Da li ste se ikada pitali kako je prva ceremonija venčanja izgledala? I da li znate kako je nastala stara uzrečica ”Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo…”?

    Svaki deo venčanja od veridbe do medenog meseca ima svoju bogatu istoriju. Kulturološki koreni, nasleđa i religiozna verovanja su oblikovala brak tokom hiljada godina. Navedeni opisi će vam približiti kratak istorijat različitih elemenata venčanja.

    Prvi rituali venčanja

    Najranija venčanja su bila veoma različita od današnje ideje o braku. Naši primitivni predhodnici su bivali zajedno zarad zaštite i opstanka pre nego zbog smislene i emotivne veze. S obzirom da se sigurnost zasnivala na brojnosti, primitivni ljudi su oformljavali plemena kojima su bili veoma lojalni. Neki istoričari veruju da su prvi brakovi u stvari bili grupna venčanja-brakovi sa plemenima.

Detaljnije “Venčanje kroz istoriju”

Venčani buket neizostavan je ukras svake mlade na dan venčanja. Običaj slaganja i nošenja venčanog buketa dolazi iz arapske tradicije gde su mirisni, beli cvetovi narandže simbolizovali unutratrašnju duhovnu lepotu, ljubav i plodnost. Bili su deo raskošnih venčanih buketa koji su ujedno simbolizovali ženu u punoj lepoti i zrelosti. Dolaskom Arapa od 7 do 9 veka na Siciliju običaj nošenja venčanog buketa postaje važan deo i zapadne kulture. Venčano cveće dobija nova značenja kroz istoriju, menjaju se oblici venčanih buketa, ali uvek prisutni trendovi daju prednost nekoj boji ili nekom cvetu. Ali lepota cveta i njegovo značenje uvek ostaju ti koji su najbitniji kako bi svojom lepotom doprineli lepoti mlade na dan njenog venčanja.

    Zato danas nije toliko bitno od koje vrste cveća želite venčani buket i dekoracije, bitno je da vaš odabir opisuje Vas te da bude ponosni pratilac vaših svečanih trenutaka.

Od ljubavi ka venčanju

     Cveće i razne biljke  korišćene su u venčanjima od početka civilizacije kao način da se iskažu ljubav i lepe želje . Prvo zabeleženo korišćenje cveća za venčanje datira iz antičke Grčke. Cveće i biljke su korišćene da se od njih napravi kruna za mladu da je nosi tokom ceremonije venčanja i smatrala se darom prirode. Deveruše su pravile cvetne dekoracije koje su podrazumevale ukrase za vrata , svodove, mladin buket i korsaže. Često, deveruše su pravile i korsaže za svakog gosta .

     Kako je vreme prolazilo cveće i njihovo značenje su ostajali isti. Premda je bilje izgubilo svoje značenje u venčanjima pretežno Zapadnih kultura, neke kulture i religije još uvek mešaju bilje sa cvećem u cilju proslave venčanja sa poklonima prirode.

Detaljnije “Istorija venčanih buketa i cvetnih aranžmana”

Beli, srebrni, ružičasti, svetlo plavi ili sve te boje u raznim svetlucavim kombinacijama, biseri su izraz večnosti.
  
    Da li ste se ikad zapitali kako je nastala biserna ogrlica, srećonoša, koju pomno čuvate u ukrašenoj kutiji za nakit. Možda i jeste, ali verujemo da ste pred bisernim sjajem ubrzo zaboravili pitanje postavljeno u trenu i samo uživajući posmatrali njihovu lepotu. Evo nekoliko reči i o tome koliko je stvarno vremena prošlo kroz tu istu večnost.
  
    Biserna istorija počinje još u doba Rima. Bogate Rimljanke nosile su ih u kosi, na odeći pa čak i na sandalama. Njihovi savremenici antičkog sveta, stari grci, smatrali su ih simbolom ljubavi, braka i sreće. Običaj darivanja biserne ogrlice na dan venčanja, koja se prenosi sa kolena na koleno, potiče još od tih davnih klasičnih vremena. Prvom erom bisera istoričari smatraju doba otkrića Amerike.

Detaljnije “Biseri”