U Kini nalazimo korene istočnjačkog načina aranžiranja cveća. Cvetna umetnost reprezentuje u Kini već dugo vremena jedinstvenu kombinaciju ljudskoga duha i prirode. Prema istoriji u petom veku n.e, Budizam se proširio u Kini, zajedno sa običajem da se cvetni aranžmani prinose bogovima. A nakon toga aranžiranje cveća je postalo hobi i pomodarstvo. Cvetni aranžmani su korišćeni za proslave i za žrtvenike. Cveće je često bilo aranžirano u vazama i plitkim posudama ili u korpicama. Oba stila aranžiranja su bila široko prihvaćena. Zbog visokih standarda umetnosti keramike, aranžiranje cveća u vazama je tokom Ching dinastije bilo prihvaćeno kao glavni stil. Cvetni aranžmani su prvenstveno korišćeni zarad religioznih svrha. Aranžiranje kao nezavisna forma umetnosti još nije bilo razvijeno. Cveće je bilo personifikovano imalo je specijalan kvalitet i bilo je veoma cenjeno. Aranžiranje cveća je postalo vredno zbog biranja i kombinovanja materijala. Stil, značaj i smisao su bili od visoke vrednosti.
 
    Tokom zvaničnih prilika, religioznih ceremonija, u hramovima i državnim institucijama, samo osobama sa veoma dobrim ukusom je bilo dozvoljeno da aranžiraju cveće. Značaj, raskoš i simbolično značenje su bili od esencijalnog značaja za dizajn. Zbog toga što je kineska cvetna umetnost naglašavala spiritualni sti, lične estetske sklonosti kreatora su uvek bile od ključnog značaja….

Detaljnije “Istorija aranžiranja cveća – Kina”

Egipatski period (2008 p.n.e. do 28 p.n.e.)

    Korišćenje cveća je bilo tradicionalno u antičkoj Egipatskoj kulturi. Cveće je korišćeno za darivanje hramovima i dekorisanje gozbenih trpeza i povremeno za venčiće i pletenice za goste. Lotos, akacija, ruže, ljiljani, ljubičice, narcis i jasmin su bili cveće koje je korišćeno. Korišćenje voća i lišća je takode bilo popularno. Karakteristike Egipatskog dizajna su jasnoća, red i jednostavnost i ponavljanje kao specifični stil. Tipični dizajn sastojao se od jednog cveta sa jednim pupoljkom ili listom na svakoj strani, koji se kao takav ponavljao. Drugi tipovi segmenata mogli su se sastojati od naizmeničnih kratkih i dugih peteljki, ili plavih i zelenih boja. Brojni tipovi cvećarskih posuda su korišćeni da drže cveće.

Grčki period (600 p.n.e do 150 p.n.e.)

    Umesto najcešćeg postavljanja cveća u posude kao što su to radili Egipćani, antički Grci su prevashodno koristili cveće za kićenje. Biljke su često korišćene zajedno sa cvećem. Kao dodatak kontinuiranoj upotrebi venčića i pletenica, cvetovi su često bili jednostavno posuti po zemlji. Premda su klasični Grci retko koristili ili postavljali cveće u posude kao Egipćani, oni su izmislili ”rog izobilja”. Najčešće su aranžmani bili trouglasti i simetrični, često u samo jednoj ili u ograničenom broju boja. Bela je bila najčešća, označavajući čistoću. Ruže, ljiljani, irisi, narcisi, ljubičice, kao i grožđe, biljke i zrnevlje se takođe koristilo u dekoraciji….

Detaljnije “Istorija Aranžiranja Cveća – Evropa”

Rani Američki (kolonijalni) period (1620 do 1720)
 
    Rani kolonisti generalno su proizvodili biljke zbog hrane i zarad lekovitih svojstava. Oni su imali veoma malo vremena za aranžiranje cveća koje su koristili da naprave jednostavne aranžmane kojima su ukrašavali njihove skromne domove. Cveće je više korišćeno u centralnim i južnim kolonijalnim zonama. Premda se to ne zna zasigurno, izgleda da cveće za bukete i ukrašavanje kuća nije bilo aranžirano u puritanskom stilu ranih doseljenika Nove Engleske. Kako je isposnički imidž polako bledeo, rani pioniri su počeli da sakupljaju prirodno cveće, listolike ukrase i trave da bi njima ulepšavali njihovo okruženje. Najčešće su njihovi cvetni aranžmani bili kopije engleskog georgijanskog i francuskog imperijalnog perioda, koristeći posude koje su im bile dostupne. Kada su prekookeanski brodovi počeli da donose luksuznije stvari, među njima su bile i posude od srebra, kalaja i stakla. Njih su koristili bogatiji kolonisti ali se i dalje koristilo jednostavno baštensko i livadsko cveće i trave. Aranžmani su pravljeni u jednostavnim masivnim formama sa mnogo boja….

Detaljnije “Istorija Aranžiranja Cveća – Amerika”

Današnji trendovi u aranžiranju cveća menjaju se i prilagođavaju zahtevima tržišta, ali u svakom tom trendu nalazi se i deo hiljadugodišnje tradicije veličanja lepote cveta.

    Boje, mirisi, teksture, oblici oduvek su bili inspiracija mnogima a posebno umetnicima kojima možemo zahvaliti što su u svojim delima na svoj način opisali kako je to izgledalo u davnim vremenima…
 
    U Egiptu je kultura gajenja cveća i ukrasnog bilja bila na vrlo visokom nivou. Biljke su se donosile sa brojnih putovanja a priča kazuje da je kraljica Hatsepštu želela drvo mirte. Sa putovanja u zemlju Punt dopremljeno je 31 stablo mirte. Stabla su posađena na terasama kraljičinog hrama i o tome verovatno ništa ne bi znali da nečije vredne ruke taj događaj nisu zapisale u obliku slika na zidovima istog hrama kao i mnoge druge prikaze na zidovima brojnih hramova piramida, grobnica…

Detaljnije “Cveće kroz istoriju”