Čak i za vreme tmurnog dana ova privlačna meksička jednogodišnja biljka izgleda izuzetno raskošno i veselo. Stabljike 30 cm visoke, grmolikog rasta, imaju tamno zelene listove i od sredine leta sve do jeseni jarke žute ili smeđe – zagasito crvene cvetove. U sandučiću ispred velikog prozora treba držati impozantniju biljku kao što je T. Erecta (Kadifica uspravna) koja naraste od 60 cm do 90 cm. U martu ili aprilu sadi se seme na temperaturi od 16 do 18°C.
U maju se uzgajaju sadnice u hladnoj prostoriji koje se naknadno presađuju u sunčani prozorski sandučić ispunjen bilo kojim dobrim kompostom za lončanice. Biljke se sade na razmak od oko 23 cm. Kad je vreme suvo treba ih obilno zalivati. Kadifica podjednako lepo ukrašava i čini veselim i lepim i naše vrtove.
Ovaj svima poznat i omiljen cvetni grm nije potrebno posebno opisivati. Pripada porodici maslinki. Svake godine ljubitelji cveća već zimi nestrpljivo očekuju prve procvetale grane jorgovana, koji će na otvorenom procvetati tek u Maju.Jorgovan je vrlo rasprostranjen grm. Pojedine vrste odomaćene su u Kini, a ostale uglavnom u Aziji. Naš poznati vrtni jorgovan koji nas svako proleće obraduje svojim mirisnim rascvetalim granama potiče izvorno sa područja Balkanskog poluostrva. U Evropu je dospeo zaobilaznim putem preko Turske, negde u drugoj polovini 16 veka. Dosta vremena je prošlo dok se uzgajivači nisu pozabavili jorgovanom. Otprilike 300 godina nakon što je prvi grm jorgovana donešen u Beč, uspelo im je uzgojiti tek 25 različitih sorti.
Trajnica visoka 100-110 cm, bokorastog rasta, krute stabljike i duboko perasto deljenih listova potiče iz područja visokih planina Evrope. Cvetni omotač se sastoji od čašičnih listića indigo plave boje, od kojih su gornji oblika kacige. Predstavlja lep dekor u mešovitoj leji sa trajnicama i na rubnim površinama.
Iberis, ili kako ga kod nas zovu tatarsko cveće, autohtono raste na Iberijskom poluostrvu i u Maroku. Visok je oko 15 cm, raste u obliku poluloptastog zimzelenog grma. Beli cvetovi koji su skupljeni u široke grozdove, po obodu su blede ružičaste ili blede ljubičaste boje. Iberis obično sadimo u kamenite bašte i u pukotine suvih zidova, ali je odličan i za rubne površine.
U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.
