Mentalne, fizičke, ekološke i finansijske prednosti baštovanstva
U ovom vodiču ćemo vas provesti kroz 27 dokazanih prednosti baštovanstva uz podršku vodećih istraživačkih studija iz celog sveta. Baštovanstvo nudi širok spektar prednosti za telo, um i emocije. Takođe je odlično za životnu sredinu. Dakle, bilo da imate iskusan zeleni palac ili crni palac na treningu, odvojite vreme i uložite prostor za kultivaciju sopstvene bašte je vredno truda.
Za više, pogledajte naš sveobuhvatni vodič o prednostima cveća i neverovatnim prednostima biljaka.
27 neverovatnih prednosti baštovanstva
1. Baštovanstvo vas povezuje sa prirodom
Ako ste ikada izašli napolje po lepom danu u šetnju parkom, duboko udahnuli i osećali se srećnije ili opuštenije zahvaljujući lepom vremenu, svežem vazduhu, cvrkutu ptica i osećaju sunce na licu, onda znaš kako je biti povezan sa prirodom. Baštovanstvo vam može pomoći da uhvatite ovaj divan osećaj sve vreme.
U stvari, povezivanje sa prirodom takođe može poboljšati nečija osećanja, ponašanja i stavove prema prirodi. Istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da će pojedinci koji se osećaju povezani sa prirodom komunicirati sa njom na pozitivne, korisne načine. Dakle, proizilazi da što je više ljudi koji su povezani sa prirodom, to će naša životna sredina biti zdravija.
2. Baštovanstvo (ekoterapija) je dobro za mentalno zdravlje i blagostanje
Ekoterapija je vrsta terapije koja koristi aktivnosti na otvorenom, usredsređene na prirodu, kao što je baštovanstvo, za poboljšanje ukupnog mentalnog zdravlja. Pokazalo se da baštovanstvo promoviše emocionalno blagostanje.
U drugoj studiji koja se posebno bavila psihijatrijskim pacijentima, pokazalo se da baštovanstvo pomaže u smanjenju anksioznosti, poboljšava raspoloženje, povećava osećaj pripadnosti učesnika i poboljšava njihovo razumevanje sopstvenog mentalnog zdravlja.
3. Baštovanstvo stvara zajednice, prijateljstva i nove veze
Usamljenost ili izolacija mogu značajno uticati na vaše mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje. Ako žudite za ljudskom vezom i društvenom interakcijom, iznajmljivanje okućnice u vašem gradu ili volontiranje u društvenoj bašti može biti divan način da upoznate nove ljude, razvijete nova prijateljstva i postanete aktivniji član vaše zajednice u veoma pozitivan, produktivan način.
4. Baštovanstvo može poboljšati vašu čulnu svest
Dok svi oblici prirode mogu pomoći da probudite vaša čula, čulni vrt se kultiviše za ovu specifičnu svrhu. Kada dizajnirate senzornu baštu, imajte na umu svih pet čula:
Vid – Obratite pažnju na boju i oblike.
Zvuk – Uzgajajte biljke, poput visoke trave, koje stvaraju zanimljive zvukove na vetru. Razmislite o dodavanju zvona ili fontane.
Miris – Odabir biljaka koje proizvode mirisno cveće pomaže vam da postanete svesniji mirisa u bašti.
Dodir – Birajte biljke sa različitim teksturama koje su bezbedne na dodir, kao što su zamagljeni ili voštani listovi.
Ukus – Zasađivanje jestivog vrta ili dela vaše bašte koji je jestivo sa začinskim biljem, voćem i povrćem takođe će vam pomoći da probudite osećaj ukusa.
5. Baštovanstvo može da vam pomogne da bolje spavate
Pokazalo se da baštovanstvo pomaže u poboljšanju sna. Iako tačan razlog zašto nije u potpunosti shvaćen, čini se da je poboljšani kvalitet sna povezan sa povećanom fizičkom aktivnošću koju baštovanstvo zahteva pored izlaganja prirodnom svetlu tokom dnevnih sati koje pomaže u regulisanju cirkadijalnog ritma tela.
