Priča o cveću

ljiljanuLjiljan je posvećen boginji Heri, Zevsovoj ženi. Legenda kaže da kada je Zevs začeo Herkulesa sa smrtnom ženom Alkemom, on je poželeo da njegov sin u većem delu bude božanstven. Da bi ovo sproveo on je doveo bebu kod Here nakon što ju je drogama uspavao. On je postavio bebu na njene grudi i tako je Herkules dojen. Hera se probudila užasnuta i iznenađena i odgurnula bebu od sebe. Pritom se malo njenog mleka prosulo po nebesima i oformilo mlečni put. Nekoliko kapljica je palo na zemlju i od tih kapljica su iznikli prvi ljiljani. Rimska legenda kazuje da kada je Venera izronila iz morske pene ona je videla ljiljan i postala ispunjena ljubomornom zavišću jer je bila svedok njegove lepote. Videvši ga kao rivala njenoj sopstvenoj lepoti ona je prouzrokovala veliki i monstruozni tučak da iskoči iz ljiljanovog snežno belog centra. Ovaj mit se računa da je zaslužan za asociranje ljiljana sa Venerom i Satirom koji su personifikacija žestoke požude.

(više…)

Detaljnije

ladolezuLadolež sa predivnim plavim cvetovima koji se otvaraju ujutro, okreću njihove lepe plave glave prema suncu, oni uzdižu i ukrašavaju skoro sve što posadite blizu njih. Za njih je misteriozno to što oni zatvaraju njihova lica u kasno popodne i naizgled idu da spavaju do sledećeg jutra.
 
     Postoji jedna legenda o njima koja kaže; Bila jednom jedna prelepa princeza koja je volela da sedi među cvećem u njenoj bašti. Ona je bila veoma nežna i zbog toga je uvek trebala da se vrati u palatu pre nego što dan postane previše vreo i zbog toga ona nije nikada videla izvesne varijetete njenog baštenskog cveća koje se nije otvaralo sve dok ga sunce ne obasja. Ovo je nju učinilo izuzetno tužnom, jer kao što je poznato princeze imaju vrlo prefinjena srca i osećanja, i tako jednoga dana kada se vratila u palatu ona je počela da plače. Njene suze su padale po podu dok je ona hodala i svaka koja je dodirnula zemlju magično se pretvorila u malo seme.

(više…)

Detaljnije

karanfiluKaranfil, crveni cvet, saputnik ljubavi i radosti. Po staroj legendi kada su živeli bogovi, među njima boginja Artemida koja se sa Zevsom i Latonijem vraćala sa zabave i videla svirača koji svirajući na flauti ne obraća pažnju da zvukovi flaute plaše i rasteruju sve životinje u okrugu. Ljuta boginja je razapela strelu i ustrelila prelepog svirača. Veoma brzo ljutnju boginje smenila je milost i pokajanje. Ona je zamolila boga Zevsa da mrtvog mladića pretvori u crveni cvet, zato se taj cvet još zove i cvet Zevsa, mudrog i moćnog boga koji je mladića načinio besmrtnim.Napoleon prvi je 15. maja 1802 dobio orden prvog reda. On je izabrao cvet karanfila kao simbol lente za to više francusko odlikovanje. Interesantno je da u vreme francuske revolucije 1793 godine nevine žrtve revolucionarnog terora idući na streljanje ukrašavale su sebe ovim cvetom da bi pokazali kako oni umirući za svog dragog kralja neustrašivo gledajući u oči smrti. Tada je po čitavoj Francuskoj taj cvet nazvan trenutak užasa-oružje užasa.

(više…)

Detaljnije

jorgovanuAntička Grčka legenda kazuje da je mladi Pan bog šuma i polja jednom sreo prelepu nimfu Syringa, jednog prelepog jutra. On se divio njenoj gracioznosti i lepoti i odlučio je da priča sa njom. Medjutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je iznenada natrčao na mirišljavi grm jorgovana i tada su mu odjednom krenule suze iz očiju. Nakon toga je počeo da luta po šumama i da čini dobra dela svima, a ime Syringa je postalo latinsko ime za jorgovan. Druga legenda kazuje da su jorgovani nastali kada je proleće oteralo sneg sa polja i podiglo sunce višlje ka nebu.

(više…)

Detaljnije

gladioleRod gladiola je veliki i obuhvata preko 250 divljih vrsta. Sve one nalaze se prirodno rasprostranjene isključivo u Evropi, Africi i Aziji, dok u Americi i Australiji još nisu pronađene divlje vrste gladiola. Divlje vrste gladiola bile su poznate još u starom veku. Njihov značaj u to vreme vezivao se za sasvim druga svojstva i osobine gladiole. Tako Theophrast (372 – 287. god. pre naše ere, Grčki filozof i botaničar) navodi da su se kao korov između žita nalazile gladiole (Gladiolus Segetum) čiji su se gomolji jeli ispečeni sa brašnom.

