Alokasije nije jednostavno gajiti zato što su im neophodni vlaga i puno toplote. Ako uspete da je odgajite, imaćete fantastičnu biljku sa krupnim, rebrastim i upadljivo prošaranim listovima. Dobro uzgajana biljka može da dostigne visinu od 50cm. U hladnim uslovima listovi mogu da otpadnu, ali čim otopli, za dan-dva izrašće novi listovi iz podzemnog korena (rizoma).

Svetlost: Držite je dalje od direktne sunčeve svetlosti, ali obezbedite dovoljno filtrirane svetlosti.
 
Sobna temperatura: Zimi održavajte minimalnu temperaturu od 15 do 18°C, dok je idealna letnja temperatura 20-25°C.
 
Zalivanje: Redovno zalivajte tokom letnjih meseci, održavajući zemlju vlažnom. Smanjite zalivanje tokom zime.

Detaljnije “Alokasija”

Akalifu gustom i žbunastom čine listovi i paperjaste rese. Akalifa ima natubljene listove i crvene rese koje mogu biti duge do 40 cm i rastu tokom celog leta. Biljka može da izraste do 1,5m, ali je možete potkresati u proleće ili jesen da bi bila manja. Svetlost: Da bi biljka imala upadljive svetove i lepo obojene listove obezbedite joj dovoljno svetlosti.
 
Sobna temperatura: Akalifi je potrebna minimalna temperatura od 13 do 15°C. Listovi otpadaju zbog niskih noćnih temperatura.
 
Zalivanje: Održavajte zemlju vlažnom tokom perioda aktivnog rasta akalife. Tokom zimskih meseci nemojte često da zalivate biljku, ali nemojte dozvoliti ni da se zemlja potpuno osuši.

Detaljnije “Akalifa”

Najveća vrednost aglaoneme je njeno srebrnasto prošarano lišće vrlo gustog rasta, koje svojim izgledom unosi u prostorije dašak egzotike. Osim toga, veoma je skromna biljka, nije joj potrebno svetlo stanište, a dobro podnosi tople prostorije. Aglaonema pripada porodici kozlaca (Araceae). Njena pradomovina su tropske prašume Malajskog arhipelaga. Nije stoga nikakvo čudo što dobro podnose toplotu i čak zahtevaju visoku vlažnost vazduha. Kroz gusti lisnati pokrov tropskih prašuma ne uspeva proći direktna sunčana svetlost, nego samo raspršeno (difuzno) osvetljenje. Imate li to na umu pri izboru staništa i nege, nećete mnogo pogrešiti. Pravilo je – svetlo, ali polusenovito. Ustreba li zaštitite biljku od direktnog sunca. Postavljena na takvo mesto, razviće bujno srebrnasto lišće prošarano zelenim. Listovi su kopljasti na 5 do 20 cm dugim peteljkama.

Detaljnije “Aglaonema”

Saintpaulija pripada porodici Gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Bez obzira na narodno ime, nema ničeg zajedničkog sa evropskom ljubičicom..Dobila je ime po baronu Walteru von Saint St Claire koji je tu cvetnicu otkrio na planini Usambara u provinciji Cape, u Južnoj Africi krajem 19 veka.

    Kao i mnoge druge sobne biljke prvo je uspešno uzgajana u Americi. Danas je to vrlo omiljena cvetajuća biljka i može se nabaviti tokom cele godine.

    Izvorna vrsta je tamnoplava (Santpaulija ionantha), a cvećari su proizveli mnoge nove varijetete s cvetovima različitih boja. Najpoznatiji je soj Rhapsodie. Danas ih ima svetlo ljubičastih, crvenih, belih, roza i boje jorgovana, a i onih sa dvostrukim cvetovima. Biljka sa belim cvetovima koja se retko može nabaviti , kroz vreme menja boju na rubovima latica.

Detaljnije “Afrička ljubičica”

Afrička lipa je veoma lepa i dekorativna biljka i može da služi kao izvanredan dekor za balkone i terase, gde je zaštićena od promaje i žarkog sunca. Ima je sa jednostavnim i divnim i duplim cvetovima. Stablo je veoma čvrsto, a može da izraste 2 do 3 metra visoko. Lišće joj je veliko, svetlo, zeleno, tanko, prozračno, ovalno, izreckano i posuto maljicama. Cvetovi su beli poređani u grupice i mnogo liče na cvet kruške, sa markantno crvenkasto smeđim prašnicima. Latinsko ime je dobila po profesoru Sparmann-u koji ju je doneo iz Afrike u Evropu, a pravo naučno ime joj je Polyandria monoginia, mada je pod ovim imenom slabo poznata među hortikulturnim stručnjacima. Presađuje se u proleće, ali samo onda kad joj je saksija premalena. Zahteva jaku mešavinu zemlje: 1 deo tratinjače, 1 deo komposta, 2 dela klijališne i dovoljno peska sa dodatkom malo strugotine od rogovine.

Detaljnije “Afrička lipa”