6. Baštovanstvo je dobra vežba, sagoreva kalorije, izgrađuje snagu i smanjuje osteoporozu
Baštovanstvo nije samo dobra vežba; to je odlična vežba. Baštovanstvo nudi sve tri različite vrste vežbi i sve njihove prednosti. Kada se bavite baštovanstvom, možete dobiti aerobne vežbe/vežbe izdržljivosti, izgraditi snagu i povećati fleksibilnost.
Kao rezultat toga, sagorećete kalorije (oko 200 do 400 po satu kidanja korova, kopanja i sadnje semena), poboljšati zdravlje srca, ojačati i biti manje podložni povredama. Baštovanstvo može čak povećati vašu koštanu masu, pomažući u borbi protiv hroničnih stanja poput osteoporoze.
7. Vrtlarstvo smanjuje stres i krvni pritisak
U studijama se pokazalo da jednostavno provođenje nekoliko minuta gledajući slike prirode i prirodnih pejzaža snižava krvni pritisak i anksioznost. U stvari, provođenje vremena u prirodi, gledanje prave stvari, – bilo da se bavite baštovanstvom za zdravlje ili uživanjem u nekoj drugoj aktivnosti na otvorenom – može učiniti isto.
8. Baštovanstvo može pomoći da se smanji rizik od moždanog udara
Studije su pokazale da je sedeći način života, gde većinu (ili značajan deo) svog vremena sedeći, značajan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti (srčane bolesti) i može se čak povećati rizik od smrti kao posledica srčanih bolesti.
Vrtlarstvo sa svojim prednostima sagorevanja kalorija i aerobnih aktivnosti je odličan način da povećate svakodnevnu aktivnost i održite svoje srce zdravim. U stvari, jedna studija je pokazala da je za ljude starije od 60 godina, jednostavno ostanak aktivni u svakodnevnim aktivnostima, poput baštovanstva i kućnih poslova, dovoljna aktivnost da smanji rizik od srčanih bolesti za oko 30%.
Iako je baštovanstvo generalno dobro za zdravlje srca, osobe koje imaju kardiovaskularne bolesti treba da vode računa da ne rade previše brzo. Intenzivnije baštovanstvo i rad u dvorištu kao što je kopanje zemlje, grabljanje teškog lišća, lopatanje snega ili bilo koje druge aktivnosti koje zahtevaju veći fizički napor mogu zapravo izazvati srčani udar – a rizik je još veći po hladnom vremenu.
Dakle, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što započnete bilo koju novu fizičku aktivnost, počnite polako da se bavite baštovanstvom i postepeno vraćajte svoje srce u formu, korak po korak.
9. Baštovanstvo vam može uštedeti novac
Uzgajanje sopstvenog bilja, povrća i voća moglo bi vam pomoći da uštedite novac na namirnicama. Ako sami uzgajate zelenu salatu i kupus, onda nema potrebe da kupujete one skupe kese prethodno opranog zelenila u prodavnici.
Međutim, baštovanstvo nije uvek bezbedna, isplativa strategija koja štedi novac, jer košta novac za početak i održavanje vaše bašte. Troškovi baštovanstva mogu varirati u zavisnosti od vrste zaliha koji su vam potrebni da biste započeli. Možda ćete morati da kupite stvari poput alata, semena i biljaka, zemlje, vode, strukturnih elemenata i đubriva.
Da li ćete uštedeti ili ne zavisiće od toga koliko treba da potrošite unapred, cene vode u vašoj zajednici i koliko dugo traje vaša sezona rasta.
10. Baštovanstvo je dobro za pamćenje
Bez obzira da li ste zabrinuti zbog opadanja kognitivnih sposobnosti povezanih sa godinama ili jednostavno želite da poboljšate svoje pamćenje i ukupnu kognitivnu funkciju, dodavanje baštovanstva vašem životnom stilu može pomoći u poboljšanju zdravlja vašeg mozga.
Jedna studija koja je merila faktore rasta moždanih nerava kod učesnika pre i posle baštovanstva otkrila je da su razne aktivnosti u bašti povećale nivoe učesnika. Ovo sugeriše da bi baštovanstvo moglo biti korisno za poboljšanje ukupne kognitivne funkcije (uključujući pamćenje) povećanjem proliferacije i rasta ćelija.
