Posle hladnog vlažnog proleća nagrađeni smo lepim toplim septembarom u bašti. Još uvek ima puno cveća u cvatu, iako se čini da neki vene. Dok se krećemo prema hladnijim noćnim temperaturama, normalno je da biljke počnu da opadaju. Vreme je da počnete sa čišćenjem bašte ako već niste. Moram priznati da mrzim ovaj deo baštovanstva. Tužno je videti kako cveće i povrće nestaju, ali neće proći mnogo vremena pre nego što se ponovo sretnemo.

Kontejneri:

Jednogodišnje cveće može biti dugonogo ili sada ide u seme. Oni se mogu ukloniti i kompostirati, a možete dodati i malo jesenjeg cveća u svoje kontejnere. Volim da dodajem maćuhice i viole u ​​baštu u septembru. Sadnja sada znači da imaju vremena da puste korenje pre nego što stigne prvi mraz i veće šanse da se vrate u proleće. Razmislite o dodavanju višegodišnjih biljaka kao što su patuljasti četinari, trava, heuchera, prašnjavi mlin ili ukrasni kelj u svoje jesenje posude za svež jesenji izgled. Koristite višegodišnje biljke koje možete posaditi u bašti kada preraste vaš kontejner. Stalno me pitaju da li treba da promenite zemlju u vašim jesenjim kontejnerima. Ako sadite trajno drvo ili grm, potpuno bih promenio zemljište. Te biljke mogu biti u kontejneru godinama i treba im dobar početak. Ako sadite višegodišnje biljke, ja bih izmenio tlo uklanjanjem najmanje polovine zemlje, dodavanjem nove zemlje i đubriva. Dodajte ostatke zemlje iz kontejnera u svoju baštu ili kompost. Svake druge godine potpuno menjam zemlju u svim svojim kontejnerima.

Prolećne sijalice:

Sada je vreme za kupovinu prolećnih sijalica dok traju. Pošto svi ostaju kod kuće, siguran sam da će se brzo rasprodati. Volim prolećne lukovice jer su jedan od prvih znakova proleća. Možete ih posaditi u zemlju, u podignute krevete ili u kontejnere. Lukovicama je potreban hladan period da bi cvetale, pa ako živite u oblasti sa toplim zimama, proverite u svom baštenskom centru kako da prethodno ohladite lukovice. U kontejnerima, lukovice se mogu slojeviti tako što se kao donji sloj posadi narcis, zatim neke lale i manje lukovice poput krokusa pri vrhu. Lukovice koje idu na dno su one koje se sade najdublje i završavaju pliće posađenim lukovicama prema vrhu.

Povrtnjak:

Naše leto na zapadnoj obali počelo je u julu, tako da mnoge naše biljke paradajza kasne da sazrevaju. Vreme je da unesete sve paradajze koji pokazuju neku boju kako biste ih pustili da sazre na kuhinjskom pultu. Primetio sam da, pošto su se noći ohladile, listovi krastavca izgledaju pomalo požuteli. Realno, u ovom trenutku neće proizvoditi novo voće, ali svako veće voće bi trebalo da sazre ako imamo toplih dana. Ako niste posadili neke hladne sezonske useve kao što su zelena salata, kelj ili spanać, proverite da li u vašim baštenskim centrima ima sadnica. Ovde na zapadnoj obali često mogu da prezime i daju rani prolećni rod. Postavljam plivajući pokrivač na svoje gredice sa zelenom salatom ako je prognoziran mraz i pokrivač ostaje cele zime. Biljke prestaju da rastu zimi kada je previše hladno, tako da u suštini samo pokušavate da održite korenje u životu. Do marta biljke ponovo počinju da rastu što vam omogućava da berete rano u sezoni. Neko povrće ima više ukusa ako prođe kroz mraz. Biljke kao što je kelj najbolje je ubirati nakon slabog mraza. Ako čistite sve svoje gredice sa povrćem, obavezno malčirajte golu zemlju iseckanim listovima. Pokrećemo kosilicu sa kesom pričvršćenom preko lišća na travnjaku i postavljamo ih na naše bašte. Crvi i insekti koji prezimljuju će vas voleti zbog toga. Malč od listova će sačuvati tlo, dodati hranljive materije, zaštititi korenje biljaka i obezbediti dom za insekte koji prezimljuju.

