markMark Šagal (rus. Марк Захарович Шага́л; beloruski: Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ) je jevrejski slikar rođen 7. jul 1887.u Belorusiji, tada deo SSSRa. a umro je 28. marta 1985. u Saint-Paul (Alpes-Maritimes), Francuska. Njegov pravac su mešavina modernog pokreta i impresionizma.
 
    Rođen je kao najstariji sin od devetoro dece koliko su ukupno imali njegovi roditelji. 1907. je započeo studiranje u Carskoj školi umetnosti u Sankt Peterburgu. Septembra 1909. u kući svoje prijateljice upoznaje Belu Rosenfild u koju se zaljubljuje. Posle studija već počinje da privlači pažnju i stvara ugled kada mu je Maks Vinaver osigurao sredstva kako bi se preselio u Pariz (tada centar zbivanja u umetnosti), i tamo nastavio da radi. Sve zajedno sa Pikasom, Brakeom i ostalim kubistima počeli su da menjaju umetnost iz korena. Šagal je tokom svojih pariskih godina počeo da upotrebljava moderne tehnike, iako nikad nije napustio svoj sopstveni stil koji je izgradio, i po kome je postao poznat.

 

 

Pariz je za Šagala postao druga kuća i on je planirao da se tamo preseli i ostane da živi do kraja života.
 
    Međutim 1914., dok je bio u poseti Rusiji, nastao je Prvi svetski rat pa se više nije mogao vratiti. Godine 1915. ženi se Belom Rosenfild, svojom verenicom od 1909., i nastavlja da veliča njihovu ljubav u seriji svojih slika koje je nastavio da slika čak i posle njene smrti trideset godina posle. U međuvremenu preživljava rat. 1917. postaje komesar za umetnost u Vitebsku. Šagalovo komesarstvo uskoro se loše završava, svađom sa drugim umetnicima, nakon čega odlazi u Moskvu da bi radio u Moskvi kao scenograf u pozorištu i podučavao ratnu siročad. Napokon, 1922. godine Šagal, Bela i njegova ćerka Ida emigriraju iz SSSR. U Rusiji je bio osam godina. Godine 1923. Šagal dobija narudžbinu od francuskog trgovca umetničkim delima Ambrosea Volarda da ilustruje ruski klasični roman, Gogoljeve Mrtve duše. Šagalovi nalaze dom u Francuskoj i Mark postiže novu slavu kao ilustrator u gvašu i bakropisu. Istovremeno nastavlja i svoju slikarsku karijeru. Sledeće godine biće mu veoma uspešne i srećne, ispunjene radom i putovanjima, ali od tridesetih godina sve se menja usponom fašizma, što se odrazilo u Šagalovim sumornim delima.
 
    Godine 1937. Šagal dobija francusko državljanstvo – koja biva poništeno početkom Drugog svetskog rata, kada Francuska, poražena od strane Nemačke, biva podeljena između nacista i kolaboracijskih vlasti. Šagal kasno shvata svoj položaj kao Jevreja i kao umetnika kojeg su nacisti proglasili izopačenim. Biva uhapšen, ali srećom vrlo brzo pušten zahvaljujući američkom posredovanju pa tokom rata beži u SAD.
 
    U Americi njegova žena Bela se razboleva i ubrzo umire. Šagal je neutešan. 1944 posle nekoliko godina ostvaruje novu vezu sa Engleskinjom Virdžinijom Hagard koja je trajala do 1952. U međuvremenu se 1948. vratio u Francusku, i zauvek se nastanio na jugu zemlje. Kasnije se ženi sa Valentinom Brodski i sa njom ostaje do kraja života. Tokom svog života Šagal se oprobao na svim slikarskim materijalima. Izrađivao je tapiserije, grafike, mozaike, vitraže, skulpture i freske. Šagal je uzimao inspiraciju iz starih beloruskih bajki, a radio je motive iz jevrejskih religijskih priča. Oko 1960-ih i 1970-ih, Šagal prihvata i projekte koji su obuhvatali holove i zidine velikih zgrada čak oslikavajući par crkava.
 
    Šagalov rad se može svrstati u više kategorija. Mešao se sa avagardnim projektima, ali za njegov rad mešaju se razni pravci kao što su Kubizam i Fovizam. Bio je čvrsto povezan sa Pariskom školom i njihovim članovima, uključujući i umetnika pod imenom Amadeo Modiljani.
 
Citat:
 
„Na krugu boja, sve boje su prijatelji sa njihovim susedima i ljubavnici sa njihovim kontrastima..“
 
„U životu postoji samo jedna boja, samo jedna na umetničkoj paleti, koja daje smisao i životu i umetnosti. To je boja ljubavi.“