11. Baštovanstvo je terapeutsko
Termin terapeutski je pridevski oblik imenice terapija koja se odnosi na lečenje bolesti. Dakle, biti terapeut znači biti povezan sa lečenjem bolesti ili stanja.
Baštovanstvo nudi razne terapeutske prednosti onima koji provode vreme u prljavštini, uzgajajući zelene stvari. Ne samo da ima terapeutske zdravstvene prednosti, kao što su one povezane sa povećanom vežbom, već takođe pomaže u promovisanju boljeg mentalnog i emocionalnog zdravlja.
Na primer, baštovanstvo stvara osećaj odgovornosti i svrhe, omogućava nam da zadovoljimo instinkt za negovanjem, pomaže nam da se opustimo oslobađanjem endorfina za dobro osećanje, povezuje nas sa drugim živim bićima, a baštovanstvo nam može pomoći da kanališemo i oslobodimo negativnosti energije na pozitivan način. (Zamislite da oslobađate osećanja besa ili frustracije dok sečete korov.)
Kada se bavi baštovanstvom posebno radi terapeutskih koristi, ova praksa se naziva „hortikulturna terapija“ i daje niz prednosti za poboljšanje opšteg blagostanja osobe kroz fizičku aktivnost, vezu uma i tela, čulno iskustvo, praksu svesnosti i ojačana veza sa prirodom.
12. Baštovanstvo može smanjiti rizik od teških bolesti
Studija objavljena u British Journal of Sports Medicine sugeriše da lagane do umerene fizičke aktivnosti, poput baštovanstva, mogu značajno smanjiti rizik od smrti pojedinca od bilo koje veće bolesti.
Tokom 11 godina, studija je pratila 88.000 Amerikanaca starosti između 40 i 85 godina. Oni koji su učestvovali u samo 10 do 59 minuta umerene fizičke aktivnosti svake nedelje imali su 12% manje šanse da umru od velikog kardiovaskularnog događaja kao što je srčani udar ili moždani udar. Takođe, oni koji su redovno vežbali imali su 18% manje šanse da umru iz bilo kog razloga.
Osim što pomaže u prevenciji srčanih bolesti, fizička aktivnost, poput baštovanstva, takođe može pomoći u sprečavanju pojedinaca da razviju dijabetes tipa 2.
Pored toga, pokazalo se da redovno baštovanstvo smanjuje rizik od razvoja raznih vrsta raka, uključujući rak dojke, debelog creva i rak prostate. Samo obavezno nosite kremu za sunčanje, šešir i pokrijte kožu kako svo dodatno vreme na suncu ne bi doprinelo povećanju rizika od razvoja raka kože.
Uopšteno govoreći, održavanje aktivnosti će održati vaše telo sveukupno zdravijim, što znači da možete uživati u životu sa ukupnim smanjenim rizikom od bolesti.
13. Baštovanstvo vam može pomoći da se hranite zdravije
Kada posetite prodavnicu sa proizvodima u prodavnici, koliko često zaista razmišljate o tome odakle su došli vaš kelj ili šargarepa i koji je proces bio potreban da bi se prevezli sa svog mesta u soju do police na vašem lokalnom tržištu?
Ako ste poput većine ljudi, verovatno ne razmišljate o hrani koju jedete. Sve dok je vaše povrće odličnog ukusa, kakva je razlika kako se našlo do vašeg tanjira?
Pa, to zapravo čini veliku razliku. Postoji nekoliko faktora koji ulaze u proces rasta koji mogu uticati na životnu sredinu, ali i na zdravu hranu. Jednostavno uzgajanje sopstvene hrane može vam pomoći da naučite o procesu i podstakne radoznalost o kvalitetu hranljivih materija u vašoj hrani, odakle vaša hrana dolazi, kako se uzgaja, kakav uticaj ima na životnu sredinu i još mnogo toga.
Kao rezultat toga, uzgajanje sopstvene hrane moglo bi vam pomoći da napravite zdraviji izbor hrane birajući hranu koja se uzgaja bez određenih đubriva ili pesticida koji sadrže hemikalije koje mogu biti opasne za gutanje ili štetne za životnu sredinu.
Baštovanstvo bi vas takođe moglo podstaći da tražite lokalno uzgojene proizvode kako biste smanjili uticaj transporta i tereta na životnu sredinu. Takođe vas može inspirisati da jedete potpuno zrelo voće i povrće koje obično sadrži veću koncentraciju hranljivih materija.
