To je najlepša od onih biljaka koje cvetaju zimi, i najveće je zadovoljstvo za onoga ko je uspe održati. Ipak pokušaj mnogima ne uspe, jer biljka naočigled propadne. Tajna uspeha je u prilagođavanju biljke na uslove u vašem domu. Kao prvo, držite je stalno u hladnoj sobi, održavajući visok stepen vlažnosti vazduha tako da stoji na podlozi sa mokrim peskom ili da saksija bude obložena vlažnim tresetom. Što je na hladnijem, to će biljka duže trajati.Ciklama koju kupujete je Cyclamen persicum, jedna od biljaka iz porodice 16 poznatih vrsta koje potiču pretežno iz sredozemnog područja. Cyclamen persicum potiče iz male Azije, gde je pronađena 1731 godine. Ime je dobila od grčke reči Kyklos, što znači kružno jer se cvetna stapka, dok se stvara plod, smota kao spirala. Izvorne vrste imaju male, nežne cvetove i uglavnom celo lišće zeleno.

Detaljnije “Ciklama”

Ime Bugenvileja podseća na romantične priče i tople mediteranske vrtove. U hladnijim područjima ta lepa biljka najbolje raste u stakleniku ili osunčanoj prostoriji. Međutim, uz pravilno održavanje i orezivanje može se uspešno uzgajati kao mala lončanica ukoliko ima dovoljno sunca da stablo dozri i razviju se cvetni pupoljci.Ime je dobila po Francuskom admiralu Louisu Aantoineu De Bougainvilleu. Bugenvileja je mali rod od sedam do osam grmića ili malih drveta od kojih pominjemo samo dve vrste. One potiču iz Brazila, odakle su donešene u Evropu u 19 veku. Pripadaju porodici Nyctaginaceae.

    Bugenvileje se obično nabavljaju u fazi cvetanja, obmotane oko žičanog obruča. Treba izabrati biljku sa sjajnim tamno zelenim lišćem. Biljke u zemljanim posudama manje će stradati od preteranog zalivanja i žućenja listova od onih koje su u plastičnim posudama.

Detaljnije “Bugenvileja”

Bršljana ima mnogo vrsta koji se sve više gaje kao sobne biljke u saksiji ili u cvetnim činijicama zajedno sa drugim ukrasnim biljkama. Ima vrsta koje se bitno međusobno razlikuju. Jedne su patuljaste sa sitnim ili grguravim lišćem, druge su boje lišća tamno-zelene, svetlo-zelene, šarene, tj. sa belo-zelenim lišćem, a neke čak po obliku i ne liče na bršljan. Za najlepše se smatraju vrste sa šarenim i belo prugastim lišćem, ali su one mnogo osetljivije. Zahtevaju više toplote, vlažnog vazduha i svetla. Kod nekih je rast džbunast, dok su druge vrste izrazito puzave. Mada je bršljan vrlo skromna biljka, naročito onaj sa zelenim lišćem, ipak mu je potrebna nega. Zahteva zasenjeno svetlo mesto, svež i vlažan vazduh, a leti redovno, ali ne obilno zalivanje.

Detaljnije “Bršljan”

Mnoge bilbergije mogu se uzgajati kao kućne biljke, ali ova vrsta je najotpornija i najlakše ju je održavati. Sivo zeleno lišće raste do 30 cm, a nekada se razvija u veliki žbun. Viseći cvetovi koji su zanimljiva mešavina ružičaste i žućkasto zelene boje vise ispod dugih upadljivih ružičastih listića. Pod uslovom da je biljci toplo i da je zalivena cvetaće skoro čitave godine ali najviše tokom blagog proleća i leta.
 Svetlost: bilbergiji treba mnogo svetla da bi dobro cvetala. Može da bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosti nekoliko sati u toku dana.

Detaljnije “Bilbergija”

Begonija vodi poreklo iz J. Amerike i Indije. Begonija ima preko 1.000 vrsta, i svake godine strani proizvođači cveća lansiraju nove varijetete sa izvanredno lepim bojama cveta i listova. Većina njih dobro uspeva u toploti i vlažnom vazduhu. Neke vrste ne podnose direktno sunce, ali je za njihovo uspešno gajenje potrebna toplota, svetlost, rastresita, laka i uvek vlažna zemlja. Begoniju rex doneo je u Evropu, 1859. godine Švajcarac Ghiestragt iz Meksika. Ima divno šareno lišće raznovrsnih boja – crvene, zelene, bele, srebrne i šarene. Cvet joj je sitan i neugledan. Veoma dobro napreduje samo tamo gde ima dovoljno vlažnog vazduha i gde nije izložena jakom suncu. Kada se dobro razvije u povoljnim okolnostima lišće joj je veliko, pa joj je potrebno i mnogo mesta.

Detaljnije “Begonija rex”