blog

Alojzija

alojzijaAlojzija je poluotporan, uspravan listopadni žbun. Zahteva osunčan položaj i propusno zemljište. Biljke mogu da se odseku nakon mraza i obično poteraju ponovo. Razmnožava se mekim zelenim reznicama ili onim koje su donekle drvenaste. Listovi se beru tokom sezone rasta i upotrebljavaju se sveži ili sušeni. Listovi imaju jak, svež limunast miris. Stavljaju se u biljne čajeve i slatkiše.


Anis

anisAnis je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki. Biljka naraste do 70 cm, na tankom korenu. Donji listovi su ovalni, nazubljeni i na stabljikama, a gornji su manji i na peteljkama. Sitni žućkasti cvetovi oblikuju štitastu cvast. Plodovi su nabrane semenke jajastog oblika, duge od 2 do 4 mm. Potiče iz Egipta i sa Istoka. Uspeva svuda gde je umerena klima, a leta topla i duga.
 
    Anis je jedna od najstarijih poznatih začinskih biljaka. Od pradavnih vremena koristi se kao začin i kao lek. Rimljani su jeli anisove kolačiće, a rimske legije su ga pronosile širom Evrope.

Brojna alkoholna i okrepljujuća pića začinjavaju se anisovim esencijalnim uljima. Upotrebljava se i u proizvodnji bombona. U narodnoj medicini anis je antiseptik. Čaj se pije protiv prehlade, kašlja i bronhijalnih tegoba.

 


Bosiljak

bosiljakBosiljak je osetljiva jednogodišnja biljka iz porodice usnatica. Potiče iz Indije a raširen je posvuda u umerenom klimatskom području. Poznati su zasadi u Kalifroniji. Slatki bosiljak raširen je kao saksijska biljka. Postoji više vrsta bosiljka, uključujući žbunasti bosiljak poreklom iz Južne Amerike i Grčki bosiljak visine do 20 cm. Indijci su verovali da je bosiljak natopljen božanskom esencijom i bio je posvećen bogu Višnuu. Sa bosiljkom se zaklinju na sudu. Nakon vaskrsnća na grobu Isusa Hrista nađen je bosiljak, pa se u pravoslavnim crkvama upotrebljava za pripremu svete vodice, a posude sa bosiljkom drže se ispred oltara. Na Haitiju je posvećen paganskoj boginji ljubavi Erzuliji. U ruralnom Meksiku ponekad ga nose u džepovima da privuče novac. Ime mu dolazi od Grčkog Basilicos - kraljevski.

Opširnije: Bosiljak

Četrun

cetrunČetrun je stablo koje raste u Sredozemlju. Plodovi su naborani i veliki. Miris i ukus podsećaju na limun. Imaju malo soka. Od debele kore ploda proizvodi se citronat. Kora se kandira pod pritiskom u šećernom rastovru. Zelene je boje sa kristalićima šećera na površini. Citronat se koristi za kolače.

 


Cimet

cimetCimet je kora sa grane cimetovca, žbunastog zimzelenog drveta iz porodice lovora. U divljini naraste do 7 metara, a kultivisani žbunovi nisu viši od 3 metra. Kora i lišće su aromatični. Listovi su ovalni sa izraženim žilama. Plodovi su purpurne bobice. Poreklom je iz Šri Lanke, Mijanmara i Indije. Gaji se i u Kini, Indoneziji i Južnoj Americi. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom.
 
    Cimet je jedan od najstarijih začina. U kineskoj botanici iz 2880 godine pre nove ere pominje se KWA, a tako se u Kini cimet naziva i danas. U starom Egiptu cimet su koristili pri vradžbinama, a njime su aromatizovali i pića. Bio je skuplji od zlata. U srednjem veku bio je veoma popularan. Krstaši su ga voleli.

Opširnije: Cimet

Dvoglava metvulja

dvoglavaDvoglava metvulja je zeljasta trajna biljka sa crvenim, nalik na kandže, cvetićima, koji se pojavljuju leti. Izvrsna je za oivičavanje na osunčanom mestu i plodnom, vlažnom zemljištu. Razmnožava se setvom semena u jesen ili u proleće. Aromatični listovi se koriste radi pojačanja arome čajevima, letnjim pićima i salatama. Atraktivni cvetovi se dodaju potpurijima. Koriste se u svežem obliku ili suvi.


