Klivija, biljka staromodnog izgleda, često se viđala uz teške baršunaste zavese viktorijanskih salona. Međutim, to je izvanredna sobna biljka za savremeno uređenje, sa lepim uzanim listovima što se sjaje cele godine. Jedanput godišnje u rano proleće, izbija stabljika sa krunom svetlo narandžastih cvetova, sličnih trubicama, koji je odjednom preobraze iz prilično obične biljke zelenih listova u egzotičnu tropsku lepoticu.

    Klivija potiče iz Natala, južna Afrika, odakle je donešena u Evropu početkom 19 veka, pripada porodici Amaryllidaceae, a dobila je ime po vojvotkinji od Northumberlanda, čije je devojačko prezime bilo Clive.

    Cvećari su ukrštanjem dobili biljke sa cvetovima od svetlo žute do tamno narandžaste boje. Kod nekih vrsta trubice su otvorenije nego kod drugih, ali varijeteti sa tim odlikama nemaju posebna imena.

Detaljnije “Klivija”

Poreklom je iz Japana ili Kine. To je prelepa sobna biljka, koja zahteva posebnu negu. Veoma je osetljiva na toplotu. Njeno gajenje je prilično teško i složeno.

    Ima duguljasto tamno zeleno lišće, koje je na ivicama izreckano. Cveta od meseca decembra do maja, a cvet joj je prelep, krupan i raširen. Ima je više vrsta: sa belim, crvenim, krem, roza i narandžastim jednostavnim i duplim cvetovima.

    Ne škodi joj hladnoća do 2°C, ali joj nikako ne prija toplota veća od 8 do 10°C. Voli svež vazduh i dosta svetla ali se ne sme izložiti direktnom jakom suncu. Zbog nagle promene temperature i menjanja mesta, kao i suvišnog zalivanja požuti i otpadne joj lišće. Ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastrestoj zemlji.

Detaljnije “Kamelija”

Ova lepa džbunasta biljka dobila je ime po svojim naduvenim cvetićima, koji liče na papučice. Poreklom je iz Južne Amerike. Ima ih više vrsta i sve su veoma lepe sa šarenim cvetovima, neki su prskani, a drugi prugasti. Ima ih obično tamno-žutih ili belih i crveno pegavih. Seme kalceolarije veoma je sitno. Seje se u mesecu julu ili avgustu. Kada su biljčice dovoljno jake pikiraju se u sandučiće i čuvaju u toploj prostoriji ili u toplim lejama do 10°C, ali na stalnom svetlom mestu. U proleće se presađuju u dobro rastresitu, laku zemlju sa dosta peska. Kada se ostalo cveće iznosi napolje tada se i kalceolarije stave na mesto zaklonjeno od sunca. Vole vlažan vazduh, ali ih ne treba orošavati da ne bi trulile. Zalivaju se pažljivo i umereno. Zahteva manje saksije.

Listovi kalateje izgledaju kao da ih je neko oslikao sitnim lišćem. Kao i u njenog bliskog srodnika, marante, prošarani su neobičnim šarama svetlozelene i tamnozelene, ali i tamnim tonovima smeđe-crvene boje. Neophodno je osigurati joj svetlo mesto, ali ne izloženo direktnom suncu. Postoji više od stotinu različitih vrsta kalateja u tropskim predelima širom sveta, prvenstveno u Južnoj Americi. Njeno poreklo iz toplih, vlažnih prašuma određuje i način njenog uzgoja. Idealno mesto za uzgoj bio bi zatvoreni cvetni prozor, ili umereno zagrejan plastenik. Novi uzgojeni oblici nisu više toliko zahtevni s obzirom na temperaturu i vlažnost vazduha.

Detaljnije “Kalateja”

Ova lepa biljka doneta je u Evropu sa Madagaskara 1939. god. Rast joj je zbijen i nizak. Ima mnogobrojne listove pljosnatog oblika. Cvetovi su joj vatreno-crvene, oranž, žute i ciklama boje a izlaze iz svakog lisnog zapuha na kratkim drškama gusto poređanih iznad lišća.

Gajenje kalanhoje je jednostavno. Razmnožava se semenom i reznicama od izboja ili listova. Razmnožavanje reznicama je brže. Za reznice se upotrebljavaju vrhovi a ako ih nema dovoljno mogu koristiti i listovi, koji se samo otkinu od biljke. Reznice se sade u čist pesak i brzo se užiljavaju.
Voli laku zemlju sastavljenu od dva dela listovke, dva dela klijališne i 15% peska. Prevelika vlaga je štetna za njen koren, na šta se mora naročito paziti zimi. Kalanhoja zahteva dosta svetlosti i toplotu od dvanest do 15 stepeni celzijusa jer ako se zimi drži u prehladnoj i suviše vlažnoj prostoriji često ugine zbog gljivičnih bolesti.

Detaljnije “Kalanhoja”