amarilisZa ovu vrstu cveća treba znati da ima svoj period mirovanja. Amarilis ima lukovicu, dugo uzano lišće i čvrstu uspravnu stabljiku koja nosi krupne i veoma lepe cvetove. U Evropu je donet iz Južne Amerike pod imenom Amaryllis aulicum posle Prvog svetskog rata. Prvi cvet mu je veoma lep i liči na trubu. Cvetovi mogu biti crveni, krem, roza, beli i prugasti. Cveta u aprilu ili maju. Nega i gajenje Amarilisa je jednostavna i laka. U zimu ili rano proleće zasadi se plitko (tako da bude samo pola lukovice u zemlji) u saksiju, u laku zemlju, najbolje klijališnu i stavi na toplo mesto (20 do 25°C). Tu sada počinje da “tera“ (klija). Kada malo izraste (nikako pre) treba početi sa zalivanjem, i to na način što se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. Saksija se stavlja na svetlo mesto, gde prvo istera cvet, pa onda lišće. Što više raste više ga treba zalivati i češće prihranjivati. Naročito je važan postupak sa biljkom posle precvetavanja.

 

Tada treba umerenim zalivanjem održati listove svežim da lukovice mogu nakupiti što više rezervne hrane za naredno cvetanje. Biljku treba i dalje držati na svetlom mestu (prozoru). Kad se listovi prestanu razvijati, tada je treba zalivati sve manje i manje, a kada se listovi počnu sušiti treba prekinuti zalivanje. Sasušene listove treba poseći, a saksiju sa lukovicom staviti preko zime na suvo mesto gde je ujednačena temperatura od 10 do 12°C.   Amarilis je poreklom iz Meksika. Ima više vrsti amarilisa. Amaryllis vallota purpurea i Amaryllis robusta odlikuju se time što im lišće ne opada u jesen, već ga i zimi zadrže. Njih treba umereno zalivati i držati na svetlom i toplom mestu, pri temperaturi 10 do 12°C, a kada se želi da cvetaju onda se stave na toplije mesto i češće zalivaju.
 
    Razmnožava se deljenjem mladih lukovica od starih i semenom. Razmnožavanjem semenom dobijaju se ponekad nove sorte. Mlade lukovice treba ostaviti što duže uz staru lukovicu od koje su izrasle, da što bolje ojačaju. Sade se najpre u male saksijice, čiji gornji otvor ima u prečniku 7 × 7 cm, a kada se dobro užile presađuju se u nešto veće saksije.
 
    Prilikom presađivanja lukovice se stave samo do pola u zemlju saksije i zalivaju umereno. Ne zahtevaju veliku saksiju, ali im treba jaka, plodna zemlja.