Baštensko cveće

zvoncicOva trajnica potiče sa krečnjačkih stena i brdskih pašnjaka visokih planina srednje i južne Evrope. Visoka je 10-15 cm, i širi se člankovitim korenjem obrazujući travnjak. Prizemnu lisnu rozetu sačinjavaju okruglasti listovi, dok su listovi na stabljici duguljastog oblika. Zvonoliki cvetovi nagnutih glavica otvaraju se u malobrojnim cvastima i oni su boje lavande. Odgovarajući životni prostor za ovo nisko cveće su kamenita bašta i fugne suvih zidova.

(više…)

Read More

zvezdanPotiče iz Severne Amerike, a kod nas se mogu nabaviti samo vrste nastale ukrštanjem sa Aster novi-belgii. One, osim u beloj i plavoj boji cvetaju u najrazličitijim nijansama ružičaste i ljubičaste boje. Zavisno od vrste, jastučasti zvezdan je visok 15-45 cm. Puzavog je korena, uspravnih stabljika, duguljastih i kopljastih listova. Na cvetnim stabljikama čija dužina zavisi od vrste, skupljeni u cvasti, otvaraju se mnogobrojni gnezdasti cvetovi, sjajni, raznih živih boja. Nezaobilazna je dekorativna trajnica raskošne lepote koja ukrašava naše bašte u kasno leto ili u jesen, te se pri sadnji i planira za odgovarajuće leje, ali isto tako je pogodna za veće kamenite bašte, ili za rubove leja sa trajnicama. Zbog kasnog cvetanja, treba da vodimo računa o tome da se jastučasti zvezdan posadi na mesto koje će i u jesen biti sunčano, u protivnom će cvetovi ostati u zametku.

(više…)

Read More

zumbulZumbul je dobio ime po Hyakinthosu lepom mladiću iz Grčke mitologije. U podnožju Sredozemnog mora i Male Azije rasprostranjeno je oko 30 do 40 vrsti, od kojih je samo mali broj našao primenu u cvećarstvu.Za zumbule u Evropi postoji podatak da su cvetali u botaničkoj bašti u Padovi 1543 godine. Prvi zumbuli bili su niski i sa jednostavnim cvetovima, često samo sa jednim ili dva cveta na dršci. Proizvodnjom zumbula prvi su se počeli baviti Holanđani oko 1700 godine, da bi već 1793 godine Holanđanin G. Voorheim opisao 249 duplo cvetnih i 107 jednostavno cvetajućih sorti. Do današnjih dana Holandija je ne samo zadržala proizvodnju lukovica zumbula već je postala isključivi proizvođač sa 816 hektara. Pokušaji proizvodnje u okolini Berlina, kao i u SAD su propali.

(više…)

Read More

zimzelenMali zimzelen ili paverika, raste u obliku grma visokog 15 cm, i kao što mu sam naziv kaže, zimzelena je biljka. U prirodi raste i kod nas u grabovim i hrastovim šumama. Stabljika je polegla i zakorenjuje se, listovi su uski i eleipsastog oblika, levkasti cvetovi su bele ili plave boje. U senci kao, pokrivač tla, mali zimzelen može da posluži umesto travnjaka, mada u polusenci rađa više cvetova. Ako je biljka izložena jačem suncu, listovi teško da će prezimiti. Mali zimzelen sadimo kao podrast na površine sa drvećem i žbunovima, a prikladan je i kao pokrivač tla padina i strmina koje se takođe nalaze u senci. Uporno se širi ako mu stanište i ostali uslovi odgovaraju, što treba da uzmemo u obzir prilikom kombinovanja sa drugim cvećem.

(više…)

Read More

violaViola sa svojim privlačnim, otvorenim licem samo je oko desetak santimetara iznad zemlje i predstavlja odličnu rubnu biljku za prozorske sandučiće ili za vrtne stazice. Takođe se može upotrebiti da ispuni praznine između većih biljaka.Uzgaja se u seni ili na suncu kao jednogodišnja ili višegodišnja biljka kratkog veka. Stvara obilje cvetova u mnogo boja gotovo celu godinu u zavisnosti od temperature i varijeteta.
 
    Rokovi sadnje razlikuju se od varijeteta do varijeteta pa se stoga treba držati uputa navedenih na kesici sa semenom. Viole najbolje uspevaju u dobrom kompostu za lončanice koji treba stalno držati vlažnim. Uvele cvetove treba odrezati. Biljke se bacaju nakon cvetanja, koje može potrajati do dve godine sa kratkim prekidima.

Read More

veronikaOva trajnica je vrsta evroazijskog porekla koja raste na suvim padinama, u šipražjima, hrastovim šumama, na pustarama čije je tlo peskovito ili na glinuši. Visoka je 20-25 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike, duguljastih šiljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Kod nas se gaje brojne baštenske vrste ove veronike čiji se cvetovi raznih nijansi plave boje, skupljeni u klasaste cvasti, otvaraju leti. Zahvalna je biljka za kamenite bašte i za leje sa trajnicama.

(više…)

Read More

udovacicaOsnovna vrsta udovičice potiče sa Kavkaza, gde raste u vlažnim šumama i na rubovima šuma. Visoka je 50-80 cm, stabljika joj nije razgranata i raste bokorasto. prizemni listovi ove trajnice su kopljastog oblika, a stabljični su perasto deljeni. Cvetovi u obliku čaše su veliki, boje ljubičice, gnezdasti. Dekorativni su još u fazi pupoljaka. Biljka je lepša ako redovno prihranjujemo zemljište na kojem raste. U periodu cvetanja uvele cvetove treba redovno otklanjati (rezanjem), tako će se on produžiti. Sadimo je u leje sa trajnicama, te u veće i zaštićene kamenite bašte.

(više…)

Read More

tubarozaKod ovog roda osnovu u nazivu Polianthes čine grčke reči polios – beličast i anthos – cvet, što bi značilo beli cvetovi. Ranije su se biljke ovog roda nazivale Polianthus i ubrajale se u familiju Amaryllidaceae. Rodovi Agave, Beschorneria, Cordyline, Dasylirion, Dracaena, Fureraea, Sanseveria, Yucca i Polianthes, kao i još neki drugi rodovi, bili su svrstani u familiju Agavaeae. Rod Polianthes obuhvata 13 vrsta koje sve bez izuzetka rastu u Srednjoj Americi i Meksiku. Kao kulturna forma predstavlja za cvećarstvo interesantnu vrstu. Polianthes tubaroza je kod nas poznata pod imenom tubaroza.

(više…)

Read More

tradeskancijaOvo je hibrid visok 60-70 cm, uspravne i razgranate stabljike, kopljastih listova bez lisne peteljke, koji su svojom osnovom obmotani oko stabljike. Cvetovi intenzivne boje ciklame grupno se otvaraju na vrhovima izdanaka, iz pupoljaka koji vise. Ova biljka dugo cveta i omiljeno je nezahtevno cveće naših bašta.

(više…)

Read More

sasaPoznat i kao zapadnoevropska ili dlakava sasa, ovaj hibrid visok 20-25 cm i snažnog rizoma veoma je dugovečan. Bokorastog je rasta, uspravne korenove stabljike. Perasto deljeni listići se u potpunosti razvijaju tek posle cvetanja. Pricvetni listovi, složeni u čašicu, tamnocrvene su boje; pošto stubići tučka precvetaju, cvetni omotači se jako izduže, a ostajući na biljci i paperjasti plod je dekorativan. Znalački primenjena, velika sasa svojim specifičnim izgledom predstavlja nesvakodnevni ukras prolećne kamenite bašte.

(više…)

Read More
0