U nazivu su sadržane dve grčke reči: eremos=stepa, pustinja i oura=rep, što nagoveštava rasprostranjenost ove biljke po stepama i na oblik njene dugačke cvetne drške i cvetova koji podsećaju na rep mnogih životinja.
 
    Rod Eremurus obuhvata oko 30 vrsta koje su rasprostranjene u suvim i stepskim predelima od zapadne Azije i Indije. Ipak , najveći broj se nalazi u srednjoj Aziji. Imaju podzemno stablo-rizom spljoštenog oblika, 2-3 cm visine i do 10 cm u prečniku, u čijem se središnjem delu nalazi zaobljeni cvetni pupoljak delimično pokriven osnovama prošlogodišnjih listova. Na donjem delu izbija 6-8 zvezdasto raspoređenih mesnatih žila. U proleće izbijaju listovi koji su sedeći i skupljeni u rozetu. Po obliku su linearni, široki 1 do 4 cm, i dugi 30 do 50 cm, zelene, plavozelene, srebrnaste boje…

Detaljnije “Eremurus”

Enotera krupnocvetna visoka je jedva 20 cm, ova enotera potiče iz Severne Amerike. Ima snažan debeo koren, poleglu stabljiku crvenkaste boje, duguljaste i lancetaste listove. Veliki cvetovi intenzivne žute, bele i crvene boje otvaraju se po oblačnom vremenu, ili uveče, zbog čega je ova biljka kod nas poznata pod nazivom “noćurak”. Cvetovi nisu dugovečni, ali sama biljka bez prestanka cveta, manje ili više intenzivno, tokom čitavog leta. Podesna je kao pokrivač tla, zatim za sadnju u kamenite bašte, uza zidove ili napred u leje sa trajnicama….

Detaljnije “Enotera – Noćurak”

Biljka koja je kod nas poznata i pod nazivom naprstak ili besnik, vrsta je odomaćena u celoj Evropi, koja joj je i postojbina. Digitalis je visok 100-150 cm, vitak je, sa prizemnom lisnom rozetom i nije dugog veka – traje dve godine – ali lako niče iz rasutog semena. Listovi su jajasti, hrapave površine. Duguljasti cvetovi su zvonastog oblika, ružičasti, sa unutrašnje strane pegavi. Digitalis je veoma dekorativan ako se u grupama sadi kao dominantna ili kao pozadinska biljka, ali je isto tako lep u obliku malog cvetnog ostrva kada je soliter između drveća i žbunova. Ako se dobro oseća na staništu, podmlađuje se ničući iz semena precvetale biljke i stoga lako i “podivlja”….

Detaljnije “Digitalis”

Delfinijum potiče iz oblasti istočnog Sibira i zapadne Kine. Visok je 30-40 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike i tanjirastih perasto deljenih listova. Na vrhu stabljika, u rastresitim cvastima, otvaraju se cvetovi plave boje koji imaju mamuzice. Sadimo ga u leje sa trajnicama, u kamenite bašte i u deo bašte sa divljim vrstama, pri tom uzimajući u obzir da ne cveta dugo…

Detaljnije “Delfinijum”

U svojoj postojbini, Peru i Čile, datura poraste kao veliki džbun do 6 metara visok. Ima izvanredno lep, krupan, beo, mirisav, zvonolikast cvet, koji visi na niže. Rado se gaji i neguje zbog njegovog krupnog mirisavog cveta i zato što je veoma otporna biljka. Lišće joj je srednje veličine, tanko prozračno, srcasto, gusto zbijeno sa maljavim peteljkama. Drži se na poluzaklonjenom mestu, da joj na jakom suncu ne bi listovi požuteli i otpali. Zahteva plodnu mešavinu zemlje. Preporučljivo je da se preko leta svakih 14 dana prihranjuje tečnim hranjivima. Prezimljuje najbolje u nezagrejanoj prostoriji, gde temperatura ne pada ispod 5°C. Razmnožava se u proleće reznicama koje se lako i brzo užile. Rado je napadaju razni paraziti naročito lisne vaši, koje joj izbuše lišće i tako postaje neugledna. Treba je češće pregledati i prskati nikotinolom ili ”Etiolom”. U proleće mogu se bujno razvijene biljke obrezati i presaditi u poveći sud zbog jakog razvijenog korenovog sistema. Treba je obilno zalivati.