Atropa belladonna, poznata kao smrtonosna pomoćnica, ima dugu i živopisnu istoriju. Ova višegodišnja biljka vekovima se koristi (i zloupotrebljava) zbog svojih lekovitih, toksičnih i halucinogenih svojstava. Svi delovi biljke sadrže moćne alkaloide koji izazivaju intoksikaciju, delirijum, pa čak i smrt. Ime ove biljke asocira na tri sudbine iz grčke
mitologije, a takođe dolazi od italijanskog izraza za „lepu damu“. Belladonna igra važnu ulogu u mnogim kulturnim, medicinskim tradicijama i folkloru. U ovom vodiču, provest ću vas kroz sve što treba da znate o značenju i simbolici smrtonosne pomoćnice, njenoj istoriji i poreklu, upotrebama i toksičnosti, kao i kulturnom značaju širom sveta.

Ultimativni Vodič za Smrtonosnu Pomoćnicu (Atropa belladonna)

O Smrtonosnoj Pomoćnici (Atropa belladonna):
Porodica, Rod i Taksonomija
Smrtonosna pomoćnica pripada rodu Atropa. Takođe poznata kao „đavolje trešnje“ i „vražje bobice“, belladonna je član porodice Solanaceae, ili pomoćnica.

Solanaceae porodica sadrži oko 2.700 vrsta raspoređenih u 98 rodova. Ova porodica takođe uključuje biljke kao što su paradajz, krompir, duvan, patlidžan i paprika.

Botaničke Karakteristike, Boje, Mirisi
Belladonna je višegodišnja biljka. Ima duge, tanke grane sa crvenim sokom i jednostavnim, naizmeničnim listovima.

Smrtonosna pomoćnica cveta visećim, cevastim cvetovima. Ljubičasti cvetovi ove biljke praćeni su sjajnim crnim bobicama.

Istorija i Poreklo
Smrtonosna pomoćnica je poreklom iz regiona koji se protežu od južne i centralne Evrope, preko Bliskog Istoka i delova Azije. Zahvaljujući svojoj dugoj upotrebi u narodnoj medicini i kao kozmetički sastojak, gajena je i proširena hiljadama godina. Danas je belladonna naturalizovana u mnogim delovima sveta, od Severne Amerike do Bliskog Istoka.

Etimološka Značenja
Naučno ime belladonne datira iz 1

753. godine, kada ju je Linnaeus prvi put formalno imenovao sa naglaskom na njenu toksičnost, kao i kulturnu ulogu. Atropa potiče od grčke mitologije o Tri sudbine, koje upravljaju nitima ljudskog života. Kloto prede nit, Lachezis meri dužinu, a Atropa – što znači „neumoljiva“ ili „nefleksibilna“ – preseca nit života.

„Belladonna“ dolazi od italijanskog izraza za „lepu ženu“. Tokom 16. veka, italijanske kurtizane koristile su kapi smrtonosne pomoćnice kako bi proširile svoje zenice i naglasile lepotu.

Prirodni Areal
A. belladonna je poreklom iz Evroazije. Može se naći u južnoj, centralnoj i istočnoj Evropi, Severnoj Africi i regionima Bliskog Istoka, uključujući Kavkaz, Iran i Tursku.

U umerenoj klimi, smrtonosna pomoćnica cveta od juna do septembra.

Koliko je Otrovan Smrtonosna Pomoćnica?
Smrtonosna pomoćnica je veoma toksična za ljude, pse, mačke i neke vrste stoke. Svi delovi biljke su otrovni; čak i dodirivanje biljke može izazvati iritaciju kože.

Belladonna sadrži tropske alkaloide atropin, hiosciamin i skopolamin. Ovi spojevi utiču na funkcionisanje nervnog sistema, izazivajući intoksikaciju, halucinacije, delirijum, pa čak i smrt. Koreni sadrže najveću koncentraciju alkaloida.