Đumbir

djumbirĐumbir je trajnica iz istoimene porodice Zingiberaceae. U porodici đumbira ima više stotina vrsta. Naraste do 1,5m. Listovi su dugi, kopljastog oblika. Cvetovi sa ljubičastim prugama, sterilni su, mirisni i beli. Rizom je debeo, kvrgav, vlaknast i aromatičan. Potiče iz Indije i Kine. Gaji se svuda u tropskom i suptropskom klimatskom području, a najveći proizvođač je Indija. Od davnina se koristi u kineskoj medicini. Pominje ga i Konfučije. Arapi su ga poznavali pa se pominje i u Kuranu. Evropom se širio u 9. veku. Bio je veoma popularan, pa su ga stavljali na sto, kao so i biber. Đumbir je jedan od osnovnih začina azijske kuhinje.

    Kod nas je svež koren više dostupan u novije vreme. Mleven koren dodaje se medenjacima, kolačima, keksima, likerima i sirupima, naročito u Engleskoj, istočnoj Francuskoj i Holandiji. U Indijskoj i Pakistanskoj kuhinji đumbirom se začinjavaju skoro sva jela. Od mladih, zelenih rizoma priprema se sirup. Pravi se i đumbirovo pivo. Nasečen se kuva u gotovom sirupu i konzervira ili izvadi iz sirupa, uvalja u šećer i osuši. Čaj od rizoma koristi se prilikom želudačnih tegoba i za zagrevanje tokom hladnih dana.


Estragon

estragonEstragon je biljka trajnica iz porodice glavočika. List je sjajan, dug i uzak, zelene boje i ispušta ulje na donjoj strani. Stabljika je izbrazdana, okrugla, razgranata, svetlozelena, pri bazi je braon i lomljiva. Cvetovi su mali i okrugli, zelenkastobele boje. Naraste do 1 metar i čini mali žbun. Potiče iz Rusije, Sibira i Mongolije. Kultivisan je u svim evropskim zemljama.
 
    Estragon u latinskom nazivu ima reč "zmaj". Koren estragona mogao bi da liči na zmaja. Verovalo se da "zmajske" biljke štite od otrovnica, tako da su ovu biljku nosili sakrivenu u odeći. Prema arapskom botaničaru iz 13 veka, Ibn Baitharu, estragon deluje uspavljujuće.

 Estragon se posebno ceni u Francuskoj, gde se veoma često koristi u kulinarstvu. U narodnoj medicini koristi se list koji je bogat jodom, mineralnim solima i vitaminima A i C. Koren služi u lečenju zubobolje. Koristi se u neslanim dijetama.


Gorka pomorandža

gorkaGorka pomorandža je stablo koje raste divlje u jugositočnoj Aziji, a kultivisano je Sredozemlju. Korica ploda upotrebljava se za izradu oranžeta. Pod pritiskom se kandira u šećernm rastvorima sve jače koncentracije. Aromatična je i gorko – slatka. Upotrebljava se za začinjavanje kolača i slatkih jela kao i u proizvodnji marmelade i biljnih likera. Esencijalnim uljem aromatizuju se parfemi i bombone.

 


Iris "florentina"

isirIris "florentina" (perunika) je otporna trajnica sa žućkasto- belim cvetovima i sabljastim listovima. Traži osunčan položaj i dobro propusno zemljište. Sadi se tako da rizomi budu delimično izloženi.Razmnožava se deljenjem rizoma u kasno leto. Debeli rizomi razvijaju miris ljubičice nakon sušenja i dužeg skladištenja. Oni su osnova za upotrebu kao parfemski fiksator u potpuriju i lanenim mirisnim kesicama.


Karanfilić

karanfilicKaranfilić (klinčić) je malen, osušen pupoljak tropskog zimzelenog drveta iz porodice mirta. Drvo kupastog oblika naraste do 12 metara. Listovi su mali, eliptični, kožasti i veoma aromatični. Cvetovi su grimizni. Potiče iz severnih Molučkih ostrva (Indonezija). Gaji se u tropima. Najveći proizvođač je Zanzibar.

Karanfilićem se trgovalo u pradavna vremena. Pominje se u zapisima iz 200. godine.p.n.e. sa carskog dvora dinastije Han u Kini. Dvorjani bi na prijemima kod cara grickali karanfiliće kako bi im mirisao dah. Arapski trgovci prodavali su karanfilić Rimljanima. Otvaranjem pomorskih puteva Portugalci stvaraju trgovački monopol, zatim monopol preuzimaju Holanđani, a u 18. veku razbijaju ga francuski krijumčari. U Napulju se karanfilić koristio kao afrodizijak. Dosta dugo su potrebe za biberom i karanfilićem bile jednake.

