Volim da počnem da uzgajam sadnice u zatvorenom zimi. To je odličan način da se igrate sa zemljom, semenom i biljkama kada je temperatura napolju znatno ispod nule, ali naši baštovanski instinkti zahtevaju da radimo sa biljkama. Međutim, uzgoj biljaka u zatvorenom prostoru je malo složen: pravo mesto, temperatura, vlažnost i, pre svega, osvetljenje su neophodni za razvoj zdravih sadnica. Sadnice su takođe izložene riziku od gljivičnih bolesti, kao što je strašno opadanje sadnica. Međutim, nemaju svi sredstva, vreme ili strpljenje za ovu igru.

Međutim, kreativna ljudska priroda je našla način da zaobiđe ove prepreke. Staro je zapažanje da seme mnogih biljaka pravilno klija samo kao rezultat izlaganja hladnoći. Ovo se uglavnom odnosi na seme jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka otpornih na hladnoću. Ovo se može dobro iskoristiti tokom setve.

Zimska setva, na engleskom, zasnovana je upravo na ovom zapažanju. Reč je o izuzetno jeftinoj i ekonomičnoj metodi, jer pomoću alata koji se već nalazi u domaćinstvu za novu namenu možemo dobiti jake, zdrave biljke.

Sve što vam je potrebno su providne boce ili plastične kutije, zemlja za saksije, providni celuks i, naravno, seme cveća.

Za ovu svrhu zaista je idealno koristiti flaše od 5 l ili 2 l destilovane vode, sode ili providnog deterdženta. Prvo izbušite dno flaše, pa prepolovite flaše, ali ne do kraja, već ostavite mali deo gde se spajaju dno i vrh flaše. U donji deo stavite prethodno navlaženo zemljište za saksije debljine najmanje 6-8 cm. Na to pospite semenke, pa ih pokrijte tanko, na odgovarajućoj dubini, sa malo zemlje ili vermikulita. Vratite gornji deo flaše, koji treba pričvrstiti širokim, providnim ćeluksom, kao da flaša nikada nije prepolovljena. Skidamo kapu, neće nam trebati. Da, dobro smo pročitali, čep ne bi trebalo da bude na flaši! Ako je moguće, lakiranim flomasterom na flašama ispisujemo šta smo stavili u njih, jer ćemo garantovano zaboraviti.

U nedostatku flaše, možemo eksperimentisati i sa kantom za kisele krastavce sa providnim vrhom, kutijom za hranu ili bilo čim sa providnim vrhom ili stranicom koja propušta sunčeve zrake. U slučaju kutija, krov i dno takođe treba probušiti na nekoliko mesta.

Zatim stavite flašu (ili kutije) na sunčano mesto u bašti, ali po mogućstvu zaštićeno od vetra, gde sneg i druge zimske padavine mogu slobodno da ulaze i održavaju zemlju vlažnom. Ako se zemlja u boci osuši tokom dužeg sušnog perioda, jednom do dva puta nedeljno nežno navlažite zemlju u flaši raspršivačem, bez ispiranja semena u stranu mlazom vode.

Ne morate da brinete ni u slučaju snega ili padavina, jer će višak vode pobeći kroz donje otvore, a seme neće istrunuti.

Konstantna vlaga i vlažnost u boci, kao i mikroklima stvorena kao rezultat dolazne sunčeve svetlosti, obezbeđuju savršene uslove za klijanje semena i zapravo pružaju mini staklenik za sitno seme.

Seme lepo oživi kao rezultat prolećnog zagrevanja, a izbalansirano okruženje u boci štiti male sadnice od povremenog hlađenja.

Jeste li bili u nedoumici? Čak sam i ja bio skeptik pre nekoliko godina, ali mogu da potvrdim da zaista radi jer sam ga isprobao nekoliko puta.

Naravno, ne možemo koristiti ovu metodu za sve biljke. Sistem posebno dobro funkcioniše sa jednogodišnjim biljkama otpornim na hladnoću, koje vole da se ponovo zaseju u maloj bašti, i sa višegodišnjim biljkama. Naravno, vredi eksperimentisati, jer ko se usudi pobeđuje!

Ozimu setvu se može pristupiti bilo kada u periodu od decembra do marta. Kada su prolećne večeri toliko tople da možete da prođete sa laganim kardiganom, nemojte započeti zimsku setvu. Može se obaviti u nekoliko etapa: u decembru-februaru sejati prave biljke otporne na hladnoću, zatim u februaru-martu biljke koje zahtevaju više toplote, kao što su cvetovi duvana, cvetovi leptira, smrdljive bube.

Vredi otvoriti flaše krajem aprila, početkom maja i posaditi gotove, jake male sadnice, na koje ne moramo ni da se navikavamo!

Zamke: najčešća greška je stavljanje previše semena u bocu. Međutim, to se može ispraviti, jer male sadnice možemo razdvojiti i uskoro će se spojiti. Opšte je iskustvo da manje sadnice počinju ranije i da su manje pogođene stresom koji je povezan sa presađivanjem.

Da vidimo koje biljke mogu biti posejane zimi. Među 34 vrste cvetnih biljaka navedenih u nastavku, već sam uspešno pokušao da uzgajam biljke označene zvezdicom koristeći ovaj metod.

Zimska setva

Ammi majus*, Ammi visnaga*

isop sa mirisom anisa – Agastache*

boražina – Borago

različak – Centaurea*

smrdljivo – Bezvremenski

stolisnik – Ahileja*

lupina – Lupinus

zvezdano đavolje oko – Scabiosa*

ukrasna spicata – Liatris spicata

ukrasni mak, ukrasni mak – Papaver*

verbena – Verbena bonariensis*

jutarnja slava – Ipomoea

zvono – Akuilegia*

blister svilene bube – Asclepias

islandski mak – Papaver nudicaule*

cvet dagnje – Mollucella*

kamilica – Matricaria

ehinacea*

baštenski slez – Lavatera*

Clarkia*

Kleopatrina igla – Kleoma

Neven*

konusni cvet – Rudbeckia*

Oenotherae – Oenotherae

Koreopsis – Koreopsis

cvet leptira – Kosmos

spurge – Delphinium*

slani cvet – Limonijum*

baštenska kovnica – Monarda

cvet duvana – Nikotijana

Helichrisum*

karanfil – Dianthus*

antirrhinum – Antirrhinum

Zanima me koliko dobro funkcioniše metoda za letnju violu, stipu, trahelijum, amarant ili celoziju.

Poznavajući sebe, garantovano ću probati!