa“ Mentha spicata). Kao i njeni rođaci, kovrdžavu mentu je super lako uzgajati i predstavlja odličan dodatak razna jela za toplo vreme.
Zbog svog izrazitog izgleda, kovrdžava menta se najčešće koristi kao ukras. Ali ove visoke biljke mogu da urade više nego da ulepšaju predjelo – takođe su prilično sjajni oprašivači. Posadite svoju kovrdžavu mentu u potpunosti da biste delili sunce u USDA zonama od pet do jedanaest.
17) Nana banane
Poznata po blagoj aromi banane, nana banane (Mentha arvensis ‘Banana’) je takođe odličan izbor za svoje jedinstveno lišće. Sa većim, zaobljenim listovima od mnogih drugih sorti mente i malim ljubičastim cvetovima – takođe je odličan atraktor za pčele i leptire.
Kao i većina mente, menta od banane je prilično mala za održavanje. Posadite ga u vlažno, dobro drenirano tlo i na punom suncu u polusenku za najbolje rezultate.
18) Matičnjak
Balzam od limuna
Verovali ili ne, čuveni matičnjak (Melissa officinalis) je zapravo deo porodice mente. Ovo postaje očiglednije kada ga vidite lično – sa karakterističnim kvadratnim stabljikama i nazubljenim listovima za porodicu mente.
Široko korišćen u čajevima i drugim medicinskim primenama, matičnjak se takođe relativno lako uzgaja, daje ukusan miris limuna tokom leta i ima male bele cvetove koji će privući mnogo oprašivača. Da biste izvukli maksimum iz svog matičnjaka, obavezno ga posadite na suncu sa dobro drenirajućom zemljom.
19) Crvena raparila nana
Iako može biti izazovno pronaći, crvena raparila menta (Mentha k smithiana) je fantastična hibridna biljka poznata po svojim moćnim esencijalnim uljima. Kao hibrid poljske nane, vodene metvice i metvice, ima jedinstven izgled sa crveno-zelenim listovima i kvadratnim crvenim stabljikama.
Crvena raparila je omiljena za povrtlare jer njena snažna aroma odbija insekte i druge štetočine. Ako ste dovoljno srećni da pronađete crvenu mentu raparila, obavezno je posadite na suncu da biste poboljšali proizvodnju njenih esencijalnih ulja.
20) Sladić nana
Iako tehnički nije član porodice nane, menta sladića (Agastache), zvana Anise Hissop, čini zadivljujući prikaz ljubičastih cvetova u bilo kojoj sunčanoj bašti.
Otporna u zonama od pet do jedanaest, nana od sladića raste do impresivnih četiri stope i deluje kao neverovatan oprašivač, privlačeći pčele, leptire i kolibrije celo leto. Uprkos tome što svake jeseni umire na zemlju, menta sladića je moćna samosejačica i pouzdano će se ponovo pojaviti kao magija svakog proleća.
Konačna reč…
Nana je jedna od onih biljaka koja je pomalo nezamisliva. Bilo da ste novi baštovan ili iskusan, veoma praštajući stav mente (da ne spominjemo kulinarske pogodnosti) čini je odličnim dodatkom većini otvorenih ili zatvorenih biljnih bašta. Posadite mentu strateški oko povrća kako biste sprečili štetočine ili joj ostavite ugao samo za sebe. Samo budite sigurni da često berete i pazite na to, jer je poznato da mnoge vrste biljaka nane preuzimaju čitave bašte kada se ne kontrolišu.