Opširnije: Karanfilić

Kim

kimKim (kimelj, kumen, kumin) je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Listovi su dvostruko rasperjani sa mnogo sitnih pršljenastih listića. Cvetići su beli i ružičasti. U štitastoj cvasti javljaju se sredinom leta. Plodovi su nepucavci. Raspadaju se na dva dela kada su zreli. Plodove često nazivaju semenkama, što je pogrešno. Stabljika je četvorougaona i razgranata. Naraste od 30 do 100 cm.
 
    Potiče iz srednje Evrope i Azije, a gaji se u Holandiji, Nemačkoj, istočnoevropskim zemljama i Egiptu. Malo-pomalo nestaje sa naših livada jer se trava kosi pre nego što kim dozri, u drugoj godini. Kim je najstariji začin u srednjoj Evropi. Pronađen je u ostacima hrane iz kamenog doba i u egipatskim grobnicama. Nalazi se i u nekim prevodima Biblije, ali zapravo, zbog greške u prevodu: naime, u Bibliji se pominje kim, a trebalo bi da piše kumin.

Opširnije: Kim

Kleka

klekaKleka (borovica, brinje) je žbunast četinar iz porodice čempresa. Uz najrašireniju vrstu, običnu kleku, postoji još mnogo drugih vrsta. U našim krajevima najpoznatije su smreka, klečica, gluhaćuša i somina. Listovi su igličasti, a cvetovi žuti. Plodovi su bobice, koje rode samo na ženskim žbunovima. Žbun naraste do 3m. Biljka je raširena po čitavoj Evropi, severnoj Aziji, Severnoj Americi i severnoj Africi. Zasadi kleke brojni su u Mađarskoj.

Narodna tradicija puna je tajanstvenih i mitoliških predanja vezanih za kleku. Smatralo se da će onoga ko bezobzirno poseče klekino drvo neminovno stići nesreća. Verovalo se, takođe, da grančica kleke na šeširu štiti od povreda. Kao začin upotrebljavaju se sušene ili sveže bobice. Bobicama je potrebno i do tri godine za dozrevanje, da od zelenih postanu braonljubičaste. Ubrane bobice se suše. Pomalo su smolaste, slatkastog, balsamičnog mirisa. Ukus im je oštar i opor. Aroma je izrazitija kod biljaka koje rastu južnije.

Opširnije: Kleka

Korijander

korijanderKoriander je samonikla i kultivisana biljka iz porodice štitarki. Biljka je jednogodišnja, ali ponekad nastavi da raste i u drugoj godini. Naraste do 60 cm. Stabljika je razgranata, okrugla i sitno izbrazdana. Donji listovi su široki i nazubljeni, a gornji perjasti. Cvetovi su štitasti, beli i svetlo ružičasti.

Potiče iz sredozemlja i sa Bliskog istoka. Gaji se u mnogim zemljama umerenog klimatskog područja. Gaji se od davnina. Pominje se na egipatskim papirusima i u Bibliji. Jevreji su korijander stavljali u kolače. Kinezi su verovali da daje besmrtnost. U srednjem veku stavljali su ga u ljubavni napitak.

Opširnije: Korijander

Kurkuma

kurkumaKurkuma je trajnica iz porodice đumbira. Naraste od 60 do 100 cm. Grupe bledožutih cvetova okružene su velikim kopljastim listovima. Koren je krtolast rizom aromatičnog mirisa i ukusa. Iznutra je žutonarndžaste boje. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom i laganim zemljištem. Potiče iz južne Indije i Indonezije, a gaji se u jugoistočnoj Aziji, Australiji i Peruu.

Istorijat:
 
    Od pradavnog vedskog doba, pre 4000 godina, kurkuma se koristila kao začin. Zauzimala je značajno mesto u hinduističkim obredima. Još uvek se njome boji verska odeća. U biblijskim vremenima upotrebljavala se kao miris i za začin. U srednjem veku kurkumu su zbog

Opširnije: Kurkuma

Lavanda

lavandaLavanda je višegodišnji, otporan, zimzelen gust žbun, sa uspravnim svetloljubičastim cvetovima u obliku klasa. Raste na sunčanom staništu i dobro propusnom zemljištu. Predstavlja dobar žbun za niske žive ograde. Poreklom je sa Sredozemlja. Razmnožava se setvom semena u proleće. Bere se leti i čuva i suši na vazduhu. Lavanda se najčešće koristi u farmakologiji, u proizvodnji preparata za negu tela. Cvetovi se koriste u potpuriju, lanenim mirisnim kesicama, biljnim jastucima i čaju. Mogu i da se kristališu. Ovom biljkom aromatizuju se vinsko sirće i maslinovo ulje. Kao začin koriste se sitno naseckani listići, sveži ili sušeni.


