blog

Biljke u kući

kuciSobne biljke naći ćete svuda, ne samo u predvorjima hotela, banaka i kancelarija već se pojedine biljke pažljivo uzgajaju i na kancelarijskim ormarima, prozorskim daskama, na policama u hodnicima mnogih ustanova. One pridonose sadržajnosti našeg života i na tome im moramo biti zahvalni.

    Zašto su one tako omiljene? Ima mnogo razloga. Gradski ljudi žive u svetu velike žurbe, plastike i gotove zabave na televiziji. Biljke imaju neku postojanost: žive i rastu u svoje vreme i ne možemo ih požurivati, možemo samo podmiriti njihove osnovne potrebe. One su vrsta živog nameštaja, ukras koji sobu čini ugodnijom, prisnijom, manje ukočenom. Tu je i osećaj uspeha kada se pojave novi listovi ili biljka prvi put procveta. Ona mnogim ljudima predstavlja veliku dragocenost često povezanu sa nežnim asocijacijama na prijatelje, neko mesto ili na dobijenu i uspešno uzgojenu reznicu.

Opširnije: Biljke u kući

Paradajz - ili jabuka ljubavi

Renesansa je svojom strašću za ponovnim otkrivanjem veličanstvenosti klasične starine oživela umetnost stilizovanog gajenja bilja u posudama.

    Firentinski humanista i arhitekta Leon Batista Alberti stvorio je krajem petnaestog veka baštu u kojoj su u velikim zemljanim posudama bili posađeni mirta, bršljan, borovnica, razne puzavice i limunovo drveće, a u njihovom podnožju cveće žarkih boja.

    Aristokracija je počela razvijati ljubav za retko i egzotično bilje, a istraživači su iz svih krajeva Novog sveta dolazili s novim otkrićima.

Opširnije: Paradajz - ili jabuka ljubavi

Priča o Anemonama

anemonaNa ivici jedne šume, gde je povremeno samo vetar hujao mali cvet je izvirio iz zemlje. I onda je počeo da treperi svojim laticama kao da je želeo da poleti ili da igra sa vetrom. To je bila anemona. Zbog tog prijateljstva sa vetrom kaže se da je nestašan cvet. Vetar njiše stabljike i latice anemone i tako su one postale fleksibilne i izdržljive. Smatra se da su one nestašne takođe i zato što duguju svoj život Adonisu. Adonis je bio nestašni zgodni mladić kojeg su obožavale dve boginje. Jedna je bila boginja podzemnog sveta Persefona a druga je bila boginja ljubavi i lepote Afrodita. Usled toga on je provodio pola godine u podzemlju sa Persefonom a drugi deo godine na zemlji sa Afroditom. Međutim Artemis boginja zaštitnica čednosti je saznala za Adonisove ljubavnice i ubila ga je dok je on bio u lovu.

Opširnije: Priča o Anemonama

Priča o Azaleji

azalejU proleće 401 god pre Hrista mnoštvo grka je pošlo putem planine Colchis da pronađe zlatno runo. Ratoborno lokalno pleme je napalo osvajače ali svi njihovi napadi su bili osuđeni na propast. I grcima je bilo drago zbog toga jer im je sreća bila veoma promenjiva. Međutim, iznenada, nesreća se desila u glavnoj Atinskoj vojsci. Neki vojnici su pronašli veliki pčelinjak i odmah su podelili saće među sobom. Međutim čim su okusili med oni su pali bez svesti na zemlju. Xynofont, komandant armije, opisao je taj događaj na sledeći način; "u početku ništa nije bilo sumnjivo, međutim bilo je puno pčelinjaka naokolo. Svi vojnici koji su probali med, momentalno su izgubili svest. Bilo je toliko puno bolesnih vojnika kao što to biva nakon velike bitke. Međutim niko nije umro narednog dana, počeli su da dolaze svesti. A nakon trećeg ili četvrtog dana svi su se oporavili. Kasnije se saznalo da su grčki ratnici jeli puno meda iz cveća divljeg rododendrona, dalekog rođaka današnje azaleje.

Opširnije: Priča o Azaleji

Priča o Božićnom drvcetu

Po legendi je Sveti Boniface, engleski monah koji je organizovao Hrišćansku crkvu u Francuskoj i Nemačkoj, naišao na grupu pagana koji su okruživali veliko drvo hrast i spremali se da žrtvuju dete bogu Toru. Da bi zaustavio žrtvovanje i spasao detetov život Sveti Boniface je sravnio drvo sa jednim snažnim udarcem njegove pesnice. Na njegovom mestu je izraslo malo jelino drvo. Svetac je rekao paganskim poklonicima da je jela Drvo Života.