14. Baštovanstvo vam može pomoći da naučite nove veštine
Baštovanstvo može da vam pomogne da naučite nove veštine
Iako se baštovanstvo obično naziva samo jednom aktivnošću, da biste postali bolji baštovan i uspešno uzgajali biljke, morate imati znanje o čitavom podskupu veština.
Neke od veština koje možete naučiti da postanete uspešniji baštovan uključuju:
Analiza zemljišta – Različite biljke zahtevaju različite vrste zemljišta i hranljivih materija za rast. Pre sadnje, trebalo bi da testirate pH vašeg tla da biste utvrdili da li je kiselo, alkalno ili neutralno. Takođe bi trebalo da naučite da analizirate tip tla kako biste bili sigurni da sadite na pravom tipu zemljišta koje može ponuditi odgovarajuće hranljive materije i nivo vlage vašim biljkama.
Kompostiranje i đubrenje – Najbolji način da svojim baštenskim biljkama obezbedite hranljive materije koje su im potrebne je kompostiranje kako bi se smanjio otpad dok se proizvodi prirodno đubrivo. Naučivši kako kompostirati, možete prenamijeniti svoj otpad od hrane, pokosi travnjaka i druge ostatke dvorišta, pretvarajući ih u hranu za vaše biljke.
Dijagram izloženosti suncu ili praćenje sunčeve svetlosti – Možete naučiti kako da koristite listove za izloženost suncu ili merač sunčeve svetlosti da biste odredili nivoe izloženosti sunčevoj svetlosti u različitim delovima vaše bašte kako biste bili sigurni da biljke primaju količinu sunčeve svetlosti koja im je potrebna.
Zalivanje – U bašti morate da pratite koliko vode treba vašim biljkama, uzimajući u obzir vremenske uslove (toplota i vlažnost) da biste odredili odgovarajući raspored zalivanja. Možete dodatno usavršiti svoje veštine zalivanja tako što ćete obezbediti vašim biljkama pravu vrstu vode (kišnicu ili filtriranu vodu) i dizajnirati i primeniti sisteme za navodnjavanje kao što su kišni kolektori, prskalice, misteri i vodovi za kapanje.
Pokretanje semena – Najčešći način za uzgoj biljaka je iz njihovog semena (za razliku od razmnožavanja iz korena, listova ili reznica). Svaka biljka ima različite preferencije i parametre koji su neophodni da bi se obezbedilo pravilno klijanje semena, vreme rasta i još mnogo toga.
Ušteda semena – Kada se bavite baštovanstvom, možete uštedeti nešto novca i stvoriti samoodrživu baštu tako što ćete naučiti kako i kada sakupljati seme sa svojih biljaka pored toga što ćete naučiti kako da ih pravilno skladištite.
Oprašivanje – Ako želite da vaše biljke daju plodove, potrebno ih je oprašiti. Saznajte koje biljke će privući lokalne oprašivače u vašem području i dodajte ih u svoju baštu. Ako još uvek ne dajete dovoljno plodova, naučite kreativnije načine da pomognete vašim biljkama da se opraše, kao što je vibriranje svakog cveta i širenje polena uz zujanje električne četkice za zube.
Zgrada sadilice – Za baštovansko iskustvo koje vam je lakše na leđima i kolenima ili za pejzaž koji nudi dinamičniji izgled, možete naučiti kako da konturišete svoju površinu rasta tako što ćete izgraditi podignute krevete.
Kontejnersko baštovanstvo – Kontejnersko baštovanstvo je odličan način za uzgoj biljaka koje bi se previše lako proširile na druge delove vaše bašte, poput mente. Takođe može ponuditi zabavan način za ukrašavanje vašeg dvorišta ili za uzgoj biljaka koje treba prezimiti u zatvorenom prostoru. Možete naučiti sve o stvaranju staništa minijaturnih biljaka unutar kontejnera kako biste otvorili svoj hobi u bašti u potpuno novom svetu.
Presađivanje – Bez obzira da li rastete u kontejnerima ili u zemlji, učenje kako i kada presaditi biljke omogućava vam da premestite biljke, prezimite biljke i pomognete svojoj bašti da napreduje.