    Drugi podatak zabeležio je Plinius Stariji (23 – 79. posle n.e., rimski pisac) koji u svom delu Istorija Prirode navodi da se lukovice vade iz zemlje, suše i koriste za lečenje.

    U srednjem veku gomolje gladiola nosili su robovi i bezemljaši kao amajliju koja ih štiti od povreda i čini ih nepobedivim.

(više…)

Detaljnije

delfinijumuDelfinijum je dobio svoje ime u antičkoj Grčkoj zbog sličnosti svojih pupoljuka sa glavom delfina. Grčke legende nam kazuju da je jednom davno među antičkim helenima živeo talentovani mladi čovek. On je po sećanju napravio skulpturu svoje voljene i udahnuvši dušu u nju skulptura je oživela. Međutim bogovi su ga pretvorili u delfina zbog takve nečuvene drskosti. Delfin je plivao do obale svake noći do koje je dolazila i devojka koju je on podigao iz mrtvih, međutim njih dvoje se nisu mogli sresti. Jednom je delfin uočio problem; u svojim ustima je držao nežni cvet koji je sijao azurnom svetlošću. Delfin se graciozno približio obali i stavio je cvet pred noge njegove voljene. Cvet je bio sličan delfinovoj glavi.

(više…)

Detaljnije

dalijiBaštovanstvo je umetnost koja koristi cveće i biljke kao boju i zemlju i nebo kao platno (Elizabet Murej). Priča o nekom cvetu izdaleke prošlosti može ponekad biti rekonstruisana na osnovu naočigled primitivnih delića magije i mitova. To je tačno barem što se Evrope tiče, međutim Dalija ne vodi poreklo iz Evrope. Ona dolazi iz Meksika i bila je dobro poznata Astecima . Astečki herbarijum napisan na latinskom svega 60 godina nakon dolaska Kolumba je izašao na videlo 1929 godine. Napredna vrsta kulture je postojala u Meksiku, ali njeno bogatstvo u pisanim zapisima su uništeni u interesu dovođenja Hrišćanstva neznabošcima. Prema tome otkriće astečkog herbarijuma je predstavljalo delić neverovatne sreće za studente istorije medicine i takođe za botaničare.Od drevnih meksikanaca mi smo saznali da su Asteci koristili dalije za lečenje epilepsije.

(više…)

Detaljnije

cvetdanKako jedna legenda kazuje, tri perioda života jedne devojke Ane se reflektuju u tri kolorita latica cveta dan i noć. Jednom davno ljubazna i naivna devokja Ana živela je u malom selu. Ona je verovala u sve i uvek je pronalazila opravdanja za sve što ljudi čine. Nažalost jednoga dana upoznala je prepredenog zavodnika koji je naveo Anu da se zaljubi u njega koristeći predivne romantične reči i ljubavne izjave. Ana ga je nežno volela. Ona je posvetila svom voljenom celo svoje srce i ceo njen život. Neprođe dugo i on ju je napustio i otputovao u beli svet. Međutim on je obećao da će se vratiti svojoj voljenoj. Ana je čeznula za njim celog njenog života i bila je skrhana tugom. I kada je umrla cveće je izraslo na njenom grobu i to cveće oslikava Aninu nadu, čežnju i tugu. To je bila ruska legenda o tom cvetu.

(više…)

Detaljnije

Po legendi je Sveti Boniface, engleski monah koji je organizovao Hrišćansku crkvu u Francuskoj i Nemačkoj, naišao na grupu pagana koji su okruživali veliko drvo hrast i spremali se da žrtvuju dete bogu Toru. Da bi zaustavio žrtvovanje i spasao detetov život Sveti Boniface je sravnio drvo sa jednim snažnim udarcem njegove pesnice. Na njegovom mestu je izraslo malo jelino drvo. Svetac je rekao paganskim poklonicima da je jela Drvo Života.