Lekovita anđelika

lekovitaAnđelika (koren svetog duha) je otporna dvogodišnja biljka sa krupnim, razdeljenim listovima i velikim cvetnim glavicama. potiče sa severa Evrope. Ima snažan, prijatan i aromatičan miris. Ova snažna biljka gaji se na suncu ili u senci na vlažnom, plodnom zemljištu. Pre sazrevanja uklanjaju se semene glavice, kako bi se sprečilo zasemenjavanje. Razmnožava se setvom semena u jesen i proleće. Mlade stabljike mogu da se kandiraju. Listovi služe u kulinarstvu, a naročito za voćne deserte. Semenke se koriste u industriji likera. Ulje se upotrebljava u kozmetici, posebno u proizvodnji paste za zube.


Lekovita kadulja

kaduljaLekovita kadulja je otporan, zimzeleni grm koji izraste do visine od 60 cm. Mekani sivo-zeleni listovi upotrebljavaju se za sosove i kao začin za sir. Atraktivni, cevasti, crveni cvetovi otvaraju se leti. U martu se poseje seme u vlažni kompost za setvu. Tada se stavi da klija u hladnu prostoriju u kojoj se ne smrzava. Kad su presadnice dovoljno velike za rukovanje, treba ih presaditi svaku pojedinačno u posudu od 8 cm, u kompost za lončanice i držati ih na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. Sve vreme treba zemlju održavati vlažnom. Sa obrezivanjem se počinje onda kada stabljike narastu najmanje 15 cm. visoko. Svakog proleća biljka se presađuje, a razmnožava se reznicama leti i u jesen.


Lovor

lovorLovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.
 
Istorijat:
 
    Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.

Upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadrži eterična ulja pinen i cineol. Ulje pomaže kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste LAURUS NOBILIS, otrovni su.


Majčina dušica

majcina dusinaMajčina dušica je otporna, zimzelena, višegodišnja biljka koja narste oko 25 cm. nežni ljubičasti cvetovi otvaraju se u maju. T.x citriodorus je hibrid kome listovi mirišu na limun. U martu ili aprilu poseje se seme u vlažan kompost za setvu. Stavi se da klija u hladnu sobu gde ne smrzava. Presadnice treba svaku pojedinačno posaditi u saksiju od 8 cm. u kojoj se nalazi bilo koji odgovarajući kompost za lončanice. Drži se na sunčanoj, vanjskoj prozorskoj dasci i obilno zaliva. Kasnije se presade u posudu od 13 do 15 cm. Sa obrezivanjem se počinje kada biljka dostigne visinu najmanje 8 cm. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se deljenjem ili reznicama u leto ili u jesen.
 


Mažuran

mazuranMažuran ima sladak, ali ipak oštar ukus. Dlakavi, sivo-zeleni listovi nastaju na crvenkastim stabljikama koje mogu narasti od 30 do 60 cm. U proleće ili leti uspeva na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Ružičasti ili beli cvetovi pojavljuju se leti i mogu se upotrebiti za začin.

U martu se posadi seme u vlažni kompost za setvu. Nakon toga stavi se da klija na temperaturi od 10 do 13°C. Kada su presadnice dovoljno velike za rukovanje,tada treba svaku pojedinačno presaditi u posudu od 8 cm. prečnika, koja sadrži kompost za lončanice. Treba ih obilno zalivati. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. prečnika. Sa obrezivanjem se počinje kada su stabljike od 10 do 15 cm. visoke. U kasnu jesen se baca.


Metvica klasasta

metvicaU Velikoj Britaniji se ova otporna višegodišnja biljka srednje-zelene boje sa jajolikim listovima upotrebljava još od trećeg veka za pravljenje sosa koji se poslužuje sa mesom. Biljka koja izraste 60 cm visoko, nosi cvatove sa malim, ljubičastim cvetovima koje je najbolje zakidati. U matru ili aprilu treba posaditi korenje metvice u posudu od 15 cm koji sadrži kompost za lončanice. Držite ga na vanjskoj dasci prozora i zaštitite od direktnog sunca. Kad stabljika izraste visoka najmanje 8 cm , počnite je rezati, ali ne previše često. Zaliva se obilno od proleća do jeseni, a oskudno zimi. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se reznicama u proleće ili leti, a deljenjem korena pri presađivanju.

