Postoji posebna kategorija jednogodišnjeg baštenskog cveća: hladno tolerantno koje se može sejati u jesen. Da, nije nesporazum, nisu dva leta. Ovo su jednogodišnje biljke i mogu preživeti zimu!
Možemo ih sejati već krajem avgusta, ove godine će izniknuti i preživeti zimu u vidu malih rasada. Cvetaće u maju i početkom juna, a pošto tokom zime u zemljištu razviju snažan, otporan korenov sistem, od njih možemo očekivati najlepše prolećno cvetanje.
Većina hladno tolerantnih su jednogodišnji samosejači, nakon jedne setve na otvorenom polju, iz godine u godinu se ponovo pojavljuju u maloj bašti. Takvi su različak, šaš krmača, jazavčev skater, svračina noga, amik, orlaja, ljuskar.
Pišem iz sopstvenog iskustva da ih sada vredi sejati, jer se većina može sejati u otvoreno tlo, nezahtevne su, prezimiće sa minimalnim pokrivanjem ili bez, a možemo očekivati mnogo, mnogo lepše, bogatije i veći cvetanje od njih u poređenju sa njihovim kolegama posejanim u proleće.
U proleće ih sejem i gomilu, ali onda vredi paziti da sejemo rano u prvoj polovini marta, da od njih bude lepih biljaka pre nego što nastupi suša. Skoro bez izuzetka u proleće uzgajam sadnice od jednogodišnjih biljaka otpornih na hladnoću (ali ima izuzetaka, npr. šaš, šaš, gilija, facelija, orijentalni muge – ja ih nikad, nikad ne uzgajam)
Sa ovim stepenastim rasporedom, mogu postići kontinuirano cvetanje u maloj bašti, od maja do avgusta.
Ko sada treba da bude oslobođen:
delfinijum,
jazavac zamak
različak
Ammi majus i Ammi visnaga (trava čačkalica)
cvet školjke ili zvono Irske
sejanje busena
bupleurum
đavolje oko
jesenji cvet tratinčice ili morsica
Daucus carota Dara
Orlaja ili laputurbolija sa velikim cvetovima
nevena
pčelinji melem ili Monarda
ukrasni mak, ukrasni mak
smrdljiva grahorica
Turski karanfil (dvogodišnji, ali se može sejati u ovom trenutku)
mesečeva ljubičica (dvogodišnja, ali se može sejati u ovom trenutku)
zvončić (to je višegodišnja biljka, ali u ovom slučaju se može bezbedno izneti napolje)
Od kojih treba da uzgajate sadnice i da ih posadite u bašti krajem septembra?
snapdragon
konac rog ili trahelijum
repa hajdučke trave
lisičarka (dvogodišnja je, ali vredi je posaditi u balkonsku kutiju za uzgoj sadnice)
islandski mak (papaver nudicaule)
letnja viola
konusni cvet
čaša zvončića (dvogodišnja, ali se sada može sejati)
Za njih je važno uzgajanje rasada, jer rastu iz sitnih semenki. čak i sićušna sadnica bi se brzo izgubila među agresivnijim korovom. Ja lično uvek uzgajam sadnice od đavolskih očiju i mrvica.
Prošle godine sam eksperimentisao sa gomilom biljaka.
Eksperiment 1: Sa minimalnim pokrivanjem (folijom za veo), tatikas, islandski mak, mirisna grahorica, pa čak i letnje ljubičice posejane u jesen, lako su prezimile u mojoj bašti!
Ostale hladno tolerantne nisam uopšte pokrivao, a oni su veselo podnosili sve minuse.
Eksperiment 2: u uglu bašte bez mraza, šišari su srećno prezimili bez pokrivanja! Ne treba ih saditi na dubokom, mraznom mestu, jer će se tamo, nažalost, smrznuti. Ove godine ću raditi više eksperimenata sa njima!
Eksperiment 3: Takođe sam testirao kako biljke posađene u balkonsku kutiju u jesen i smeštene u kutiju sa providnim ikea poklopcem kao balkonska kutija preživljavaju zimu. Ovako sam uzgajao Tatikas, islandski mak, letnje ljubičice i Ammi. Mislim, metoda se pokazala veličanstveno! Ove prezimljene biljke sam posadio u bašti krajem marta-početkom aprila i nekako su krenule! Imali su vremena da izrastu lepe, jake korene. Morate samo da se pobrinete za dve stvari, nabavite vodu s vremena na vreme i krenete rano do njihovog konačnog mesta.
Nadam se da ste raspoloženi za jesenju setvu! Slobodno pitajte, rado ću odgovoriti!