Razmnožavanje biljaka – Postoji mnogo načina za razmnožavanje biljaka da biste umnožili svoju baštensku kolekciju ili podelili biljke sa prijateljima. Ove metode razmnožavanja uključuju podelu biljaka, reznice mekog i tvrdog drveta, reznice listova, reznice stabljika i još mnogo toga. Svaka vrsta biljke zahteva malo drugačije metode.
Malčiranje – Malčiranje je odličan način za zaštitu biljaka od niskih temperatura tokom zime i obezbeđivanje hranljivih materija tokom vegetacije. Naučite da napravite sopstveni malč i kako da ga primenite u svojoj bašti.
Harveubod i rezidba – Zahtevi za žetvu i rezidbu razlikuju se od biljke do biljke i od klime do klime. Možete naučiti najbolja vremena i metode za povećanje vitalnosti i uspeha vaše bašte.
Upravljanje štetočinama i bolestima – Većina biljaka je podložna raznim biljnim štetočinama i bolestima kao što su lisne uši, gusenice, puževi, puževi, trulež korena, gljivice, paukove grinje, plesni, buđ i još mnogo toga. Naučite da prepoznate znakove ovih problema i kako ih bezbedno staviti pod kontrolu u svojoj bašti.
Korišćenje i održavanje baštenskih alata – Vrtlarstvo takođe zahteva razne alate kao što su lopate, makaze, makaze za orezivanje, rukavice, oprema za navodnjavanje i još mnogo toga. Naučite kako da koristite ove alate i održavate ih tako da će vam trajati godinama i godinama.
15. Baštovanstvo vas izlaže korisnim bakterijama
Mikrobiom (bakterije koje žive u našim telima) može imati koristi od vežbanja u bašti i redovnog izlaganja korisnim bakterijama koje žive u vašoj bašti.
Pokazalo se da okruženje ispunjeno vegetacijom utiče na raznolikost mikrobioma creva. Druga studija je sugerisala da izloženost zemljištu može promeniti mikrobiom creva kako bi podržao jači imuni sistem (bar kod miševa).
Iako u bašti postoje neke korisne bakterije, nemojte još uvek da jedete prljavštinu. Zemljište takođe sadrži potencijalno štetne bakterije, tako da je i dalje najbolje praktikovati dobru higijenu tako što ćete temeljito oprati ruke nakon kopanja po prljavštini.
16. Vrtlarstvo može pomoći da se dopuni nivo vitamina D u vašem telu i ojača vaš imuni sistem
Kao rezultat povećanog vremena provedenog napolju tokom baštovanstva, dodatno izlaganje sunčevoj svetlosti povećava nivoe proizvodnje vitamina D u telu, a vitamin D je nutrijent koji je neophodan za pravilno funkcionisanje imunološkog sistema tela (njegovu odbranu od zaraznih bolesti). ).
Vitamin D poboljšava funkciju imunoloških ćelija tela i ključan je za aktiviranje imunog sistema, borbu protiv upale i regulisanje imunološkog odgovora. Kao rezultat toga, često se tvrdi da suplementacija vitaminom D ili provođenje više vremena na otvorenom kako bi se prirodno dopunio nivo vitamina D u telu može pomoći da izbegnete zaraznu bolest ili da se ozbiljno razbolite od zarazne bolesti.
Nizak nivo vitamina D ili nedostatak vitamina D je čak povezan sa povećanom osetljivošću ili rizikom od bolesti, infekcija i bolesti uopšte.
Dakle, sada imate još jedan razlog da provedete više vremena radeći u bašti – vaš imuni sistem!
17. Baštovanstvo može da obezbedi svrhu, vlasništvo i odgovornost
Kao i svaki projekat koji odlučite da preuzmete, baštovanstvo vam može pomoći da pronađete nagrađivanu svrhu u životu. Pokretanje bašte zahteva od vas da postavite ciljeve, naučite nove veštine, naporno radite i posvetite se negovanju semena u potpuno odrasle, potpuno žive biljke koje (u zavisnosti od toga šta odlučite da posadite) mogu na kraju i vas negovati svojim hranljivim materijama!
