Ova lepa biljka doneta je u Evropu sa Madagaskara 1939. god. Rast joj je zbijen i nizak. Ima mnogobrojne listove pljosnatog oblika. Cvetovi su joj vatreno-crvene, oranž, žute i ciklama boje a izlaze iz svakog lisnog zapuha na kratkim drškama gusto poređanih iznad lišća.

Gajenje kalanhoje je jednostavno. Razmnožava se semenom i reznicama od izboja ili listova. Razmnožavanje reznicama je brže. Za reznice se upotrebljavaju vrhovi a ako ih nema dovoljno mogu koristiti i listovi, koji se samo otkinu od biljke. Reznice se sade u čist pesak i brzo se užiljavaju.
Voli laku zemlju sastavljenu od dva dela listovke, dva dela klijališne i 15% peska. Prevelika vlaga je štetna za njen koren, na šta se mora naročito paziti zimi. Kalanhoja zahteva dosta svetlosti i toplotu od dvanest do 15 stepeni celzijusa jer ako se zimi drži u prehladnoj i suviše vlažnoj prostoriji često ugine zbog gljivičnih bolesti.

Detaljnije “Kalanhoja”

Ova tropska biljka sa svojim varijetetima vrlo je dekorativna i interesantna, sa različitim šarenilom na lišću. Ima je u beloj, krem, roze, crvenoj, zelenoj i žutoj boji. Te su boje ponekad bleđe, ponekad zatvorenije-tamnije, a u najraznovrsnijim nijansama i oblicima. Lišće je srcasto, šire ili duže, zaoštreno ili zaokruženo, po ivici celo, naborano, na dužim drškama nasađeno.
 
    Ova tropska biljka preneta je iz Brazila u Evropu. Kaladijumu pogoduje u stanu toplija prostorija u kojoj ima vlažnog vazduha. Razmnožava se semenom i delenjem krtola koje se sade početkom marta u manje saksije u plodnu zemlju u koju se doda krupniji rečni pesak da bi zemlja bila propusnija. U početku se vrlo malo zaliva, a kada krtole puste žile i poraste lišće onda se može i obilnije zalivati.

Detaljnije “Kaladijum”

Poznato je osam vrsta roda Zantedeshija i sve potiču iz Afrike. Već dugo poznata biljka, sobna kala raste u vlažnim, močvarnim područjima, pokrajina Kapland i Natal, koja u letnjem razdoblju potpuno presušuje. Za nas je ova sobna biljka, poznatija pod imenom sobna Kala, nešto posebno. Jednako je lepa i zanimljiva kao rezano cveće zbog svojih posebnih cvetova na dugim stabljikama. Kao lončanica etiopski zmijanac će izrasti u visinu jedva 50 cm. Nasuprot tome, cvetne stabljike biljke uzgajane za rezano cveće, mogu dostići visinu od impozantnih 1,50 m. Kao kod svih različitih pripadnika porodice kozlaca, cvetići su sakupljni u žućkasti blistavi klip. Levkasti omotač oko klipa zapravo je beli površni list čiji je zadatak domamljivanje insekata radi oprašivanja. U stručnoj terminologiji ovaj list se naziva “spatha”.

Detaljnije “Kala”

Poznato je trideset do četrdeset vrsta roda Yucca, koje prirodno rastu u južnoj americi. Mnoge se mogu uzgajati vani u umerenim područjima, a neke mogu podneti čak i oštre mrazeve. Imaju lepe bele cvetove, ali mora ih oprašiti vrsta leptira kojih ima samo na njihovom prirodnom staništu pa uzgajane biljke ne stvaraju semenke.
 
    Samo je nekoliko vrsta pogodno za uzgoj u kući, a i za njih je povoljniji staklenik nego suv vazduh u sobama sa centralnim grejanjem. U novije doba veoma je raširena Yucca Elephantipes, poznata kao i Y. Guatemalensis zrele stabljike se uvoze sa ostrvlja Zapadna Indija i sade se u toplom stakleniku. Pri dnu se razvija korenje, a pri vrhu, tek katkada i na drugim delovima stabljike, pojavljuju se rozete listova. To su neobične i zanimljive biljke sa krutom, smeđom, uspravnom stabljikom i čuperkom zelenila pri vrhu.

Detaljnije “Juka”

Jasmin cveta zimi, a može se u kuću uneti samo na kratko, u doba cvetanja, a ostalo vreme mora biti u stakleniku. Jedna od njegovih privlačnosti je svakako jak intezivan miris. Kao snažna penjačica obično se prodaje omotana oko žičanog obruča visoka oko 38 cm. Ako se uzgaja u stakleniku, vezana za rešetku, brzo prekrije zid. Kao lončanica, mora se leti izneti napolje da se dobro provetri i držati je na suncu da bi izdanci dozreli. Time će se poboljšati cvetanje u zimskom periodu. U ranu jesen opet je unesite unutra.

Detaljnije “Jasmin”