Hoja je puzavica nazvana po Englezu Tomasu Hoyu, koji je krajem 18 veka bio glavni vrtlar vojvode od Northumberlanda u Cion Houseu u Middlesexu koje pripadaju porodici Asclepiadaceae, a poznato ih je oko 70 vrsta. Potiču sa Dalekog Istoka uključujući i tropski deo Australije. Često je nazivaju voštani cvet zbog voštanog izgleda listova i cvetova. Mogu se nabaviti sve vrste. Češća i lakša za održavanje je Hoja Carnosa. Pogodna je za penjanje uza zid, a često se priljubi uza zid umetnog potpornja. Ima parove mesnatih, jajolikih listova, dugih oko 5 cm i širokih 2.5 cm. Zvezdoliki cvetovi su u grupicama po 12 – 15 cvetova a boje su mesa sa crvenom sredinom. Dobro uzgojena biljka može biti preplavljena cvetovima.
Ova ukrasna biljka je veoma pogodna za police sa svojim dugim,travi sličnim zelenim i belo prugastim lišćem. Pušta na niže duge tvrde izdanke sa sitnim belim cvetićima, koji se posle precvetavanja uklone, jer se na istim izdancima razvijaju mlade biljčice sa vazdušnim žilicama , koje se kad porastu i ojačaju mogu u proleće ili leto otkinuti i zasaditi u male saksijice. Razmnožava se takođe opreznim deljenjem jakih busena. Ima debele žile, vodene i razgranate u kojima sprema rezervu hrane i vode, pa se zbog toga mora češće presađivati u veće saksije. leti traži obilno zalivanje i redovno prihranjivanje. Ne voli jako sunčano mesto, pa je zato treba držati uvek u poluhladovini. vrlo je otporna i skromna biljka i spada među one koje uspevaju u svakoj prostoriji gde ne smrzava.
Rod hibiskusa sadrži oko 150 vrsta, a pripada porodici Malvaceae. To su pretežno sub-tropska stabla ili grmovi čiji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu često služe kao živice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za kuću je Hibuscus rosa – sinenis. Istraživači 
Ovoj veoma lepoj i dekorativnoj sobnoj biljci je postojbina peru, a pripada porodici bromelija. Traži toplo i veoma svetlo mesto, pa joj zato najbolje odgovara mesto u zagrejanoj sobi u kojoj je temperatura 18 do 22°C. Od jakog sunca je treba zaštititi, ali ako je smeštena na istočnom prozoru ne treba je zasenjivati. Kao i sve bromelije traži dosta vazdušne vlage pa je treba par puta dnevno orošavati mlakom ustajalom vodom ili kišnicom. Guzmanija cveta samo jedanput iz jednog lisnog levka, ali zato njen prelep cvet živi pri pažljivoj nezi godinu dana. Cvet je najčešće crvene boje i sličan je nidularijumu. Za vreme cvetanja redovno se na podnožju matične biljke razvijaju mladi izdanci, te se tako na ovaj način mogu uvek uzgajati nove biljek. Kad ovi izdanci narastu u dužini oko 15 cm pažljivo se sa žilicama odvoje od matične biljke i zasade u male saksijice. Preporučljivo je da se zemlja u saksiji pokrije oko biljke sa malo vlažne mahovine, koju treba redovno kvasiti.
Gloksinija potiče iz Južne Amerike. Ima krupne, zvonaste cvetove, bele, crvene, roza, plave , violet ili šarene boje. Cvetno stablo visoko je 10 do 12 cm i nosi samo jedan uspravan cvet. Lišće joj je jajasto, veliko, sočno i lako lomljivo. Raste u širinu i kad se potpuno razvije treba joj dosta prostora. Ima malu okruglu spljoštenu gomoljicu. Zasadi se u rano proleće plitko u saksije veličine 10 × 10 u mešavinu lake ali plodne zemlje sa dodatkom 15% peska. U početku je treba sasvim malo zalivati, a postepeno sve više. Do cvetanja se mora još jednom presaditi u nešto veću saksiju. Kad precveta listovi počinju da joj venui žute.