Kada pokrenete baštu, preuzimate vlasništvo nad svojim otvorenim prostorom i odgovornost za postizanje vaših ciljeva u bašti. Kada imate dvorište puno ljupkih biljaka i kuhinju punu ukusnih, svežih proizvoda, zaista ćete imati čime da se ponosite.
18. Baštovanstvo može pomoći u upravljanju besom
„Tako sam ljut da bih mogao da posadim red kupusa!“ verovatno nije fraza koju ste ikada izgovorili, a kamoli očekivali da ćete ikada pročitati. Međutim, baštovanstvo za kontrolu osećanja besa postalo je prilično uobičajena praksa, toliko uobičajena, u stvari, da je u popularnoj kulturi dobila svoje ime, baštovanstvo besa.
Baštovanstvo može pomoći pojedincima da upravljaju negativnim emocijama kao što su bes i frustracija usmeravanjem energije u produktivnu svrhu.
Fizička aktivnost i vreme provedeno na otvorenom u prirodi takođe imaju moć da oslobađaju endorfine koji podižu raspoloženje dok smiruju vaš krvni pritisak. Kao rezultat toga, fizički osećaj anksioznosti se efikasno eliminiše, pomažući da se smiri i vaš um.
19. Baštovanstvo može pomoći u oporavku od zavisnosti
Hortikulturna terapija, ili namerna upotreba baštovanstva kao terapijskog alata za lečenje, zaživela je u lečenju zloupotrebe supstanci sa mnogim rehabilitacionim klinikama koje su je prepisivale pacijentima kao deo njihovih programa lečenja oporavka.
Zaista ne bi trebalo da bude iznenađenje da bi se baštovanstvo – sa svojim bezbrojnim prednostima koje imaju pozitivne efekte na telo, um i emocije – pokazalo korisnim za pojedince koji se oporavljaju od zavisnosti.
Poboljšanja svesnosti smanjuju anksioznost i bolje fizičko zdravlje mogu doprineti vrsti fizičkog, emocionalnog i mentalnog resetovanja neophodnog za prevazilaženje zavisnosti.
20. Baštovanstvo može pomoći u upravljanju eko-anksioznošću
Eko-anksioznost karakteriše uporna anksioznost, stres, brige i strah povezani sa zabrinutošću za budućnost životne sredine i život koji ona pruža.
Ovaj stres može doći sa sve većom medijskom pokrivenošću klimatskih promena, kao rezultat nečijeg ličnog uticaja i proživljenih iskustava (poplave, velike oluje, suše, požari, itd.) koja su direktna posledica klimatskih promena.
Pored traženja stručne pomoći kod licenciranog terapeuta, jedan od najboljih načina da se pomogne u upravljanju stresom od ekološke anksioznosti je preduzimanje koraka za smanjenje sopstvenog uticaja i poboljšanje zdravlja životne sredine kroz praktikovanje održivog baštovanstva.
21. Baštovanstvo je dobro za celu porodicu
Mnoge prednosti baštovanstva su najrelevantnije za odrasle. Međutim, prednosti baštovanstva proširuju se i na mlađe generacije!
Primarni način na koji baštovanstvo koristi deci je povećanje njihove spremnosti da jedu svoje voće i povrće. Ako je vaše dete kao i svako drugo dete, velike su šanse da ih naterati da donose zdrave izbore tokom obroka može biti izazov, ali deca koja učestvuju u uzgoju svojih proizvoda veća je verovatnoća da će ih jesti.
Baštovanstvo se može koristiti u obrazovanju za podučavanje raznih predmeta uključujući biologiju, nauku o životnoj sredini, poljoprivredu, ekonomiju, matematiku i još mnogo toga! Dok se bave baštovanstvom, deca uče važne lekcije o fotosintezi, oprašivanju i životnom ciklusu biljaka, pored važnosti kompostiranja za bezbedno, održivo đubrenje.
Bilo da otvarate baštu kod kuće ili imate pristup školskom programu baštovanstva, pomoći ćete svojoj deci da nauče važne lekcije o nauci, izvorima hrane i održivosti, istovremeno ih ohrabrujući da jedu zdravije.
