Kada šta sejati, od čega uzgajati rasad, kada šta saditi u bašti? Ovo je možda jedno od najtežih pitanja za baštovane početnike.
Naše cveće možemo grupisati prema tome koliko dobro podnosi hladno vreme i mraz. Poslednji prolećni mrazevi svakako mogu biti u maju (Sveci mraza!). Zbog toga pre ovog datuma u bašti ne sadite rasad cveća koje zahteva toplotu (cinija, celozija, cvet leptira, smrdljiva buba, suncokret, amarant, Euphorbia marginata, gomfrena, ricinus, šipak)
Setvu i uzgoj rasada počinjemo u proleće sa hladno tolerantnim prolećnim cvećem. Šta je ovo cveće: hladno otporno prepoznajemo po tome što su jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljke koje se mogu rano sejati, najčešće u februaru i martu.
Od ovih biljaka koje se mogu saditi na otvorenom prostoru:
februar: ukrasni mak, ukrasni mak (može i u velike saksije), različak (može i u velike saksije), neven
Mart: različak, svrakova noga, Clarkia unguiculata, jazavac, neven, Bupleurum, šaš, divlja mirta (Daucus carota Dara), jednogodišnji floks (biljka u velikom loncu ili posudi), Ammi majus, Ammi visnaga, kalifornijska kukavica, Gilia leptata , velikocvetna laputurbolija (Orlaja), ptičji slez (Lavatera)
Biljke otporne na hladnoću od kojih se jako PREPORUČUJE uzgoj rasada:
Januar: lisianthus, islandski mak, trahelijum, letnja viola
Februar: letnja viola, tatika, konac rog (Trachelium), đavolje oko (Scabiosa), zvezdasto đavolje oko (Scabiosa stellata), jasen (Senecio), cvet šišarke (Rudbeckia), cvet ovna (Echinacea), hajdučka trava (Achillea), jesen tratinčica (Tanacetum), Campanula srednja Šampionska serija od pehara zvončića, Camelot i dalmatinska serija od lisičarke (Digitalis), Chabaud karanfil, Ammi majus, Ammi visnaga, ostruga (Delphinium), neven, cvet soli, kišobran verbena (Verbena bonariensis).
Mart: sedum, dren, sedum, kišobran verbena, zvončić (trajnica) i sve što je izostalo iz februarske setve.
nije naročito otporan na hladnoću, ali se preporučuje rana setva zbog veoma sporog razvoja: eukaliptus, resa (Ageratum)
Ako ćemo da uzgajamo sadnice: posle setve stavite na usev foliju za čuvanje svežine ili plastičnu kesu kako biste obezbedili vlagu koja je neophodna za klijanje. Ako je moguće, stavite seme na površinu na 21-24 stepena Celzijusa (malo topao grejač, grejna prostirka). Toplota odozdo je neophodna da bi seme puklo. Kada 50-75% semena počne da klija, uklonite foliju i stavite sadnice pod svetlo rasadnika u okruženju od 15-19 stepeni. Stanicu za uzgoj rasada imam u negrejanom podrumu sa konstantno 16 stepeni. Niža temperatura podstiče razvoj zdravog korenovog sistema.
Pazite da se sadnice zalijevaju samo odozdo, da listovi nisu mokri. Potrebno je intenzivno osvetljenje od 14-16 sati dnevno, inače će sadnice zakržljati i oslabiti.
Ako uslovi nisu odgovarajući, nakon klijanja možemo eksperimentisati i tako što ćemo iznikle male biljke staviti u zatvorenu, providnu plastičnu kutiju na toplo, sunčano mesto (npr. napolju, na južnoj prozorskoj dasci), stvarajući neku vrstu staklenika „uradi sam” za cveće. Slobodno prvo eksperimentišite sa samo nekoliko biljaka, koje mogu da izdrže obuku. Ako odlučimo da koristimo kutiju, a temperatura padne ispod 0 stepeni, kutiju obavezno odnesite preko noći na mesto bez mraza. Otkrio sam da će sadnice i dalje rasti, iako njihov rast može usporiti u hladnijem okruženju.
Uzgoj rasada nakon preklijanja:
Februar: gorka ljuska, cvet školjke, pegasti list (Cerinthe major), ostruga (Delphinium)
Kraj februara, mart: višegodišnja lupina
Možemo isprobati metod zimske setve za hladno tolerantno cveće od kojeg bismo gajili rasad (sa izuzetkom lisiantusa), a veoma dobro deluje za Ammi majus, Ammi visnaga, šišari, hajdučke trave, različak, lupinu, zvončić. , kišobran verbena. Takođe je vredno isprobati i druge višegodišnje biljke.
Kod cveća koje se može presađivati u otvoreno polje, najčešće, verujte mi, zaista najbolje idemo ako ne uzgajamo rasad, a to posebno važi za različak, različak, neven, šaš, bupleurum i jazavčev skat. Sramota je silovati majku prirodu, uvek posadite pravi cvet u pravo vreme na pravo mesto!
Ako gajimo sadnice, naravno, nakon odgovarajuće aklimatizacije, naše hladno tolerantne biljke mogu se saditi u bašti do 4-6 nedelja PRE kraja mraza.
Da, PRE nego što prođe mraz! Prošle godine sam 28. marta u bašti zasadio mirisnu grahoricu i šišarke. ALI naglašavam da je uslov za ovo u slučaju gajenja rasada pravilno navikavanje (koje treba započeti sa 2-3 sata dnevno na zaštićenom mestu, recimo na terasi, a ne na vrelom suncu. Postepenim povećanjem trajanja, naše biljke će biti spremne za sadnju nakon jedne i po do dve nedelje). Međutim, u slučaju naglog zahlađenja, vredi pokriti naše zasađene biljke velom folijom, prepolovljenom bočicom za tablete za zaštitu od oštećenja od mraza.
U slučaju zimske setve, naravno, naše biljke su već pravilno obučene, nećemo morati da se navikavamo na njih. A kada da otvorimo naše flaše? Biće dovoljno da ih nađemo krajem marta, početkom aprila, a do tada hajde da se uzbuđujemo 🙂