Odavno mi upada u oči neiskorišćena, zakorovljena površina na desnoj ivici parcele, koja je potpuno zasenčena starim orahom koji nadvisuje komšiju.

Kao prvi korak, isečili smo zarasli žbun čipke, podigli podignutu ogradu, koju smo kao brzo rešenje pokrili trskom, a zatim sam zasadio trajnice otporne na senku. I ne samo sa onima koji su tolerantni na senku, zbog čega sam zaista požalio. Ali o tome kasnije…

Šta su oni koji su radili, uspešno preživeli dve sezone, živi su i zdravi?

4 Palata Heuchera ljubičasta
3 nijanse ljiljana (Hosta halcion)
hosta sa prugastim listovima
2 nojeve paprati (Matteuccia struthiopteris)
5 trava, (Delphinium Ekcalibur)
3 lisičarke (Digitalis dalmatinska breskva)
7 japanskih anemona (Anemone hupehensis Splendens)
Akvilegija (Akuilegia)
Ajuga reptans (Ajuga reptans)
orlovi nokti koji puze po ogradi (Lonicera henrii)
Clematis montana (Clematis montana)

Digitalis je u punom sjaju, ljiljani su u pupoljku.

Vatrene kiše vole to mesto, vazdušne ruže i vitice su divno počele da se šire, nojeva paprat takođe ima novu bebu, orlovi nokti su počeli da rastu u zid trske rekordnom brzinom, baš kao i Clematis montana.

Ne one uobičajene tolerantne na senke

Iznenađujuće, ruža, koju je uzgajao David Austin, The Pilgrim, oseća se divno u ovom krevetu. Limunasto-žute trkačice, sa delikatnim mirisom, višestrukim cvetovima. Uprkos skučenoj lokaciji – ujutru ne prima više od četiri sata sunčeve svetlosti – za godinu dana je narastao na dva metra. Mogu samo preporučiti. Od tada sam kupio i dva njegova mlađa brata za terasu, i oni su se takođe promenili. Veoma je spektakularan u punom cvetu, mada ga ne preporučujem u vazi jer ispušta latice za jedan dan. Nažalost, ovo važi za većinu engleskih ruža, ali više o tome u narednom postu.

Ljiljani

Ljiljani su divni: Brindizi sa jednostavnim ružičastim cvetovima i beli sa cvetovima lotosa. Oni uspevaju na ovom polusenovitom, relativno suvom tlu. Nedelju dana kasnije, procvetale su u svojim pratiocima zasađenim na sunčanom mestu.

Veronicastrum virginiacums takođe dobro podnose obuku u polusjeni, ima ih šest, svi su živi i cvjetaju trenutno (sada u avgustu). Mudraci su lepi (6 biljaka Salvia nemorosa Mainacht). Među ukrasnim travama, na ovom polusenovitom mestu, takođe zatrovanom orahom, izrastao je jedan od vrhova korejske trske (Calamagostris brachitricha), a drugi tek umire… Narandžasta žuta viola (Erisium) cheiri) takođe je preživela, rasula je svoje seme prošle godine i ponovo se pojavila ove godine na istom mestu.

One koje su bile prljave

Mislio sam, naivno, da sunčane biljke mogu da žive u delimičnoj senci, u najboljem slučaju će biti manje i manje će cvetati. Nažalost, dekorativne sveće (Gaura lindheimeri) nisu tako mislile. Uspeo sam da uništim tri belca. Uprkos transplantaciji, to je bilo previše za njih.

Sadio sam i svoju Blue for Iou ružu, koja je od tada prezimila i divno je porasla, cveta skoro neprekidno, naravno na sunčanom mestu u bašti. Nemam sreće sa klematisom: obe biljke zasađene ovde su umrle, uprkos tome što su bile u saksiji. To može da izdrži samo Clematis montana, koji je za godinu dana narastao na skoro tri metra. A jadni suncokreti (Helenium autumnale) samo venu. Cvetaju, ali po malo, i nisu u vezi zahvalnosti sa svojom braćom zasađenom na suncu… u jesen se sele i u sunčaniji kutak bašte.

Zbog eksperimentisanja sa lokalnim uslovima, mučeništvo nekih biljaka je neizbežno, zbog čega mi je veoma žao. Zauzvrat, uzgajam lepe, zdrave biljke na mestu na koje drugi ljudi možda i ne misle. Jadnik kuva sa vodom, moram da iskoristim sve što imam: veoma senovitu baštu…