Ova sobna biljka ne zahteva naročitu negu. Za vreme vegetacije najbolje uspeva na svetlom mestu, kraj prozora. Spatifilijum je biljka koja je u proseku visoka 30 do 40 cm, sa zašiljenim, kožastim zelenim listovima na dugačkim drškama. Cvet je čisto beo. Za vreme rasta treba je obilno zalivati ustajalom vodom i češće prihranjivati tečnim hranjivima. Kad precveta ne treba je prisiljavati na dalji rast, jer izvesno vreme mora da se odmara pa se radi toga postepeno sve manje zaliva. Na kraju, zalivanje sasvim prestaje. Za vreme mirovanja biljka se može izneti iz sobe, napolje, na svetlost, ali na mesto malo izloženo suncu. Tako ostavljena, ona će se posle jednog ili dva meseca skoro i bez zalivanja uspavati. Ovo mirovanje je nužno, jer bi bez njega, u buduće, cvetala teško preko zime.

 

Osušeni grumen treba iz saksije istresti, od stare zemlje i povređenih žilica očistiti i presaditi u hranjivu svežu klijališnu zemlju, izmešanu sa peskom u malo veću saksiju. Ovako presađenu biljku treba ostaviti napolju do samih mrazeva i onda je uneti u hladnu prostoriju i s početka vrlo malo zalivati. Početkom decembra treba je uneti u topliju sobu na punu svetlost, što bliže prozoru. U veoma toploj sobi biljka prebujno raste u lišće od čega ono postane vodnjikavo. Takvo lišće se teško samostalno drži, lako se lomi i neugledno je. Razmnožava se deljenjem starog korena s jeseni, prilikom presađivanja.