Začinsko i lekovito bilje

vanila Vanila je biljna vrsta iz porodice kaćuna ili orhideja. Osetljiva je tropska penjačica. Naraste uvis 9 – 15 metara. Dugi, žilavi, mesnati, jajoliki listovi rastu na čvrstim stabljikama. Žuti ili narandžasti cvetovi pojavljuju se tri godine nakon sadnje. Iz njih se razvijaju mirisni tobolci (mahune, štapići). Dugi oko 20 cm. Biljka potiče iz Meksika, odakle se proširila po tropskim područjima. Uzgaja se u posebno zasađenim šumama, gde se veštački oprašuje.

 
    Asteci su uočili neodoljivost vanile. Pili su Xocolaatl, kakao aromatizovan vanilom, zaslađen medom i obojen ašiotom. Verovali su da je vanila sredstvo za stvaranje dobrog raspoloženja. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16 veku.

(više…)

Read More

selenSelen ili ljupčac je trajnica iz porodice štitarki. List je velik, nazubljen i tamnozelene boje. Stabljika je šuplja, izbrazdana, okrugla i razgranata. Cvet je nežan i raste u bledim zelenožutim štitovima. Naraste do 3m. Potiče iz Persije, a rasprostranjen je po planinskim područjima Evrope i Severne Amerike. Kod nas je redak kao samonikla biljka, ali uzgaja se po seoskim baštama kao začin.

Istorijat:
 
    U Rimu često se koristio u kulinarstvu. Benediktinci su ga preneli na sever Evrope. Karlo Veliki u 9. veku naredio je da se gaji na njegovim imanjima.

(više…)

Read More

ruzmarinRuzmarin “morska rosa”, zimzeleni je mali džbun iz porodice usnatica. Naraste od 1 do 2m. Ima dosta podvrsta. Grančice su prekrivene smolastim, kožnatim, igličastim i tamnozelenim listićima. Cvetići su beli, ružičasti ili ljubičastoplavkasti. Potiče iz sredozemlja, a gaji se u SAD i Meksiku.

Istorijat:
 
    Ruzmarin je kroz istoriju bio često obavijen tajanstvenošću i svetošću. Grčki i rimski bogovi su opisivani kao veliki ljubitelji ruzmarina. Španci poštuju ruzmarin jer je zaklonio Devu Mariju prilikom bega u Egipat: kako je raširila svoj plašt, beli cvetovi postali su plavi.

(više…)

Read More

metvicaU Velikoj Britaniji se ova otporna višegodišnja biljka srednje-zelene boje sa jajolikim listovima upotrebljava još od trećeg veka za pravljenje sosa koji se poslužuje sa mesom. Biljka koja izraste 60 cm visoko, nosi cvatove sa malim, ljubičastim cvetovima koje je najbolje zakidati. U matru ili aprilu treba posaditi korenje metvice u posudu od 15 cm koji sadrži kompost za lončanice. Držite ga na vanjskoj dasci prozora i zaštitite od direktnog sunca. Kad stabljika izraste visoka najmanje 8 cm , počnite je rezati, ali ne previše često. Zaliva se obilno od proleća do jeseni, a oskudno zimi. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se reznicama u proleće ili leti, a deljenjem korena pri presađivanju.

 

Read More

majcina dusinaMajčina dušica je otporna, zimzelena, višegodišnja biljka koja narste oko 25 cm. nežni ljubičasti cvetovi otvaraju se u maju. T.x citriodorus je hibrid kome listovi mirišu na limun. U martu ili aprilu poseje se seme u vlažan kompost za setvu. Stavi se da klija u hladnu sobu gde ne smrzava. Presadnice treba svaku pojedinačno posaditi u saksiju od 8 cm. u kojoj se nalazi bilo koji odgovarajući kompost za lončanice. Drži se na sunčanoj, vanjskoj prozorskoj dasci i obilno zaliva. Kasnije se presade u posudu od 13 do 15 cm. Sa obrezivanjem se počinje kada biljka dostigne visinu najmanje 8 cm. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se deljenjem ili reznicama u leto ili u jesen.
 

Read More

mazuranMažuran ima sladak, ali ipak oštar ukus. Dlakavi, sivo-zeleni listovi nastaju na crvenkastim stabljikama koje mogu narasti od 30 do 60 cm. U proleće ili leti uspeva na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Ružičasti ili beli cvetovi pojavljuju se leti i mogu se upotrebiti za začin.

U martu se posadi seme u vlažni kompost za setvu. Nakon toga stavi se da klija na temperaturi od 10 do 13°C. Kada su presadnice dovoljno velike za rukovanje,tada treba svaku pojedinačno presaditi u posudu od 8 cm. prečnika, koja sadrži kompost za lončanice. Treba ih obilno zalivati. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. prečnika. Sa obrezivanjem se počinje kada su stabljike od 10 do 15 cm. visoke. U kasnu jesen se baca.

Read More

lovorLovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.
 
Istorijat:
 
    Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.

Upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadrži eterična ulja pinen i cineol. Ulje pomaže kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste LAURUS NOBILIS, otrovni su.

Read More

kaduljaLekovita kadulja je otporan, zimzeleni grm koji izraste do visine od 60 cm. Mekani sivo-zeleni listovi upotrebljavaju se za sosove i kao začin za sir. Atraktivni, cevasti, crveni cvetovi otvaraju se leti. U martu se poseje seme u vlažni kompost za setvu. Tada se stavi da klija u hladnu prostoriju u kojoj se ne smrzava. Kad su presadnice dovoljno velike za rukovanje, treba ih presaditi svaku pojedinačno u posudu od 8 cm, u kompost za lončanice i držati ih na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. Sve vreme treba zemlju održavati vlažnom. Sa obrezivanjem se počinje onda kada stabljike narastu najmanje 15 cm. visoko. Svakog proleća biljka se presađuje, a razmnožava se reznicama leti i u jesen.

Read More

lekovitaAnđelika (koren svetog duha) je otporna dvogodišnja biljka sa krupnim, razdeljenim listovima i velikim cvetnim glavicama. potiče sa severa Evrope. Ima snažan, prijatan i aromatičan miris. Ova snažna biljka gaji se na suncu ili u senci na vlažnom, plodnom zemljištu. Pre sazrevanja uklanjaju se semene glavice, kako bi se sprečilo zasemenjavanje. Razmnožava se setvom semena u jesen i proleće. Mlade stabljike mogu da se kandiraju. Listovi služe u kulinarstvu, a naročito za voćne deserte. Semenke se koriste u industriji likera. Ulje se upotrebljava u kozmetici, posebno u proizvodnji paste za zube.

Read More

lavandaLavanda je višegodišnji, otporan, zimzelen gust žbun, sa uspravnim svetloljubičastim cvetovima u obliku klasa. Raste na sunčanom staništu i dobro propusnom zemljištu. Predstavlja dobar žbun za niske žive ograde. Poreklom je sa Sredozemlja. Razmnožava se setvom semena u proleće. Bere se leti i čuva i suši na vazduhu. Lavanda se najčešće koristi u farmakologiji, u proizvodnji preparata za negu tela. Cvetovi se koriste u potpuriju, lanenim mirisnim kesicama, biljnim jastucima i čaju. Mogu i da se kristališu. Ovom biljkom aromatizuju se vinsko sirće i maslinovo ulje. Kao začin koriste se sitno naseckani listići, sveži ili sušeni.

Read More
0