U prvoj godini posle sadnje najvažnije je obezbediti nesmetan razvoj i produktivnost ruža. Zbog toga se nezi sadnica mora pokloniti posebna pažnja. U tom pogledu posebno su važni:
 
    1. okopavanje, plevljenje i navodnjavanje (u slučaju suše).
 
  2. prihrajnivanje – rastvorom ili granulatom mineralnih lako rastvorljivih đubriva ili specijalnim đubrivima za ruže
 
    3. zaštita od bolesti i štetočina.

 

 
Okopavanje, plevljenje i zalivanje
 
    Zemljište oko ruža treba redovno okopavati i pleviti, kako ne bi bilo korova. Na ovaj način se čuva i vlaga u zemljištu. Ruže takođe treba oslobađati precvetalih cvetova i suvih grana, grančica i izbijaka. Izbojke koji nisu krenuli do kraja leta treba odseći do osnove. U slučaju suše treba obaviti i zalivanje a posle svakog zalivanja (kad se zemlja prosuši) izvršiti okopavanje zemlje oko sadnica.
 
Prihranjivanje ruža
 
    Kao i sve druge biljke i ruže za svoje uspevanje traže dovoljno hranjivih materija. Međutim, kad se radi o prihranjivanju, mora se znati da je i preterivanje u ovom pogledu opasno. Ovo dolazi otuda što preterane količine hranjivih materija dovede do isuviše velike bujnosti a ova do drugih negativnih pojava, naročito pojava bolesti.
 
    Podsećamo da smo pre sadnje u formi osnovnog đubrenja, dodali zemljištu organsko đubrivo (stajnjak) i osnovno (mineralno) đubrivo. To je dovoljno za ruže u sledeće dve godine. U slučaju da je zemljište srednje plodnosti najbolje je u prvoj godini uzdržati se od svake dalje intervencije prihranjivanjima. Za slučaj da je zemljište peskovito i siromašno, treba u maju, pošto su ruže krenule, dodati pre navodnjavaja azot i to ravnomernim posipanjem po celoj površini. Neposredno na bokore ruže ne sme se posipati, jer ih to može oštetiti. Ovo prihranjivanje azotom dovoljno je za celu godinu. Sredinom jula treba obaviti jedno prskanje lišća nekim folijarnim đubrivom. Ovo sredstvo pored osnovnih elemenata NPK sadrži i najvažnije mikroelemente i biljne hormone koji pomažu biljkama da bolje usvajaju hranjivo iz zemljišta.
 
    Krajem jula treba još jednom pođubriti nekim lako rastvorljivim kalijumovim đubrivom koje će pomoći odrvenjavanje izbojaka i time uticati na bolje prezimljavanje ruža.
 
Zaštita ruža od bolesti i štetočina
 
    Kao i sve druge biljke, ruža ima mnogo neprijatelja. Mnogi od njih mogu prouzrokovati i propadanje celog ružinog žbunja. Bolesti ruža u većini slučajeva u većini slučajeva izazivaju razne gljive. One napadaju gotovo isključivo nadzemne delove ruža. Ako se pretera u upotrebi azotnih đubriva, ruže postaju osetljive na gljivične infekcije, jer im je tkivo meko i nežno. Zbog toga je važno uravnoteženo đubrenje. Vremenske prilike, takođe mogu stvoriti uslove za razvoj mnogih gljivičnih obolenja. Pored gljivičnih bolesti postoje i virusni, odnosno bakterijski uzroci bolesti ruža. Kod bakterijskih i virusnih bolesti nemamo zaštitna sredstva. Obolele jednike treba uništiti.
 
    Postoje razne štetočine koje napadaju koren, izbojke i listove ruža. Uklanjanje štetočina se vrši pomoću raznih preparata koji se mogu pribaviti u poljoprivrednim apotekama.