Fikus je veoma omiljena sobna biljka – mada kod nas nikada ne cveta. Poreklom je iz Indije i Južne Afrike. Vrlo je dekorativan zbog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, naročito ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Razlika između ova dva fikusa je samo u tome što prvi ima mnogo duži i šiljastiji list, a drugi, F. decora mnogo širi, krupniji i tamno – zeleniji list. Decora je znatno dekorativniji i lepši, naročito var. Schryveriana sa belim listovima i zelenim prugama. Najviše mu prija mesto pored prozora, gde ima dovoljno svetla, ali ni on ne voli jako sunce. Zimi se drži u nešto hladnijoj prostoriji, od 8 do 10°C, uz umereno zalivanje.
Euforbija raste džbunasto u visinu do 80 cm. Lišće je veliko, duguljasto, kopljasto-zaoštreno, celo ili usečeno, tamno zeleno. Na kraju stabla pojavljuje se divan žarko crven, ružičast, žut, kajsijasto oranž cvet, opasan u vidu čipkaste kragna, tj. cvetnih prilistaka sa 12 do 15 brakteja, a u sredini se nalaze sitni žućkasti cvetovi. Cveta zimi, u decembru i januaru. Za vreme cvetanja ne treba je sa postavljenog mesta premeštati jer to na nju nepovoljno utiče, pa može da odbaci cvet. Ova lepa biljka je u srodstvu sa mlečikama. Dok euforbija cveta treba je držati u nešto hladnijoj prostoriji na temperaturi od 12 do 14°C, jer će u toplijoj prostoriji brzo precvetati. Traži najsvetlije mesto (na prozoru) i toplo i vlažan vazduh. Kad precveta, odnosno kad joj brakteje otpadnu, biljka se može premestiti u malo hladniju sobu, za koju je najpogodnija temperatura od 10 do 12°C.
Ova interesantna i dekorativna biljka pripada porodici bromelija, koja vrlo dobro podnosi suv vazduh u sobi. Treba je smestiti u prostoriju na svetlo mesto u kojoj je temperatura od 18 do 22°C. Gaji se u saksiji zbog lepog lišća i još lepšeg ružičastog cveta. Listovi su oko 20 cm, dugački 5 do 6 cm, široki, debeli i tvrdi, sasvim malo povijeni, sivkasto-zeleni popreko srebrnkastim trakama išarani i tako poređani da sačinjavaju veliku rozetu i levak, iz kojeg izlazi oko 30 cm visoko cvetno stablo. Levak listova treba da bude uvek pun vode, kojoj treba dodavati na pola litre vode 1 gram ”Cvetala”. Vodu treba dolivati svakih sedam dana, a biljku svakog dana orošavati ustajalom mlakom vodom ili kišnicom. Zimi se zaliva veoma malo, a sa prihranjivanjem treba prestati. Kad biljka precveta razvijaju se na podnožju matične biljke mladi izdanci. Čim ovi izdanci narastu oko 15 cm, treba ih oprezno izvaditi sa žilicama i zasaditi u male saksijice. Ehmeja nije teška biljka za održavanje, ali nije za početnike.
Dracene pripadaju porodici Liliaceae, a ime im potiče od grčke reči Drakania, što znači ženski zmaj. Rod sadrži četrdesetak vrsta tropskih, palmi sličnih biljkama iz Afrike i Azije. Vrlo su omiljene i prilično otporne sobne biljke, koje podnose različite temperature. U blažoj umerenoj klimi neke mogu uspevati i vani. Zmajevci su srodni kordilinama pa im se imena često zamenjuju. Prilično je velika zbrka sa imenima tih dvaju rodova, pa su često pogrešno označeni. Zapravo zmajevci nemaju lišće tako upadljivih boja kao kordiline, pretežno im je zeleno ili prošarano. U prirodi mogu narasti do 6 metara visine i sa velikim deblom. Ipak, sobne biljke su obično visoke 46 – 60 cm. Zasad se uvoze debla deblja od 2,5 cm u obimu i do jedan metar dugačka i drže se pod staklom dok ne poteraju pri vrhu grm svežih rozeta.
To je biljka penjačica, pogodna za staklenike, a uz pažljivo obrezivanje može se uzgajati kao mala, grmolika sobna biljka. Pripada porodici Asclepiadaceae, a ima ih četrdesetak vrsta, većinom iz tropske Južne Amerike. Ime potiče od grčkih reči diploos, dvostruk i aden, žlezda. Reči se odnose na dve žlezde u plodnici cveta. Listovi su jajoloki i rastu u parovima duž stabljike. Cvetovi su u obliku trubice sa povijenim rubovima latica. Otvaraju se pri vrhu stabljike i mogu se otvoriti 3 do 4 jedan za drugim. Dipladenije su puzačice ili penjačice i ako pustite uskoro će narasti duge stabljike, koje morate oblikovati oko rešetke ili žičane mreže. Ako ih nakon cvetanja obrežete, možete ih očuvati grmolike i zbijene po nekoliko godina.
