Muškatle su višegodišnje biljke, a postojbina im je Južna Afrika. Kod nas su veoma poznate i omiljene ukrasne biljke koje uspevaju na sunčanom položaju, pa su zato naročito pogodne za prozore, balkone i terase. Danas ih ima nekoliko stotina vrsta i svake godine strani odgajivači cveća lansiraju po neku novu vrstu na tržište. Kod nas, uglavnom uspevaju i najviše se gaje kao ukrasne biljke poznate četiri vrste: Pelargonijum zonale uspravna muškatla, Pelargonijum petatum muškatla-lozica, viseća ili bršljanova muškatla, Pelargonijum grandiflorum – engleska ili velikocvetna muškatla i Pelargonijum Mome Soleray, šarenolisna muškatla.
Pelargonijum zonale – uspravna muškatla prilagođava se lako i u najlošijim uslovima. Uspeva u bilo kojoj vrsti zemlje, ali ipak voli nešto težu zemlju (kompost izmešan sa peskom), naročito zato što je izložena celo leto suncu. Danas ih ima različitih boja – od bele do ljubičaste – a postoje sorte sa cvetovima jednostavnim i duplim. Duple su starije vrste i one ne cvetaju toliko bogato. Muškatla nije osetljiva i lako se gaji. Izložena suncu bujno raste i mnogo cveta (naročito mlađe) od proleća do kasne jeseni. Presađivati je treba svakog proleća i tada joj se malo žilice i grančice skrate. Zimi se grančice ne seku jer mogu lako da istrule.
Uspravne muškatle treba leti obilno zalivati i s vremena na vreme prihranjivati. Prilikom zalivanja treba paziti da se ne pokvase cvetovi i listovi. Zimi se vrlo retko zaliva. Muškatla lako prezimi u svetloj prostoriji koja je zaštićena od mraza, na temperaturi 5 do 8°C. Razmnožava se reznicama, a uživljava se lako i brzo.
Pelargonijum peltatum – muškatla – lozica ili viseća muškatla je veoma pogodna za terase, balkone, police i viseće korpice. Pušta grančice na niže, koje mogu da narastu do jednog metra dužine. Lišće joj je svetlo, mesnato, krto, sasvim slično bršljanovim. Ima ih sa jednostavnim i duplim cvetovima, bele, roza, svetlo roza, crvene, tamno crvene i ružičaste boje. Razmnožava se reznicama.
Pelargonijum grandiflorum – engleska ili veliko cvetna muškatla je mnogo nežnija i osetljivija od prethodne ali je njen cvet krupniji, veoma lep, sa prelepim šarama; cveta samo jednom godišnje kasno u proleće. Lišće joj je čvrsto, kovrdžavo a na ivici nareckano. Posle precvetavanja treba joj grančice nešto skratiti-orezati. Voli mnogo svetlosti, pa je treba držati na sunčanom prozoru. Za vreme velikih vrućina, leti, treba je malo zakloniti. Engleska muškatla traži nešto lakšu mešavinu zemlje: 3 dela klijališne, 2 dela listovke sa dodatkom peska. Zahteva takođe dobru drenažu. Razmnožava se reznicama. Pelargonijum huy Mome Soleray – muškatla šarenolisna. Lišće joj je obojeno belim, tamno-zelenim ili bakarno smeđim šarama. Raste sporije od ostalih vrsta i niskog je rasta. Veoma je lepa i dekorativna sa svojim šarenim lišćem. Cvet joj sitan, crven, neupadljiv. Gaji se samo zbog svog šarenog lišća. Razmnožava se reznicama, a neguje kao i druge vrste.