(više…)

Detaljnije

azalejU proleće 401 god pre Hrista mnoštvo grka je pošlo putem planine Colchis da pronađe zlatno runo. Ratoborno lokalno pleme je napalo osvajače ali svi njihovi napadi su bili osuđeni na propast. I grcima je bilo drago zbog toga jer im je sreća bila veoma promenjiva. Međutim, iznenada, nesreća se desila u glavnoj Atinskoj vojsci. Neki vojnici su pronašli veliki pčelinjak i odmah su podelili saće među sobom. Međutim čim su okusili med oni su pali bez svesti na zemlju. Xynofont, komandant armije, opisao je taj događaj na sledeći način; "u početku ništa nije bilo sumnjivo, međutim bilo je puno pčelinjaka naokolo. Svi vojnici koji su probali med, momentalno su izgubili svest. Bilo je toliko puno bolesnih vojnika kao što to biva nakon velike bitke. Međutim niko nije umro narednog dana, počeli su da dolaze svesti. A nakon trećeg ili četvrtog dana svi su se oporavili. Kasnije se saznalo da su grčki ratnici jeli puno meda iz cveća divljeg rododendrona, dalekog rođaka današnje azaleje.

(više…)

Detaljnije

Poverenje i pouzdanost

MojaCvećara Online Prodavnica

Moja Cvećara se potrudila da Vaša online kupovina bude podjednako prijatno i sigurno iskustvo, primenivši najviše standarde prilikom obavljanja plaćanja i dostave naših proizvoda.

Bezbednost

Vaši podaci i transakcija su osigurani SSL sertifikatom

Garancija i Povraćaj

Zagarantovan povraćaj novca u slučaju otkazivanja porudžbine

Dostava Cveća

Dostava cveća u bilo koje mesto u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji.

24/7 Podrška

Imate nedoumicu? Treba Vam pomoć? Naši operateri su tu

Utisci naših klijenata

5 godina ako ne i vise narucujem cvece iz inostranstva za bliske ljude u Srbiji i jako sam zadovoljna i brzinom i uslugom i kvalitetom. Divni su. .
Svaka cast. Sjajna usluga. Danas u 6 posle podne sam naruio cvece iz Kanade i zamolio ako moze da se dostavi do kraja dana i ljudi su dostavili u roku od dva sata. Stvarno sam prezadovoljan i narucicu ponovo preko iste cvecare. Hvala!
Iz Chicaga sam narucila ruze za svoju prijateljicu koja zivi u Beogradu Buket sa 55 ruza je predivan isporucen je tacno po dogovoru. Prezadoboljna sam sa Vasom ljubaznoscu. Zelim Vam puno srece i uspeha u Vasem poslu.
Vec trecu godinu koristim usluge MojaCvecare i mogu reci samo najbolje. Odlicna i profesionalna usluga i dostava. Sretna sam da imam mogucnost da obradujem i iznenadim svoju majku. Hvala vam!
Savršeno pouzdani! Cine i posiljaoca i primaoca jednako srecnim svojom profesionalnošcu, brzinom isporuke i tacnoscu, kao i lepotom svih aranzmana. Zaista je fantasticno iskustvo saradjivati sa Vama jer cinite da zaista opravdate ocekivanja, mada i mnogo vise od toga. Potrudite se da zaista iz ruke u ruku predate poklon, koji je cesto lepsi od slike na sajtu. Odusevljena i tople preporuke za sve koji se dvoume.

Dešavanja i Zanimljivosti

Izdvajamo iz Bloga

ASTROLOŠKI ZNACI I CVEĆE

Astrološki znaci, kao i cveće, često reflektuju naše raznovrsne lične stilove. Bilo da ste znatiželjni Blizanac, nežna Riba ili strastveni Lav, osećaćete se uravnoteženo tokom godine pomoću pravog cveća ili biljaka u Vašem domu ili kancelariji. To takođe funkcioniše i kod drugih! Ako niste sigurni koje cveće bi bilo najprikladnije kao poklon,   jednostavno „obratite […]

BOJE CVEĆA – ZNAČENJE

Simbolizam zasnovan na boji cveća je posebno poglavlje u njihovoj tradiciji. Zapravo, svaka boja cveća, počev od tamno crvene ruže do svetlo žutog narcisa, nudi bogatu i značajnu priču, staru hiljadama godina. Boja cveća koju izaberete za buket je jednako važna kao i vrsta cveća koju ste izabrali. PLAVA Bledo plave nijanse hortenzije ili tamno […]

ISTORIJA BIDERMAJERA

Bidermajer – nezaobilazan na svakom venčanju. A kako smo u toku jesenje sezone venčanja, evo šta niste znali o ovom mirisnom detalju… Običaj nošenja venčanog buketa potiče još iz 4. veka. Tada su mlade nosile venčiće na glavama od poljskog cveća i lekovitih trava jer bi, po verovanju, time oterale zle duhove. lade u antičkom […]

Instagram

Pratite nas na Instagramu

NAŠI KLIJENTI

  • brand2
  • cola
  • casino
  • luk
  • brand1
  • brand3
  • brand5
  • brand6
  • brand7

0