 


Ruzmarin

ruzmarinRuzmarin "morska rosa", zimzeleni je mali džbun iz porodice usnatica. Naraste od 1 do 2m. Ima dosta podvrsta. Grančice su prekrivene smolastim, kožnatim, igličastim i tamnozelenim listićima. Cvetići su beli, ružičasti ili ljubičastoplavkasti. Potiče iz sredozemlja, a gaji se u SAD i Meksiku.

Istorijat:
 
    Ruzmarin je kroz istoriju bio često obavijen tajanstvenošću i svetošću. Grčki i rimski bogovi su opisivani kao veliki ljubitelji ruzmarina. Španci poštuju ruzmarin jer je zaklonio Devu Mariju prilikom bega u Egipat: kako je raširila svoj plašt, beli cvetovi postali su plavi.

Opširnije: Ruzmarin

Šafran

safran Šafran je biljni rod trajnica iz porodice perunika. U rodu ih ima stotinak vrsta. Kod nas raste oko petnaest vrsta šafrana. Iz lukovice rastu uski listovi, slični travi. Cvetovi su plavo-ljubičasti, žuti, beli, i veliki. Svaki cvet ima tri duga crvena prašnika koji štrče iznad cveta. Po tome se razlikuju od otrovnog jesenjeg mrazovca. Trodelni tučkov žig je intezivne žute boje i od njega se dobija začin. Naraste do 15 cm. Potiče iz Sredozemlja, a najveći uzgajivači su Španija i Indija.

 Glasnik bogova Hermes ranio je svog prijatelja, smrtnika Krukosa. Tamo gde je pala kapljica njegove krvi izrastao je šafran. Reč „šafran“ dolazi iz arapskog jezika i znači „žut“.

Opširnije: Šafran

Selen - Ljupčac

selenSelen ili ljupčac je trajnica iz porodice štitarki. List je velik, nazubljen i tamnozelene boje. Stabljika je šuplja, izbrazdana, okrugla i razgranata. Cvet je nežan i raste u bledim zelenožutim štitovima. Naraste do 3m. Potiče iz Persije, a rasprostranjen je po planinskim područjima Evrope i Severne Amerike. Kod nas je redak kao samonikla biljka, ali uzgaja se po seoskim baštama kao začin.

Istorijat:
 
    U Rimu često se koristio u kulinarstvu. Benediktinci su ga preneli na sever Evrope. Karlo Veliki u 9. veku naredio je da se gaji na njegovim imanjima.

Opširnije: Selen - Ljupčac

Vanila

vanila Vanila je biljna vrsta iz porodice kaćuna ili orhideja. Osetljiva je tropska penjačica. Naraste uvis 9 – 15 metara. Dugi, žilavi, mesnati, jajoliki listovi rastu na čvrstim stabljikama. Žuti ili narandžasti cvetovi pojavljuju se tri godine nakon sadnje. Iz njih se razvijaju mirisni tobolci (mahune, štapići). Dugi oko 20 cm. Biljka potiče iz Meksika, odakle se proširila po tropskim područjima. Uzgaja se u posebno zasađenim šumama, gde se veštački oprašuje.

 
    Asteci su uočili neodoljivost vanile. Pili su Xocolaatl, kakao aromatizovan vanilom, zaslađen medom i obojen ašiotom. Verovali su da je vanila sredstvo za stvaranje dobrog raspoloženja. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16 veku.

Opširnije: Vanila

Začinsko i lekovito bilje

Gajeno kao ukrasni detalj sa ostalim biljkama u lejama ili između uređenog niza cvetnih leja u vrtu, lekovito i začinsko bilje dragocen je dodatak svakog vrta i svake bašte. Ono je uvek cenjeno zbog primene u kulinarstvu, kozmetici ili u lekovite svrhe ali istovremeno prestavlja i dekorativan baštenski biljni element. Iako neke od tih biljaka imaju najneobičnije cvetove, mnoge su interesantnije zbog atraktivnih listova, a gotovo sve vredi odgajati i samo zbog mirisa – od prodornog limunu sličnog mirisa matičnjaka do arome koromača i slatkog mirisa kamilice. Njihovom opojnom mirisu teško se može odoleti, pa tako nektarom ispunjeni cvetovi privlače pčele i leptire. Dakle, da bi ste upotpunili sliku spokoja začinskog i lekovitog vrta, svemu tome dodajte uspavljujuće zujanje insekata.