Unošenje čak i malih količina biljke može biti fatalno za ljude ili životinje. Čak i med koji sadrži atropin može izazvati zdravstvene probleme.

Bobice belladonne su posebno opasne, jer su privlačne, slatkog ukusa i lako se mogu zameniti za druge plodove. Jedenje samo nekoliko bobica može izazvati bolest ili smrt kod dece.

Upotreba Cvetova Smrtonosne Pomoćnice
Uprkos svojoj toksičnosti, smrtonosna pomoćnica ima dugu istoriju medicinske upotrebe. Rani travari verovali su da veštice koriste belladonnu kako bi olakšale letenje, a koristili su biljku u mastima za ublažavanje bolova.

U Evropi 1500-ih godina, lekari su koristili smrtonosnu pomoćnicu (tada poznatu kao „dwale“) da uspavaju pacijente tokom operacija i kauterizacija. Listovi su se potapali u vinskom sirćetu i postavljali na glave pacijenata.

Danas, moderna medicina koristi alkaloide pronađene u belladonni. Kada je koristi kvalifikovani stručnjak, A. belladonna može se koristiti za lečenje:

• Mučnine tokom vožnje
• Tremora povezanog sa Parkinsonovom bolešću
• Sindroma iritabilnog creva
• Spastičnog kolona
• Čireva
• Divertikulitisa
• Konjunktivitisa
• Prekomernog mokrenja
• Simptoma prehlade i gripa
• Bolova prilikom nicanja zuba
• Gihta
• Upale
• Bolova u zglobovima
• Bolova u ušima

Oftalmolozi koriste kapi belladonne za širenje zenica tokom pregleda. Takođe se koristi kao protuotrov za trovanje.

Značenje i Simbolika
U jeziku cveća, ljubičasti cvetovi smrtonosne pomoćnice simbolizuju tišinu ili laž. Viktorijanci su mogli tumačiti poklon belladonnie kao upozorenje ili kao simbol smrti.

Neki su čak koristili cvet belladonnie kao meditaciju o prirodi dobra i zla. Iako je smrtonosna pomoćnica zaista smrtonosna, druge biljke iz porodice Solanaceae, poput krompira, su benigni izvori hrane. Ovo postavlja lak metaforu za razmišljanje o dobru i zlu.

Kulturni Značaj
A. belladonna ima dugu, živopisnu i povremeno jezivu istoriju. Dugo se koristila kao oružje i otrov. Rani ljudi su pravili otrov od belladonnie i nanosili ga na vrhove svojih strela.

Nekoliko rimskih careva završilo je svoj život zahvaljujući ovoj biljci. Žene Avgusta i Klaudija koristile su atropin kako bi ubile svoje muževe. Rimske vojske koristile su belladonnu za kontaminaciju neprijateljskih zaliha hrane.

Rimljani nisu bili jedini koji su koristili belladonnu protiv svojih neprijatelja. Šekspir je napisao u „Magbetu“ da je škotska vojska koristila belladonnu da onesvesti dansku vojsku, a zatim ih ubijala dok su spavali.

Biljka je bila povezana s veštičarenjem i đavolom u srednjovekovnoj Evropi, otuda naziv „đavolje trešnje“. Ali belladonna je postala povezana sa lepotom tokom renesanse, jer su žene iz Venecije koristile ekstrakte biljke da prošire svoje zenice. Žene iz Karpata nosile su koren smrtonosne pomoćnice na glavi kako bi pojačale svoju privlačnost.

Atropin se koristio kao protuotrov za otrovni gas u Drugom svetskom ratu. Atropin često ima ulogu u romanima i filmovima o atentatorima i špijunaži.

Zaključak
Smrtonosna pomoćnica ima dugu ulogu u ljudskoj istoriji, bilo zbog svojih lekovitih svojstava ili kao smrtonosni otrov. Imenovana po grčkim sudbinama