Opširnije: Priča o Božićnom drvcetu

Priča o cvetu Dan i noć

cvetdanKako jedna legenda kazuje, tri perioda života jedne devojke Ane se reflektuju u tri kolorita latica cveta dan i noć. Jednom davno ljubazna i naivna devokja Ana živela je u malom selu. Ona je verovala u sve i uvek je pronalazila opravdanja za sve što ljudi čine. Nažalost jednoga dana upoznala je prepredenog zavodnika koji je naveo Anu da se zaljubi u njega koristeći predivne romantične reči i ljubavne izjave. Ana ga je nežno volela. Ona je posvetila svom voljenom celo svoje srce i ceo njen život. Neprođe dugo i on ju je napustio i otputovao u beli svet. Međutim on je obećao da će se vratiti svojoj voljenoj. Ana je čeznula za njim celog njenog života i bila je skrhana tugom. I kada je umrla cveće je izraslo na njenom grobu i to cveće oslikava Aninu nadu, čežnju i tugu. To je bila ruska legenda o tom cvetu.

Opširnije: Priča o cvetu Dan i noć

Priča o Daliji

dalijiBaštovanstvo je umetnost koja koristi cveće i biljke kao boju i zemlju i nebo kao platno (Elizabet Murej). Priča o nekom cvetu izdaleke prošlosti može ponekad biti rekonstruisana na osnovu naočigled primitivnih delića magije i mitova. To je tačno barem što se Evrope tiče, međutim Dalija ne vodi poreklo iz Evrope. Ona dolazi iz Meksika i bila je dobro poznata Astecima . Astečki herbarijum napisan na latinskom svega 60 godina nakon dolaska Kolumba je izašao na videlo 1929 godine. Napredna vrsta kulture je postojala u Meksiku, ali njeno bogatstvo u pisanim zapisima su uništeni u interesu dovođenja Hrišćanstva neznabošcima. Prema tome otkriće astečkog herbarijuma je predstavljalo delić neverovatne sreće za studente istorije medicine i takođe za botaničare.Od drevnih meksikanaca mi smo saznali da su Asteci koristili dalije za lečenje epilepsije.

Opširnije: Priča o Daliji

Priča o Delfinijumu

delfinijumuDelfinijum je dobio svoje ime u antičkoj Grčkoj zbog sličnosti svojih pupoljuka sa glavom delfina. Grčke legende nam kazuju da je jednom davno među antičkim helenima živeo talentovani mladi čovek. On je po sećanju napravio skulpturu svoje voljene i udahnuvši dušu u nju skulptura je oživela. Međutim bogovi su ga pretvorili u delfina zbog takve nečuvene drskosti. Delfin je plivao do obale svake noći do koje je dolazila i devojka koju je on podigao iz mrtvih, međutim njih dvoje se nisu mogli sresti. Jednom je delfin uočio problem; u svojim ustima je držao nežni cvet koji je sijao azurnom svetlošću. Delfin se graciozno približio obali i stavio je cvet pred noge njegove voljene. Cvet je bio sličan delfinovoj glavi.

Opširnije: Priča o Delfinijumu

Priča o Gladioli

gladioleRod gladiola je veliki i obuhvata preko 250 divljih vrsta. Sve one nalaze se prirodno rasprostranjene isključivo u Evropi, Africi i Aziji, dok u Americi i Australiji još nisu pronađene divlje vrste gladiola. Divlje vrste gladiola bile su poznate još u starom veku. Njihov značaj u to vreme vezivao se za sasvim druga svojstva i osobine gladiole. Tako Theophrast (372 - 287. god. pre naše ere, Grčki filozof i botaničar) navodi da su se kao korov između žita nalazile gladiole (Gladiolus Segetum) čiji su se gomolji jeli ispečeni sa brašnom.

    Drugi podatak zabeležio je Plinius Stariji (23 - 79. posle n.e., rimski pisac) koji u svom delu Istorija Prirode navodi da se lukovice vade iz zemlje, suše i koriste za lečenje.

    U srednjem veku gomolje gladiola nosili su robovi i bezemljaši kao amajliju koja ih štiti od povreda i čini ih nepobedivim.

Opširnije: Priča o Gladioli

Priča o Jorgovanu

jorgovanuAntička Grčka legenda kazuje da je mladi Pan bog šuma i polja jednom sreo prelepu nimfu Syringa, jednog prelepog jutra. On se divio njenoj gracioznosti i lepoti i odlučio je da priča sa njom. Medjutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je iznenada natrčao na mirišljavi grm jorgovana i tada su mu odjednom krenule suze iz očiju. Nakon toga je počeo da luta po šumama i da čini dobra dela svima, a ime Syringa je postalo latinsko ime za jorgovan. Druga legenda kazuje da su jorgovani nastali kada je proleće oteralo sneg sa polja i podiglo sunce višlje ka nebu.