Redizajn bašte:

Smatram da je jesen dobar trenutak za razmišljanje o tome šta je uspelo, a šta nije u bašti. Kakvo je bilo vaše tlo ove godine? Da li je potrebno izmeniti? Kako su prošle vaše biljke? Postoje li neke biljke koje nećete ponovo uzgajati ili ste imali neke uspehe vredne ponavljanja? Da li treba da dodate još prostora u bašti? Jesen i zima su dobra vremena za planiranje i skiciranje bašte sledeće godine. Odvojite vreme da pogledate časopise o dizajnu bašte ili Pinterest table da biste pronašli ideje.

U stakleniku:

Septembar je savršeno vreme za donošenje nežnih biljaka u staklenik ili kuću. Želite da pokušate da premestite biljke unutra kada su temperature napolju iste kao unutra. Nekoliko stepeni hladnije neće škoditi, ali ako sačekate do oktobra, oni mogu baciti lišće jednom unutra. To je isto kao kada svoje jednogodišnje biljke postavljamo napolje u proleće. Biljke treba očvrsnuti da bi se prilagodile novom okruženju. Proverite svoje nežne biljke na štetočine pre nego što ih unesete unutra. Nežno operite lišće i presadite u svežu zemlju pre nego što ih unesete unutra. Ovo će pomoći u sprečavanju neželjenih štetočina. Proverite svoj sistem grejanja u stakleniku da biste bili sigurni da radi, očistite i čuvajte saksije za sledeću sezonu i naručite etikete za biljke i mešavinu za početak semena za zimsku sadnju.

Čišćenje cvetnog vrta:

Kada pospremite sve svoje kontejnere, biće vreme za rad u cvetnim krevetima. Uklonite jednogodišnje cveće koje je završeno tako da imate mesta za sadnju prolećnih cvetnih lukovica. Mnogo je razmišljanja o tome da li treba da sečemo višegodišnje biljke u bašti. Imam tendenciju da ostavim nešto za zimu, ali isečem druge biljke. Biljke poput šasta tratinčica imaju šuplje stabljike i mnogi korisni insekti zimuju u šupljim stabljikama biljaka, tako da biste možda želeli da ostavite deo stabljike u bašti. Ostavljam sve naše hoste da se same raspadaju. Zapamtite, svi biljni ostaci se pretvaraju u zemlju i dobri su za baštu sve dok su biljke zdrave. Septembar je takođe idealno vreme za dodavanje novih trajnica i grmova kako se vreme hladi. Ovog meseca smo zasadili novu baštu punu žbunja i upotpunili je šarenim prikazom maćuhica.

Sačuvajte svoje lišće

Obavezno sačuvajte svoje lišće dok pada na zemlju. Znam da sam ovo već pomenuo gore, ali vredi ponoviti. Usitnite ih tako što ćete ih preći kosilicom i vratiti ih u baštu. Iseckano lišće se raspada u lisnu buđ koja dodaje hranljive materije u baštu, sprečava gubitak zemlje, štiti korenje biljaka i pruža dom za prezimljavanje korisnih insekata. Svake jeseni sve svoje podignute gredice sa povrćem dopunjavam lišćem. Važno je da ponovo iskoristimo ono što nam majka priroda daje umesto da svoje zelenilo stavljamo na ivičnjak i kupujemo ga nazad kao zemlju sledeće godine. U proleće će se listovi još više pokvariti i možete posaditi seme direktno u bašti bez da lišće ometa rast. Ako nemate mesta za sve listove u bašti, odložite ih u praznu kantu za kompost ili teške plastične kese. Uvek bih voleo da imam plijesan na listovima koju koristim kao malč u sušnim ljetnim mjesecima. Ove godine ću sigurno uštedeti neke.