Aralija je preneta iz Japana i Kine. Gaji se i neguje radi lepih krupnih zelenih listova, koji mogu da budu kod pravilne nege od 30 cm široki. Uspeva najbolje u poluhladovini. Direktno sunčevo svetlo ne podnosi, zato najbolje uspeva na severnom ili severozapadnom, odnosno severoistočnom prozoru. Tople prostorije sa suvim vazduhom teško podnosi. Zimi joj najviše prija sobna temperatura od 10 do 12°C. Aralia zahteva plodnu zemlju sa dosta peska. Leti je treba češće zalivati i prihranjivati. Leti i zimi araliji treba lišće oprati, od prašine i štetočina vlažnim sunđerom, a zatim ga pažljivo obrisati sa obe strane. Leti se može izneti napolje, na balkon ili terasu, ali samo u poluhlad, na mesto koje je zaštićeno od vetra. Najpovoljnije vreme za presađivanje je proleće, kad je njen grumen zemlje sasvim obavijen žilama, presaditi je treba u nešto veću saksiju. Razmnožava se obično semenom, koje na toploti lako klija u drvenoj strugotini ili tresetu. Mlade biljčice brzo rastu. Aralija cveta tek kada odraste, ali je preporučljivo da joj se cvet zakida, jer je tada lepša.

Ova veoma dekorativna i tipična tropska biljka poreklom je iz toplih krajeva Centralne Amerike. Njoj treba dosta svetlosti, toplote i vlage. Na žalost, ona je još uvek slabo poznata kod nas kao sobna biljka. Veoma je interesantna sa svojim prelepim tamno zelenim, tvrdim, kožastim, duboko urezanim, zaoštreno-scrastim listovima, koji stoje gusto na čvrstim peteljkama. Anturijumu najviše prija mesto na polu-zasenjenom prozoru, što znači da mu direktna sunčana svetlost škodi. Temperatura u prostoriji ne sme biti niža od 15°C. Zalivati ga treba uredno samo mekom, mlakom vodom, u kojoj nema ni trunke kreča (najbolje kišnicom, a ako nema kišnice prokuvanom vodom), ali ne previše, da se ne bi hvatala plesan na zemlji. Zimi kad se greje i leti za vreme velikih vrućina treba ga bar dva puta dnevno orositi pomoću rosilice mlakom vodom.

Detaljnije “Anturijum”

Ananas je vrlo pogodna sobna biljka, a posebno su lepi šareni varijeteti. Pripada porodici bromelijacea, a potiče iz Brazila, odakle je donešen u Evropu krajem 17 veka. Nekih tridesetak godina posle uzgajao se u staklenicima u Engleskoj zajedno sa grejpom i pomorandžama i davao plodove koji su bili poslastica za bogataše. Za razliku od drugih bromelijacea, ananas raste na zemlji i upija vodu i hranu iz tla na uobičajeni način. Kada biljku obrađujete morate biti vrlo oprezni jer su listovi oštro nazubljeni pa mogu poderati i odeću i kožu.

U kući se uzgajaju tri varijeteta. Ananas Comosus ima zelene i uske listove i obilno stvara plodove, Ananas Comosus “Variegatus” ima manje, šire listove, koji su upadljivo prugasti i stvaraju savršenu rozetu. Mnogo ređe donosi plod. Ananas Bracteatus “Triatus” mnogo je veća biljka nego prethodne dve, takođe sa prošaranim listovima. Često donosi poluružičaste plodove, koji se lepo ističu naspram žutih i zelenih listova.

Detaljnije “Ananas”

Za ovu vrstu cveća treba znati da ima svoj period mirovanja. Amarilis ima lukovicu, dugo uzano lišće i čvrstu uspravnu stabljiku koja nosi krupne i veoma lepe cvetove. U Evropu je donet iz Južne Amerike pod imenom Amaryllis aulicum posle Prvog svetskog rata. Prvi cvet mu je veoma lep i liči na trubu. Cvetovi mogu biti crveni, krem, roza, beli i prugasti. Cveta u aprilu ili maju. Nega i gajenje Amarilisa je jednostavna i laka. U zimu ili rano proleće zasadi se plitko (tako da bude samo pola lukovice u zemlji) u saksiju, u laku zemlju, najbolje klijališnu i stavi na toplo mesto (20 do 25°C). Tu sada počinje da ”tera” (klija). Kada malo izraste (nikako pre) treba početi sa zalivanjem, i to na način što se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. Saksija se stavlja na svetlo mesto, gde prvo istera cvet, pa onda lišće. Što više raste više ga treba zalivati i češće prihranjivati. Naročito je važan postupak sa biljkom posle precvetavanja.

Detaljnije “Amarilis”

Alokasije nije jednostavno gajiti zato što su im neophodni vlaga i puno toplote. Ako uspete da je odgajite, imaćete fantastičnu biljku sa krupnim, rebrastim i upadljivo prošaranim listovima. Dobro uzgajana biljka može da dostigne visinu od 50cm. U hladnim uslovima listovi mogu da otpadnu, ali čim otopli, za dan-dva izrašće novi listovi iz podzemnog korena (rizoma).

Svetlost: Držite je dalje od direktne sunčeve svetlosti, ali obezbedite dovoljno filtrirane svetlosti.
 
Sobna temperatura: Zimi održavajte minimalnu temperaturu od 15 do 18°C, dok je idealna letnja temperatura 20-25°C.
 
Zalivanje: Redovno zalivajte tokom letnjih meseci, održavajući zemlju vlažnom. Smanjite zalivanje tokom zime.

Detaljnije “Alokasija”