Kolumneja cveta u februaru i martu veoma bogato, ali zahteva veoma dobru negu. Cvetovi su joj prelepi, vatrenocrvene boje. Za vreme cvetanja mora biti u toploj prostoriji. Njeni sitni maljavi listići ne podnose orošavanje. Zimi se odmara (to je period mirovanja kroz koji ona mora proći radi stvaranja novih pupoljaka) u prostoriji u kojoj je temperatura od 10 do 12°C i za to vreme se veoma malo zaliva.

Detaljnije “Kolumneja”

Klivija, biljka staromodnog izgleda, često se viđala uz teške baršunaste zavese viktorijanskih salona. Međutim, to je izvanredna sobna biljka za savremeno uređenje, sa lepim uzanim listovima što se sjaje cele godine. Jedanput godišnje u rano proleće, izbija stabljika sa krunom svetlo narandžastih cvetova, sličnih trubicama, koji je odjednom preobraze iz prilično obične biljke zelenih listova u egzotičnu tropsku lepoticu.

    Klivija potiče iz Natala, južna Afrika, odakle je donešena u Evropu početkom 19 veka, pripada porodici Amaryllidaceae, a dobila je ime po vojvotkinji od Northumberlanda, čije je devojačko prezime bilo Clive.

    Cvećari su ukrštanjem dobili biljke sa cvetovima od svetlo žute do tamno narandžaste boje. Kod nekih vrsta trubice su otvorenije nego kod drugih, ali varijeteti sa tim odlikama nemaju posebna imena.

Detaljnije “Klivija”

Poreklom je iz Japana ili Kine. To je prelepa sobna biljka, koja zahteva posebnu negu. Veoma je osetljiva na toplotu. Njeno gajenje je prilično teško i složeno.

    Ima duguljasto tamno zeleno lišće, koje je na ivicama izreckano. Cveta od meseca decembra do maja, a cvet joj je prelep, krupan i raširen. Ima je više vrsta: sa belim, crvenim, krem, roza i narandžastim jednostavnim i duplim cvetovima.

    Ne škodi joj hladnoća do 2°C, ali joj nikako ne prija toplota veća od 8 do 10°C. Voli svež vazduh i dosta svetla ali se ne sme izložiti direktnom jakom suncu. Zbog nagle promene temperature i menjanja mesta, kao i suvišnog zalivanja požuti i otpadne joj lišće. Ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastrestoj zemlji.

Detaljnije “Kamelija”

Ova lepa džbunasta biljka dobila je ime po svojim naduvenim cvetićima, koji liče na papučice. Poreklom je iz Južne Amerike. Ima ih više vrsta i sve su veoma lepe sa šarenim cvetovima, neki su prskani, a drugi prugasti. Ima ih obično tamno-žutih ili belih i crveno pegavih. Seme kalceolarije veoma je sitno. Seje se u mesecu julu ili avgustu. Kada su biljčice dovoljno jake pikiraju se u sandučiće i čuvaju u toploj prostoriji ili u toplim lejama do 10°C, ali na stalnom svetlom mestu. U proleće se presađuju u dobro rastresitu, laku zemlju sa dosta peska. Kada se ostalo cveće iznosi napolje tada se i kalceolarije stave na mesto zaklonjeno od sunca. Vole vlažan vazduh, ali ih ne treba orošavati da ne bi trulile. Zalivaju se pažljivo i umereno. Zahteva manje saksije.

Listovi kalateje izgledaju kao da ih je neko oslikao sitnim lišćem. Kao i u njenog bliskog srodnika, marante, prošarani su neobičnim šarama svetlozelene i tamnozelene, ali i tamnim tonovima smeđe-crvene boje. Neophodno je osigurati joj svetlo mesto, ali ne izloženo direktnom suncu. Postoji više od stotinu različitih vrsta kalateja u tropskim predelima širom sveta, prvenstveno u Južnoj Americi. Njeno poreklo iz toplih, vlažnih prašuma određuje i način njenog uzgoja. Idealno mesto za uzgoj bio bi zatvoreni cvetni prozor, ili umereno zagrejan plastenik. Novi uzgojeni oblici nisu više toliko zahtevni s obzirom na temperaturu i vlažnost vazduha.

Detaljnije “Kalateja”