Opširnije: Začinsko i lekovito bilje

Online osobe

Imamo 28 gostiju i 4 članova na mreži

najjeftinija cvecara

Budite sigurni da ste kupili najpovoljnije!

cvecara logo

GARANTUJE
NAJBOLJU PONUDU NA TRŽIŠTU!

Da bismo dokazali da smo najjeftinija cvećara, za svaki artikal koji nađete jeftinije kod konkurencije, dajemo Vam povoljniju cenu. Ukoliko kod konkurencije nađete artikal koji nemamo u ponudi, pošaljite nam fotografiju na info@mojacvecara.com i način na koji možemo proveriti cenu, a mi ćemo Vam napraviti aranžman i formirati cenu koja je za 10% niža.

  • Beograd: Zorica
  • Nis: Sanja i Nedeljka
  • Novi Sad: Jelena
  • Kragujevac: Renata
  • Vranje: Ceca
  • Subotica: Iva
  • Sombor: Kristina
  • Novi Beograd: Lana
  • Sarajevo: Jasna
  • Valjevo: Suzana
  • Budva: Tamara

Komentari naših posetilaca

 

[Milovan] : Vi ste neverovatni! Hvala Vam puno.

[Predrag] : Hvala vam puno na isporuci! Ulepsali ste dan nasoj majci!

[Mila] : Jako sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Mirsad] : Prelijep buket predivnih ruza! Majka mi se rasplakala na telefon. Mirsad

[Andrej] : Sve pohvale!!!!! Prezadovoljna sam uslugom.

[Branka] : HVALA VAM STO STE OBRADOVALI MOJU SESTRU ZA RODJENDAN CVECE JE PREDIVNO VIDELA SAM NA SKAJUPU

[Ivan-Russija] : Хвала пуно за брзе испоруке, одлична услуга за испоруку цвећа од Русије да Србије))

[Darko] : Hvala Vam stvarno ste najbolji!! Pozdrav iz Australije.

[Olga] : Uz pomoc vas sam mogla obradovati roditelje za dogisnjicu braka.Super i profesionalno odradjeno. Svaka cas. Pozdrav iz Luzerna

[Vlado] : Profesionalna usluga. Samo tako nastavite. Odlican customer service.

[Jelena] : Hvala vam!!!! Ulepsali ste dan jednoj devojcici u bolnici! Bila je presrecna! Kao i ja! Uvek cu vam se vracati!

[Igor] : Sjajna usluga! Hvala!

[Jelena] : mama se odusevila. hvala vam

[Vladimir] : HVALA VAM!!! Stvarno profesionalno uradjeno...zahvaljujuci vama postigao sam ono sto sam zeleo,a to je da izmamim osmeh jedne osobe...HVALA

[Ivan] : svetsko a nase bravo

[Zorica] : Beskrajno vam hvala na savršenoj usluzi uprkos kasnoj narudžbini. Pomogli ste meni i mojoj porodici da ulepšamo rodjendan mojoj mami iako smo na drugom kraju sveta (u Vankuveru).  Puno pozdrava.

[Tanja - Australia] : Brza i profesionalna usluga, hvala i samo nastavite tako.

[Nena] : Odlicno ste odradili svoj posao!! hvala najlepse! N.

[Mare] : Najbrzi i najbolji ste! Samo tako..

[Steve] : Huge thanks to you. Everything was perfect! You made my girl very very happy.

[Aleksandra] : Hvala vam za fantastičnu uslugu! Obradovali ste i osobu koja je primila cveće i osobu koja je poslala cveće! Želim vam sve najbolje i samo nastavite u istom stilu, najbolji ste!

[Ivana] : Hvala vam sto ste predivno sve zapakovali i isporučili tačno u minut! Pokloni sa slikama su super izgledali i sigurno ću opet naručiti putem vaše online store! Pozdrav iz Sydney-a.

[Nebojsa] : Super ste!!! Hvala

[Mila] : javo sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Dušan] : sajt je za svaku pohvalu

Opširnije i dodaj komentar

payp
Visa karticaMaster kartica
2co