Vinsent Van Gog je rodjen 1853. godine u porodici koja je dala nekoliko zlatara, umetnika i trgovaca umetninama. Tako se Vinsent van Gog još od najranijeg detinjstva susreće sa umetnošću, što je verovatno uticalo na njegovo dalje opredelenje.
Mnogo je putovao kao trgovac umetnina, ali je u jednom trenutku shvatio da to nije posao kojim se želeo baviti. Jedna od najznačajnijih ličnosti u njegovom životu je bio njegov mladji brat Teo, kome se Vinsent van Gog, kroz mnoga pisma, ispoveda, priča o sebi, svom životu, svojim slikama i umetnosti.
U početku je slikao slike iz života holandskih seljaka i rudara tamnim mrkozelenim bojama. Posle kratke impresionističke faze u Parizu, u kojoj rasvetljava paletu i napušta socijalne teme, Van Gog odlazi u Arl na jug Francuske. Tu se najviše izražavao u varijacijama plavih i žutih boja. Ove dve boje, često veoma intenzivno, imaju u njegovim slikama ulogu koju su u vizantijskoj umetnosti imale plavo i zlato. Ali, dok su u vizantijskim mozaicima i ikonama bile simbol nepromenljivih i apstraktnih vrednosti, u Van Gogovim slikama one su konkretni simboli zemlje, neba i Sunca, a još više izraz unutrašnjih ritmova i vibracija.
U tom razdraženom simbolizmu učestvuju još dve boje – crvena i zelena. U ovako shvaćenoj boji Van Gog je začetnik kolorističkog ekspresionizma, koji kod njega nije bio posledica teorije, vec nužnost izazvana potrebom da izrazi svetle i tamne strane svig bića i svoja osećanja. Iz Arla Van Gog prelazi u Sen Remi. Ovde intenzitet ekspresije prelazi sa boje, koja postaje prigušenija, u linearni dinamizam, u grafički gest ruke, četke ili noža. Kroz taj gest, više nego kroz boju, izražava zgrčene i iskrivljene oblike, nestvarne perspektive, meteže i oluje u kojima se projektuju njegove muke. Teme ovih slika su masline, čempresi, planine.
Nakon lečenja teške depresije, Van Goga u svoj dom prima doktor Gaše, veliki ljubitelj umetnosti. Vinsent će u Over sir Oazu naići na atmosferu prijateljstva, topline i poverenja, što će se odraziti u njegovim slikama sa cvećem, sa pogledima na prirodu, ili portretima.
Veoma čest motiv na njegovim slikama iz tog perioda su suncokreti. Za Van Goga suncokret je istovremeno bio simbol i nade i predanosti višoj sili, predstavljao je njegov amblem prijateljstva sa Gogenom. Razmenjivali su svoje studije ovog cveta koji se godinama pojavljivao u njihovom radu. Posle jedne svađe kad je Van Gog sebi odsekao uvo, a Gogen potom zauvek napustio Arl, napušteni Van Gog je ponovo slikao voljeni cvet, kao poklon Gogenu u znak želje i potrebe za pomirenjem.
