Da li ste se ikada pitali kako je prva ceremonija venčanja izgledala? I da li znate kako je nastala stara uzrečica ”Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo…”?
Svaki deo venčanja od veridbe do medenog meseca ima svoju bogatu istoriju. Kulturološki koreni, nasleđa i religiozna verovanja su oblikovala brak tokom hiljada godina. Navedeni opisi će vam približiti kratak istorijat različitih elemenata venčanja.
Prvi rituali venčanja
Najranija venčanja su bila veoma različita od današnje ideje o braku. Naši primitivni predhodnici su bivali zajedno zarad zaštite i opstanka pre nego zbog smislene i emotivne veze. S obzirom da se sigurnost zasnivala na brojnosti, primitivni ljudi su oformljavali plemena kojima su bili veoma lojalni. Neki istoričari veruju da su prvi brakovi u stvari bili grupna venčanja-brakovi sa plemenima.
Ne mnogo kasnije muškarci i žene su bivali zajedno u parovima i formirali su individualne familije. Čak i tada, brakovi nisu uvek bili srećan događaj. Usled plemenskog rivalstva, žene i deca su često bivali zarobljeni ili otimani. Imajući u vidu da su mnoga plemena zabranjivala brakove unutar klana, žene su bivale kidnapovane i prisiljavane da se udaju za strance koji su ih zarobili. Istoričari često pominju ovaj period kao period ”brak po otmici”.
Mladoženjina večera
Danas poznatija pod nazivom “mladoženjina zabava”, ova proslava u čast mladoženje se originano zvala “mladoženjina večera”, ili “zabava neženja”. Kao mnoge druge venčane tradicije običaj je istrpeo test vremena. Prvi put se pojavljuje u 5 veku, u Sparti, gde su ratni drugari gostili i nazdravljivali jedan drugome u noći pred venčanje njihovog druga. Čak i danas mladoženjina zabava po običaju biva održana poprilično blizu samog dana venčanja.
Usled toga je postala poznata kao ”mladoženjin poslednji osećaj slobode”. Bez obzira što je rizična zabava koja je asocirana sa ”zabavama neženja”, mladoženjine zabave nisu uvek u svetlu ovog kontraverznog elementa. Premda grube i burne i bučne, mladoženjine zabave su tradicionalno organizovane da omoguće uzbuđenom, nervoznom mladoženji i njegovim pratiocima na venčanju da se oslobode napetosti pre velikog dana.
Venčanje
Za vreme peroda “braka usled otmice”, bliski prijatelji mladoženje su asistirali dok je on kidnapovao mladu od njene porodice. Deveri i kum su bili kao mala armija boreći se sa ljutim rođacima mlade dok bi mladoženja odjahao sa njom.
Deveruše i služavke mlade su postale ustaljeniji običaj kad su venčanja bila planirana. Deveruše bi dolazile kod mlade nekoliko dana ranije da pomognu mladoj oko oblačenja i frizure. Takođe su pomagale mladoj da dekoriše venčanu trpezu.
Dugo vremena deveruše su bile obučene veome nalik mladoj dok su deveri bili u odeći veoma sličnoj mladoženjinom odelu. Ova tradicija je nastala pre zbog zaštite od zla nego zbog uniformnosti. Ako su zli dusi ili zavidni prosci probali da naude mladencima oni bi bili zbunjeni koje dvoje ljudi su mlada i mladoženja.
Venčani buketi
Pre nego što je počelo korišćenje cveća u venčanom buketu, žene su nosile romantične venčiće lekovitih biljaka i žita da bi odagnale zle duhove na njihovom prolasku ka oltaru. Tokom vremena, ovo je zamenjeno cvećem, koje simboliše plodnost i trajnu ljubav. Specifično cveće ima vrlo posebno značenje u mnogim kulturama. Na Havajima mlada i mladoženja nose venčiće, girlande, a mladenci u Indiji stavljaju cveće u kosu.
Venčana nošnja
Venčane nošnje nisu oduvek bile tako razrađene, doterane kao što su danas. U 18 veku, siromašne mlade su se oblačile u jednostavne haljine. To je simboliziralo njihivim budućim muževima da ona nije donela ništa sa sobom u brak i prema tome ga neće opterititi ni sa kakvim dugovima. Sve do sredine 19 veka nije bilo popularno da mlada bude u potpunosti obučena u belo. Sve do tada mlade su jednostvno nosile njihovu najlepšu haljinu, bez obzira na boju. U 1840-oj godini, čisto bela haljina kraljice Viktorije je započela trend koji mnoge žene prate danas.
Mladin veo
Velovi su originalno nošeni od strane neudatih žena da ukažu njihovu skromnost. Tokom ranih dana venčanja muškarci su se cenjkali za žene sa ženinim ocem.Za vreme venčane ceremonije mlade su nosile veo kao simbol podčinjenosti i obećanja da će se pokoriti novom mužu. Tek nakon ceremonije veo bi bio podignut da razotkrije mladinu pojavu mladoženji. Negde u 16 veku delikatni veo postaje pomodan, čipkasti velovi postaju popularni nakon venčanja krajice Viktorije 1840 god.
Venčani prstenovi
Venčani prsten je najstarija od svih bračnih tradicija. Skoro svaka civilizacija od Egipta naovamo je koristila venčani prsten kao simbol bračnog dogovora. U Egipatskim hijeroglifima krug predstavlja večnost, i prvo prstenje je bilo načinjeno od pletene trave, sena, kože, kosti, i slonovače. Kada su metali konačno otkriveni, prvo metalno prstenje bilo je glomazno i nezgrapno. Danas, venčano prstenje može biti bilo šta od jeftinog jednostavnog prstenja do zamršene konstrukcije okićene dragim kamenjem. Bez obzira da li osoba izabere da ne nosi njihov venčani prsten, bračana veza je kompletna jednom kada je zavet dat.
Nešto staro, nešto novo…
“Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo…(i srebrni novčić u njenoj cipeli….)”. Ova izreka za dobru sreću nastala je u Viktorijanskoj eri. Mlade danas često objedinjuju posebne detalje u njihovoj venčanoj nošnji u skladu sa izrekom.
”Nešto staro” simboliše vezu sa mladinom porodicom u prošlosti. Porodično nasleđe, kao što je komad zlatnog nakita, biseri ili venčana haljina člana porodice može da predstavlja staru stvar.
”Nešto novo” predstavlja dobru sreću i uspeh u mladinom novom životu. Mlada može nositi novu nisku bisera ili da koristi njenu venčanu haljinu kao novi detalj.
”Nešto pozajmljeno” simboliše ljubav i podršku porodice i prijatelja u teškim vremenima. Pozajmljeni predmet može biti uspomena od srećno venčanih prijatelja, kao što je np čipka, gajtan ili maramica.
”Nešto plavo” je objekt koji simboliše vernost i lojalnost. Mlade obično biraju plavu podvezicu ili traku.
”Srebrni novčić u njenoj cipeli” je blagoslov za venčanje.
