Selen ili ljupčac je trajnica iz porodice štitarki. List je velik, nazubljen i tamnozelene boje. Stabljika je šuplja, izbrazdana, okrugla i razgranata. Cvet je nežan i raste u bledim zelenožutim štitovima. Naraste do 3m. Potiče iz Persije, a rasprostranjen je po planinskim područjima Evrope i Severne Amerike. Kod nas je redak kao samonikla biljka, ali uzgaja se po seoskim baštama kao začin.
Istorijat:
U Rimu često se koristio u kulinarstvu. Benediktinci su ga preneli na sever Evrope. Karlo Veliki u 9. veku naredio je da se gaji na njegovim imanjima.
Listovi su se stavljali u obuću kako bi umornom putniku osvežili noge. Bio je cenjen napitak od selena, vratiča i hajdučke trave. Selen je popularan u Engleskoj i Nemačkoj. Miris je aromatičan i veoma izražen. Ukus mu je oštar i blago gorak. Čaj od sušenog korena, a i od drugih delova biljke pomaže protiv reumatskih tegoba.