Kurkuma je trajnica iz porodice đumbira. Naraste od 60 do 100 cm. Grupe bledožutih cvetova okružene su velikim kopljastim listovima. Koren je krtolast rizom aromatičnog mirisa i ukusa. Iznutra je žutonarndžaste boje. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom i laganim zemljištem. Potiče iz južne Indije i Indonezije, a gaji se u jugoistočnoj Aziji, Australiji i Peruu.

Istorijat:
 
    Od pradavnog vedskog doba, pre 4000 godina, kurkuma se koristila kao začin. Zauzimala je značajno mesto u hinduističkim obredima. Još uvek se njome boji verska odeća. U biblijskim vremenima upotrebljavala se kao miris i za začin. U srednjem veku kurkumu su zbog

 

narandžastožute boje nazvali indijski šafran, a zbog niže cene, šaljivo, sirotinjski šafran.
 
    Kurkuma se mnogo koristi kao začin na Dalekom i Bliskom istoku. Miris kurkume je zemljast, malo rezak, sličan biberu i đumbiru. Ukus je blag, uzbuđujuće topao, aromatičan sa elementima ljutog i gorkog.
 
    Destilacijom se dobija kurkumino ulje. Ekstrakt prehrambene boje poznat je pod nazivom kurkumin (E 100). Deluje antiseptično. U narodnoj medicini kurkumom leče žuticu i žučne kamence. U Aziji je sredstvo za ulepšavanje-za postizanje zlatnožutog tena.