22. Baštovanstvo je dobro za vazduh
U zavisnosti od toga gde živite, proizvoda za domaćinstvo, materijala u vašoj kući i još mnogo toga, vazduh u vašem domu bi potencijalno mogao biti ispunjen toksinima i drugim nečistoćama. Vrtlarstvo u zatvorenom prostoru može pročistiti vazduh u vašem domu, poboljšati kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru i povećati nivo kiseonika.
Iako sve biljke mogu pomoći u povećanju nivoa kiseonika, nisu sve podjednako talentovane za uklanjanje toksina iz vazduha i prečišćavanje vazduha. NASA je izvršila studiju čistog vazduha koja je testirala nekoliko različitih tipova uobičajeno uzgajanih sobnih biljaka kako bi utvrdila njihov uticaj na zagađenje vazduha u životnoj sredini. Studija je procenila koji od njih mogu najefikasnije da uklone toksine (benzen, trihloretilen, formaldehid i amonijak), konkretno koje toksine mogu da iskorene i koliko efikasno mogu da uklone CO2 i dopune kiseonik u zatvorenom okruženju.
Prema studiji, neke od najboljih biljaka koje možete uključiti u svoju zatvorenu baštu su engleski bršljan, mirni ljiljan, bambusova palma, salonska palma, ženska palma, biljka zmija, cvećarska krizantema, aloe vera i razne biljke dracaena pored nekoliko drugih .
Jednostavno uzgajanje ovih biljaka u vašem domu može pomoći da vaša kuća postane zdravije životno okruženje za sve stanovnike koji dišu vazduh.
23. Vrtlarstvo dodaje vrednost vašem domu
Dodavanje bašte i održavanje dobro negovanog travnjaka može značajno povećati vašu privlačnost i vrednost vašeg doma. Predmeti za uređenje pejzaža koji imaju najpozitivniji uticaj na vrednost kuće uključuju:
Zelenilo koje nije potrebno za održavanje (voćke zapravo mogu umanjiti vrednost kuće)
Dobro negovan travnjak
Zdravo grmlje i drveće
Uredna bašta
Svež malč
Uređena šetalište
Šarene baštenske gredice i kontejnerske biljke
Automatski sistem za navodnjavanje
Suština je da imate lepu, atraktivnu baštu i dobro održavano dvorište učiniće da vaš dom izgleda lepo i prijatno sa ulice, čineći ga privlačnijim za potencijalne kupce.
24. Baštovanstvo može da obezbedi obilje svežeg domaćeg cveća za cvetne aranžmane
Sadnja bašte za sečenje je odličan način da se istovremeno bavite dva hobija: baštovanstvom i cvetnim dizajnom. Možete stvoriti baštu koja nudi cvetne biljke tokom svake vegetacijske sezone u vašoj klimi, tako da ćete imati dovoljno prilika da isečete stabljike, osušite cveće i uredite ih po svom nahođenju.
25. Baštovanstvo pruža mesto za opuštanje
Iako je baštovanstvo težak posao, mnogi ljudi ga smatraju neverovatno opuštajućim. Ovo je delimično zahvaljujući gore pomenutim terapeutskim prednostima provođenja vremena u prirodi i vežbanja pažljivosti u zadatku baštovanstva.
Pored toga, dobro održavana bašta je odlično mesto za dodavanje klupe ili viseće mreže na otvorenom gde možete da se zavalite uz šoljicu čaja i dobru knjigu i jednostavno uživate u prelepim plodovima svog rada.
26. Baštovanstvo može pomoći da se obezbede prirodni ekosistemi za insekte, oprašivače i divlje životinje u urbanim područjima
Ekosistemi se oslanjaju na domaće biljke da podrže populacije oprašivača i insekata koje stvaraju osnovu lanca ishrane pomažući biljkama da se razmnožavaju i tako što osiguravaju da male životinje koje jedu insekte imaju dovoljno hrane.
Osim povremenog parka, gradovi su prvenstveno betonske džungle koje pružaju malo utočišta domaćim insektima, oprašivačima i divljim životinjama.
Gradovi kojima nedostaje zelenih površina postaju prave mrtve zone za domaće biljke i divlje životinje. Kao rezultat toga, populacije vitalnih oprašivača poput Bombus pennsilvanicus, drugih insekata i divljih životinja su u opadanju u nekoliko regiona.
