Mažuran ima sladak, ali ipak oštar ukus. Dlakavi, sivo-zeleni listovi nastaju na crvenkastim stabljikama koje mogu narasti od 30 do 60 cm. U proleće ili leti uspeva na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Ružičasti ili beli cvetovi pojavljuju se leti i mogu se upotrebiti za začin.

U martu se posadi seme u vlažni kompost za setvu. Nakon toga stavi se da klija na temperaturi od 10 do 13°C. Kada su presadnice dovoljno velike za rukovanje,tada treba svaku pojedinačno presaditi u posudu od 8 cm. prečnika, koja sadrži kompost za lončanice. Treba ih obilno zalivati. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. prečnika. Sa obrezivanjem se počinje kada su stabljike od 10 do 15 cm. visoke. U kasnu jesen se baca.

Lovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.
 
Istorijat:
 
    Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.

Upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadrži eterična ulja pinen i cineol. Ulje pomaže kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste LAURUS NOBILIS, otrovni su.

Lekovita kadulja je otporan, zimzeleni grm koji izraste do visine od 60 cm. Mekani sivo-zeleni listovi upotrebljavaju se za sosove i kao začin za sir. Atraktivni, cevasti, crveni cvetovi otvaraju se leti. U martu se poseje seme u vlažni kompost za setvu. Tada se stavi da klija u hladnu prostoriju u kojoj se ne smrzava. Kad su presadnice dovoljno velike za rukovanje, treba ih presaditi svaku pojedinačno u posudu od 8 cm, u kompost za lončanice i držati ih na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. Sve vreme treba zemlju održavati vlažnom. Sa obrezivanjem se počinje onda kada stabljike narastu najmanje 15 cm. visoko. Svakog proleća biljka se presađuje, a razmnožava se reznicama leti i u jesen.

Anđelika (koren svetog duha) je otporna dvogodišnja biljka sa krupnim, razdeljenim listovima i velikim cvetnim glavicama. potiče sa severa Evrope. Ima snažan, prijatan i aromatičan miris. Ova snažna biljka gaji se na suncu ili u senci na vlažnom, plodnom zemljištu. Pre sazrevanja uklanjaju se semene glavice, kako bi se sprečilo zasemenjavanje. Razmnožava se setvom semena u jesen i proleće. Mlade stabljike mogu da se kandiraju. Listovi služe u kulinarstvu, a naročito za voćne deserte. Semenke se koriste u industriji likera. Ulje se upotrebljava u kozmetici, posebno u proizvodnji paste za zube.

Lavanda je višegodišnji, otporan, zimzelen gust žbun, sa uspravnim svetloljubičastim cvetovima u obliku klasa. Raste na sunčanom staništu i dobro propusnom zemljištu. Predstavlja dobar žbun za niske žive ograde. Poreklom je sa Sredozemlja. Razmnožava se setvom semena u proleće. Bere se leti i čuva i suši na vazduhu. Lavanda se najčešće koristi u farmakologiji, u proizvodnji preparata za negu tela. Cvetovi se koriste u potpuriju, lanenim mirisnim kesicama, biljnim jastucima i čaju. Mogu i da se kristališu. Ovom biljkom aromatizuju se vinsko sirće i maslinovo ulje. Kao začin koriste se sitno naseckani listići, sveži ili sušeni.