Jedan od mojih glavnih ciljeva u pisanju ovog bloga je da uzgajivačima cveća kao što sam ja uštedim vreme, novac i negativna iskustva objavljivanjem svojih iskustava.

Prošle godine sam zamenio originalne uzgajivače i uzgajao cveće za prodaju u sopstvenoj bašti, ali nisam počeo da uzgajam cveće prošle godine, već mnogo, mnogo godina eksperimentišem sa najboljim tehnikama setve i uzgoja. Trebalo je da vidite mnoge eksperimente sa pljoskom za jaja i toalet papirom, ali koliko god patetično počeo, cveće je raslo i tada.

Šta treba da imamo na umu ako se fokusiramo na uzgoj cveća?

Vredi uzgajati/sejati cveće kako bi svakog meseca bilo nešto u buketu:

veoma upadljiv (glavni lik ili žarište: lala, božur, cinija, suncokret, rudbekija, marjetica sa velikim cvetovima, astra)

nešto usko-visoko, izduženo, što strši (svračina noga, tatika, volovski rep, amarant)

prozračniji sekundarni lik koji unosi interesantan detalj u buket (mirisna grahorica, đavolje oko, cvet leptira, različak, šaš, cvet duvana, ruža od slame, cvet soli, perje Celosia Flamingo ili Celvai)

i, naravno, treba da imamo i biljke koje ispunjavaju bukete i zelene ukrase (Ami, kićanke, kopar za cvetne aranžmane, cvet dagnje, orlaja, pegasti list, jednogodišnja žalfija, bosiljak, menta, Celosia cristata).

Štaviše, ako uzgajate rezano cveće, NE gubite iz vida pravilo 50-50%: 50% cveća, 50% buket opuštajućeg zelenila.

Naravno, do kraja jula prošle godine ponestalo mi je većine opuštača za bukete. Tokom ranog letnjeg bacanja cveća, činilo se gotovo nezamislivim da bi se rajski uslovi mogli završiti. Eto, posejao sam malo bupleuruma, jazavca i amija u fazama, ali nisam disciplinovano ozbiljno shvatio važnost etapne setve.

Trebalo je da!

Pre nego što uđemo u zamršenost povremene setve, treba znati nekoliko stvari o biljkama: rezano cveće se može podeliti u tri kategorije na osnovu njihove produktivnosti: postoje oni od kojih možemo da uberemo mnogo niti: sada ćemo nazvati oni su bogato produktivni (G). Što ih više sečemo, to više cvetaju. To uključuje dalije, ljutike i cinije. Ima ih koje se mogu rezati više puta, ali ne daju tako raskošnu količinu cveća kao cveće iz prethodne kategorije, nazivamo ih umereno plodnim (M). A tu su i jednokratna čuda (E), od kojih možemo da uberemo samo jedan pramen: tu spadaju, na primer, jazavac, letnja viola, jednolančani suncokret i petlići češalj (Celosia cristata) .

Ovaj dugi uvod je bio neophodan jer vidimo da produktivnost zavisi i od toga koliko puta i koliko često moramo da sejemo naše biljke.

One koje se mogu bogato ubrati dovoljne su da se poseju dva puta u jednoj sezoni, a u punom cvatu traju od juna do mraza: to važi za cinije i ljutike.

Trebalo bi da sejemo novu porciju svake tri do četiri nedelje od srednje plodnih.

Jednokratna čuda se mogu sejati čak i jednom nedeljno (ili svake dve nedelje): jednolančani suncokret, letnja viola, bupleurum, jazavac.

Prvo, odlučimo šta želimo da uzgajamo. Za ovo, morate znati kada se može sejati (tolerantna na hladnoću u odnosu na toploljubivu) i koliko dana je potrebno da poraste od nicanja do cvetanja?

Za njih je veoma važno znati datum poslednjeg i prvog mraza. Naša zemlja pripada klimatskim zonama 6-7, naravno tu i tamo ima ekstremnijih mikroklima. Ali značajan deo zemlje, posebno u zavisnosti od blagih zima ovih dana, pripada zoni 7.

Poslednji prolećni mrazevi još uvek mogu biti sredinom maja (mrazevi sveci!). Tako da biljke koje vole homoseksualce možemo da sadimo u baštu tek posle ovog datuma, naravno nakon temeljne aklimatizacije (koju treba da počnemo sa 2-3 sata dnevno na zaklonjenom mestu, recimo na terasi, a ne na vrelom suncu) . Biljke otporne na hladnoću mogu se saditi od kraja marta, početka aprila. Veoma je važno da se biljčice dobro naviknu na to, a u slučaju neočekivanog jakog mraza, kao poklopac za flašicu pilule imati foliju prerezanu na pola.

Prvi mrazevi se obično javljaju od sredine do kraja oktobra.

Dakle, ovi datumi određuju kada treba započeti setvu i koliko dugo vredi nastaviti u slučaju povremene setve. Uglavnom, od sredine do kraja juna više se ne isplati sejati jednogodišnje cveće, jer nije izvesno da će biljka cvetati do mrazeva. Možda najbrže rastući suncokreti (potrebno im je 55-60 dana od nicanja do cvetanja), ali ih baš i ne vredi sejati u julu.

Što se tiče vremena setve, biljke obično delim na tri dela:

neke se moraju pokrenuti do 12 nedelja pre datuma poslednjeg mraza, jer rastu užasno sporo: liziantus, eukaliptus, trahelijum, imam dalmatinske i kamelotske lisičarke, islandski mak, letnju violu
većinu hladno otpornog cveća treba saditi 6-8 sati pre poslednjeg mraza počnite sa hranom i na kraju toplotno zahtevne biljke, koje počinjemo da sejemo 4-6 nedelja pre poslednjeg mraza

Kao što znate, završio sam Floretov kurs za uzgoj cveća, gde smo dobili veoma detaljne informacije o rokovima setve i stepenastoj setvi. Pripadaju klimatskoj zoni 7-8, poslednji mraz je 26. april, a prvi 15. oktobar. Leto im je hladnije od našeg, sa dosta padavina.

Poređenja radi, možemo sa sigurnošću računati na činjenicu da poslednji mrazni datum u našoj zemlji pada između 5. i 20. maja.

U tabeli ispod, za neko cveće, naveo sam sa konkretnim datumima kada cvet počinje da ih seje, koliko dana treba da se seje i koliko treba sejati uzastopno. Naravno, ovo je samo preporuka i svako je slobodan da od nje odstupi. Takođe, seme možemo da registrujemo i posle četvrtog termina, ali ovo ostavljam na diskreciju svih i po do sada opisanom.

PAŽNJA! Zbog mogućnosti mrazeva u maju, možda bi bilo vredno dodati nekoliko dana ili čak nedelju dana do početnog datuma.