Allium je naziv celog roda, ali za vreme Rimljana je označavao naziv samo za beli luk. Pretpostavlja se da naziv vodi poreklo od keltske reči “ALL” što znači štipa, sa obzirom na snažne mirise pojedinih biljnih delova. U ovaj rod spadaju i naše najvažnije kulturne biljke, kao što su beli luk (Allium Sativum), crni luk (Allium Cepa), zatim praziluk (Allium Porrum), kao i mnoge u cvećarstvu gajene vrste.

    U daljem tekstu govoriće se samo o onim ukrasnim lukovima koji imaju hortikulturnu vrednost….

Detaljnije “Allium L. – ukrasni luk”

Postojbina osnovne vrste akvilegije kod nas poznate i pod nazivom pakujac je Japan. Biljka je visoka 15-20 cm, bokorastog rasta, kitnjasta. Listovi su joj plavkastozeleni, okruglasti, sastavljeni iz dva ili tri dela. Vrhovi zvonoliko povijenih čašičnih listića cvetova su krem bele boje , a njihova osnova i latice sa kratkim zakrivljenim mamuzama su plave boje. Japanski pakujac je veoma dekorativan u kamenitoj bašti, te u lejama sa trajnicama i u rubnim lejama.

Položaj: Sunce, polusenka.
 
Zalivanje: Redovno, a ako je biljka na suncu, malo obilnije.
 
Tlo: Dobro uspeva na pomalo vlažnom vodopropusnom zemljištu slabo kisele ili neutralne hemijske reakcije.
 
Temperatura: Biljci odgovara malo svežija mikroklima u kojoj temperaturne oscilacije nisu velike.
 
Period cvetanja: Maj, juni.

Ahimenes je poreklom iz Južne Amerike. Ima duguljastu krtolicu i pripada botaničkoj porodici Gesneriaceae. Listovi su ovalni, naspramni, pri kraju oštro zašiljeni. Na kraćoj cvetnoj stabljici raste lep cvet, u vidu levka, koji se pri dnu pretvorio u malu čašicu. Cvetni listići su zrakasto raspoređeni i nejednaki, veoma lepi i krupni. Boje su prema vrsti tamno-plave, čisto bele, crvene i roza. Gajenje i nega ove dekorativne biljke je veoma jednostavna. U rano proleće stavi se po nekoliko krtolica u s

aksiju napunjenu mešavinom jednakoh delova klijališne, listovke i 15% rečnog krupnijeg peska. Kad počne da tera iznese se u drugoj polovini aprila napolje, na mesto zaklonjeno od jakog sunca, i postepeno se zaliva. Leti je treba smestiti negde na stalno mesto, gde se ne pomera i obilno je zalivati.

Detaljnije “Ahimenes”

Agapantus je poreklom iz Južne Afrike. To je veoma lepa i omiljena biljka koja celo proleće i leto ulepšava cvojim cvetom naše vrtove. Nije osetljiva i njeno gajenje je vrlo jednostavno. Ne treba je presađivati svake godine, već svake druge ili treće u plodnu klijališnu zemlju izmešanu sa peskom. Cvet joj je bele, svetlo plave, tamno plave i ljubičaste boje. Ima ih i sa prelepim duplim cvetovima. Najpogodnije joj je mesto sunčano i traži leti obilnije zalivanje i češće prihranjivanje veštačkim hranjivima.

Zimi

je treba smestiti u svetlu prostoriju, gde temperatura nije veća od 8 do 10°C. Razmnožava se vrlo jednostavno – delenjem korenovog sistema u jesen. Traži poveću saksiju jer je njen korenov sistem jako razgranat.