U Holandiji, međutim, nekoliko urbanih oblasti je sprovelo inicijative koje podržavaju urbano baštovanstvo i postavljanje hotela za pčele. Rezultati ovih programa su veoma obećavajući sa populacijom oprašivača koja se stabilizuje i čak napreduje u holandskim gradovima. Nadamo se da će uspeh ovih projekata inspirisati druge gradove da promovišu urbano baštovanstvo i zdravlje oprašivača.
27. Baštovanstvo može pomoći kod klimatskih promena
Iako uzgoj biljaka može pomoći u uklanjanju CO2 iz atmosfere, određene baštenske prakse mogu zapravo doprineti klimatskim promenama. Ako želite da se bavite baštom kako biste pomogli u borbi protiv klimatskih promena, učinite to na održiv način.
Neki načini na koje možete da vrtite u korist životne sredine uključuju:
Maksimizirajte zeleni prostor oko vašeg doma.
Izbegavanje upotrebe baštenskih alata na benzin
Posadite autohtone vrste u svojoj bašti kako biste podržali vaš lokalni divlji život i smanjili uticaj invazivnih biljnih vrsta na biljni svet u vašem neposrednom okruženju.
Smanjite potrošnju vode malčiranjem, postavljanjem buradi za kišu i baštenskih prostirki i korišćenjem navodnjavanja kap po kap.
Kompostirajte svoje dvorište, baštu i kuhinju ili otpad od hrane da biste izbegli upotrebu hemijskih đubriva.
Posadite puno novih stabala u svojoj bašti da biste upijali CO2.
Ako živite u gradskom okruženju gde nemate dvorište, možete postaviti prozorske kutije i kontejnere na svom balkonu ili, još bolje, saznati šta bi bilo potrebno da biste započeli baštu na krovu vaše stambene zgrade.
Baštovanstvo za zdraviji i lepši život
Pored mnogih prednosti baštovanstva za telo i um, baštovanstvo pomaže u stvaranju lepšeg spoljašnjeg okruženja. Bilo da odlučite da uzgajate povrtnjak, započnete bobičasto voće ili jednostavno uživate u krevetu punom rascvetanog cveća, bićete sigurni da ćete doživeti neizmerno uživanje gledajući kako vaše sadnice niču i prerastaju u prelepu baštu zelenila.
Česta pitanja o prednostima baštovanstva
Koje su prednosti baštovanstva?
Baštovanstvo nudi mnoge prednosti, uključujući fizičke, mentalne i emocionalne zdravstvene koristi, mogućnost učenja novih veština, pristup svežim proizvodima, dostupnost visoko koncentrisanih hranljivih materija, priliku da upoznate nove ljude i uspostavite društvene veze i još mnogo toga.
Koje su fizičke prednosti baštovanstva?
Odličan oblik lagane do umerene vežbe, baštovanstvo ima nekoliko fizičkih prednosti, uključujući zdravlje srca, jačanje kostiju i mišića, povećanje fleksibilnosti i sagorevanje kalorija. Vrt takođe može pomoći u poboljšanju zdravlja mozga i ukupne kognitivne funkcije.
Koje su prednosti baštovanstva kao hobija?
Osim što možete da jedete bukvalno plodove svog rada, baštovanstvo je veoma koristan hobi. Dobro je za vaše fizičko, mentalno, emocionalno i socijalno zdravlje. Odlično je za životnu sredinu i može povećati vrednost vašeg doma.
Koje su društvene koristi baštovanstva?
Vrtlarstvo nudi nekoliko društvenih beneficija, uključujući mogućnost upoznavanja novih ljudi i sklapanja novih prijatelja u bašti zajednice ili jačanjem društvenih veza uz poklon sveže uzgojenih proizvoda.
Kako bašte pomažu životnoj sredini?
Bašte pomažu životnoj sredini na nekoliko načina:
Oni stvaraju oaze za lokalne oprašivače, insekte i male divlje životinje.
Oni pomažu u borbi protiv globalnog zagrevanja uklanjanjem emisija ugljenika iz vazduha.
Vrtovi ispunjeni autohtonim biljkama mogu pomoći u kontroli invazivnih vrsta.
Osim toga, bašte koje se uzgajaju na održiv način mogu učiniti još više za životnu sredinu smanjenjem ugljičnog otiska naših izvora hrane.
