U imenu su sadržane dve reči: hemera=dan i kallos=lepota, što se odnosi na osobinu cveta da traje samo jedan dan. Biljke iz ovog roda vode poreklo iz južne Evrope, Azije i Japana. Rod obuhvata oko 20 vrsta i bezbroj varijeteta. Rasprostranjeni su kao perenski zasadi na javnim zelenim površinama ili u kućnim vrtovima.Podjednako dobro rastu na sunčanim i suvim terenima, kao i na vlažnim staništima. Najčešće se sade kraj vodenih površina, zatim u zajednici sa drugim perenama i šibljem. Sade se po 4-5 komada zajedno, kao soliteri, a efekat je još bolji ako se formiraju veće grupe-kolonije. Razmnožava se setvom semena, tako da se za 2-3 godine dobije cvetajuća biljka. Najbrži način razmnožavanja je deljenje bokora. Izvodi se u jesen ili proleće. Odrasle visegodišnje biljke se povade i podele, pazeći da na svkom podeljenom delu ostane dovoljno korena i nadzemnog dela. Kod ponovne sadnje bokore zaliti, a korisno je i zaštititi ih od niskih temperatura i pripeke.
Ova biljka penjačica potiče iz srednje i južne Evrope, a u prirodi kod nas raste u suvim hrastovim šumama i u oblastima sitnogorice.Uz oslonac se penje do 2 metra visine. Sitni listovi ukrasnog grahora su parni, elipsastog oblika. Leptirasti cvetovi intenzivne ružičaste boje otvaraju se u malim grupama. U bašti grahorici treba da obezbedimo oslonac, a u jesen da je orežemo. Pogodna je za ukrašavanje ograda i konstrukcija koje razdvajaju međe.
Odavno se, kao omiljeno cveće, gaji u našim seoskim baštama, a potiče iz istočne Azije i iz Japana. Biljka je visoka 60-80 cm, razgranatog korena, listova tvrdih i dlakavih, po obliku jajastih. Na vrhu krutih stabljika jedan za drugim se otvaraju cvetovi vatrene crvene boje koji u rano proleće svojom bojom oživljavaju leje sa trajnicama. Za gajenje je veoma zahvalna i zato zaslužuje da je više gajimo.
Danas još jedva poznata i kod nas u ukrasnom vrtlarstvu malo primenjivana biljka potiče iz toplih krajeva Teksasa. Visoka je 100-120 cm, razgranatog rizoma, raste žbunasto. Beli cvetovi koji su skupljeni u grozdaste cvasti i koji su posuti ružičastim pegama, jedni za drugima se otvaraju tokom čitavog leta. Listovi gaure su sitni, jajastog oblika, gotovo neprimetni pod gustim velom od cvetova. Kada je reč o cvetovima, biljka ne razvija svu svoju lepotu prve godine po sadnji, ali počev od druge godine, ona bogato i raskošno cveta. Kao rezano cveće je dekorativna i dugoga veka. U mešovitim lejama sa trajnicama veoma je dekorativna ako se sadi u pozadinu, gaura isto tako lepo izgleda i kada se u manjim grupama sadi na travnjaku ili ako se upotrebi kao živa ograda. Zahvaljujući wsvom ukupnom habitusu, boji i mnoštvu cvetova, izvanredna je protivteža upadljivim bojama susednih cvetova i zato je pogodna i za leje sa jednogodišnjim cvećem.
Prirodno stanište i postojbina fizostegije su vlažna i plodna područja Severne Amerike. Naraste 60-100 cm, korenovo stablo joj je puzeće, stabljike uspravne. Listovi su duguljastog oblika, kopljasti, po obodu nazubljeni. Svoje ružičaste zvonaste cvetove ova trajnica donosi u venčićima, u četiri reda. Fizostegiju sadimo u senoviti deo bašte, kao i pored vode….
