Ime roda Begonia dobijeno je po prezimenu Mitchaela Begona koji je u 17 veku bio francuski guverner na ostrvu Santa Domingo (tada Haiti). Rod begonija danas obuhvata preko 800 raznih vrsta i sorti koje su prirodno rasprostranjene u tropskim i suptropskim šumama Južne Amerike, Afrike, Azije.
Za nas interesantne gomoljaste begonije nastale su krajem prošlog veka ukrštanjima sa raznim drugim divljim vrstama gomoljastih begonija, koje slobodno rastu na planinama Bolivije, Ekvadora i Perua.
Prema pisanim podacima prvi hibrid gomoljaste begonije nastao je ukrštanjem B. Boliviensis x B. Rosaeflora i proizvela ga je 1870. godine firma Veitch iz Čelzija u Londonu…
Ova biljka poznata i kao živa trava ili iglica, visoka je svega oko 10 cm i raste rastresito jastučasto. Listovi su joj meki, po obodu talasasti. Na vrhovima tankih uspravnih stabljika otvaraju se sitni cvetovi sa pet cvetnih listića (latica) koji su ružičasti, sa nervaturom tamnije ružičaste boje. Čapljiku sadimo u kamenite bašte, među kamenje, gde do izražaja dolaze ne samo bajkoviti ljupki cvetići nego i interesantni i dekorativni listovi. Biljku treba zaštititi od zimske vlage…
Ovaj žednjak je zapravo ukrštena sukulenta visoka 50-60 cm, robusnog rasta i izgleda. Stabljika mu je uspravna a listovi veliki, mesnati, tamnocrvenkasto smeđi. Cvetovi su skupljeni u amrelastu cvast i imaju specifičnu, prljavoružičastu boju. Zbog karakterističnog zdepastog izgleda može se eksperimentisati sa raznim njegovim oblicima, čak i veoma neobičnim. Kada se bašta planira, treba uzeti u obzir da biljka kasno cveta i nameniti je za jesenje ukrašavanje leje, mada se dobro slaže i sa trajnicama i žbunovima obojenih listova ili sa ukrasnim travama. Kontrasne biljke, ako se vešto kombinuju, uzajamno ističu karakteristike jedni drugih, te stoga vredi izvoditi eksperimente i ovaj žednjak kombinovati sa izrazito jednostavnim biljkama…
Osnovna vrsta šlajer cveća u prirodi raste u južnoj Evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastučasto; stabljika joj je polegla, mestimično snabdevena stolonima, pomoću kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ružičasti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu sadimo u kamenite bašte, u fugne suvih zidova, ali dekorativna može da bude i na rubnim površinama. Ukoliko je po cvetanju orežemo, podstaći ćemo je na ponovno cvetanje….
Ime đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Stalan je pratilac hrastovih, lipovih i svetlih četinarskih šuma.
