Za ove malene mesnatice karakteristične su guste lisne rozete i mnogobrojni postrani izboji, kojima se lako mogu razmnožavati. Zanimljiva je prvenstveno zbog posebno neobičnih listova, budući da su cvetovi gotovo neprimetni. Havortije su omiljene, poznate i stalno pobuđuju zanimanje uzgajivača sukulenti. Rod je dobio ime u čast engleskog botaničara Adriana Hardya Hawortha koji je živeo od 1767. do 1833. u Chelseau. Domovina havorcija je južna Afrika. Veoma su slične gasteriji što ukazuje na njihovo blisko srodstvo. Nasuprot gasterijama, havortije stvaraju lisne rozete. Gusto su zbijene i mnogobrojne. Ove postrane rozete, oblikovane od kratkih, zadebljanih listova zapravo su samostalne biljke, što znači da se putem njih havortija veoma jednostavno može razmnožavati. Dobro je, ipak, celu skupinu rozeta ostaviti u jednoj cvetnoj posudi, jer će posebno lep utisak stvoriti u periodu cvetanja, tim više što pojedinačni cvet deluje prilično neugledno.

 

Zadebljani listovi havortije različito su oblikovani, u zavisnosti od vrste. Mnoge imaju zelenkaste ili bele tačke nalik na bisere, dok druge imaju prozirne prozorčiće kroz koje prodire svetlost od životne važnosti za biljku. Ovim su se sasvim prilagodile staništu u svojoj domovini, gde od biljke zatrpane peskom, proviruju samo vrhovi listova. Havortije umereno zalivajte. Leti bolje podnose sušu nego suviše vlažnosti. U razdoblju od aprila do novembra povećavajte količinu vode prilikom zalivanja, a zatim je smanjite. Od aprila do jula prihranjujte je jednom mesečno gnojivom za kaktuse. Havortija voli mesto sa puno svetlosti, ali nikako direktno žarko sunce. Prezimljuje na temperaturi između 10 do 15°C. U proleće, svake ili svake druge godine, havortiju presadite u mešavinu zemlje za linčanice sa dodatkom peska. Prilikom presađivanja morate prebujne biljke podeliti.