Opširnije: Priča o Jorgovanu

Priča o Karanfilu

karanfiluKaranfil, crveni cvet, saputnik ljubavi i radosti. Po staroj legendi kada su živeli bogovi, među njima boginja Artemida koja se sa Zevsom i Latonijem vraćala sa zabave i videla svirača koji svirajući na flauti ne obraća pažnju da zvukovi flaute plaše i rasteruju sve životinje u okrugu. Ljuta boginja je razapela strelu i ustrelila prelepog svirača. Veoma brzo ljutnju boginje smenila je milost i pokajanje. Ona je zamolila boga Zevsa da mrtvog mladića pretvori u crveni cvet, zato se taj cvet još zove i cvet Zevsa, mudrog i moćnog boga koji je mladića načinio besmrtnim.Napoleon prvi je 15. maja 1802 dobio orden prvog reda. On je izabrao cvet karanfila kao simbol lente za to više francusko odlikovanje. Interesantno je da u vreme francuske revolucije 1793 godine nevine žrtve revolucionarnog terora idući na streljanje ukrašavale su sebe ovim cvetom da bi pokazali kako oni umirući za svog dragog kralja neustrašivo gledajući u oči smrti. Tada je po čitavoj Francuskoj taj cvet nazvan trenutak užasa-oružje užasa.

Opširnije: Priča o Karanfilu

Priča o Ladoležu

ladolezuLadolež sa predivnim plavim cvetovima koji se otvaraju ujutro, okreću njihove lepe plave glave prema suncu, oni uzdižu i ukrašavaju skoro sve što posadite blizu njih. Za njih je misteriozno to što oni zatvaraju njihova lica u kasno popodne i naizgled idu da spavaju do sledećeg jutra.
 
     Postoji jedna legenda o njima koja kaže; Bila jednom jedna prelepa princeza koja je volela da sedi među cvećem u njenoj bašti. Ona je bila veoma nežna i zbog toga je uvek trebala da se vrati u palatu pre nego što dan postane previše vreo i zbog toga ona nije nikada videla izvesne varijetete njenog baštenskog cveća koje se nije otvaralo sve dok ga sunce ne obasja. Ovo je nju učinilo izuzetno tužnom, jer kao što je poznato princeze imaju vrlo prefinjena srca i osećanja, i tako jednoga dana kada se vratila u palatu ona je počela da plače. Njene suze su padale po podu dok je ona hodala i svaka koja je dodirnula zemlju magično se pretvorila u malo seme.

Opširnije: Priča o Ladoležu

Priča o Ljiljanu

ljiljanuLjiljan je posvećen boginji Heri, Zevsovoj ženi. Legenda kaže da kada je Zevs začeo Herkulesa sa smrtnom ženom Alkemom, on je poželeo da njegov sin u većem delu bude božanstven. Da bi ovo sproveo on je doveo bebu kod Here nakon što ju je drogama uspavao. On je postavio bebu na njene grudi i tako je Herkules dojen. Hera se probudila užasnuta i iznenađena i odgurnula bebu od sebe. Pritom se malo njenog mleka prosulo po nebesima i oformilo mlečni put. Nekoliko kapljica je palo na zemlju i od tih kapljica su iznikli prvi ljiljani. Rimska legenda kazuje da kada je Venera izronila iz morske pene ona je videla ljiljan i postala ispunjena ljubomornom zavišću jer je bila svedok njegove lepote. Videvši ga kao rivala njenoj sopstvenoj lepoti ona je prouzrokovala veliki i monstruozni tučak da iskoči iz ljiljanovog snežno belog centra. Ovaj mit se računa da je zaslužan za asociranje ljiljana sa Venerom i Satirom koji su personifikacija žestoke požude.

Opširnije: Priča o Ljiljanu

Priča o Lotosu

lotosuKaže se da su antički egipćani verovali da je lotosov cvet dao život faraonskom Egiptu. Na početku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao sa zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao Ra , bog sunca, stvarajući svet. Uveče sunce bi se vraćalo u lotosov cvet da spava, da bi se uzdiglo sledećeg dana. Mnoge mediteranske i azijske civilizacije su prenele simbol lotosa u Indiju, Vijetnam, Kinu, Laos, Kambodžu i Tajland. Lotos je tron na kojem Buda sedi. Lotos može biti obećanje uspešnog posla ili braka. U Budizmu ljudi su poređeni sa lotosovim cvećem podižući se iz mulja dubokih voda, a cvetne faze ( pupoljak, cvet, seme ) predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Budistički zapisi kazuju da lotos kombinuje miris, čistoću, milost i lepotu. Lotosi propadaju porodici Nymphaceae i rodu Nymphaea.

Opširnije: Priča o Lotosu

Priča o Margaretama

margaretamaMargarete "Voli me - ne voli me" Prelepe zlatne ukrasne šnale za kosu, od kojih se svaka završavala ornamentom u obliku margarete, pronađene su kada su vršena iskopavanja Minojske palate. Veruje se da su više od 4000 god. stare. Takođe je pronađena 500 god. mlađa tabla za igru ukrašena bordurom u obliku žutih i belih margareta. Brojne margarete su pronađene na keramici u Egiptu kao i posvuda drugde na Srednjem Istoku. Margareta ima jedno "oko" baš kao što njeno englesko ime "day's eye" ("oko dana") i kazuje, a primitivni iscelitelji su izvukli očigledan zaključak da je njihova namena izlečenje očnih problema. Asirijanci su bili među isceliteljima i pronađeni su mnogi recepti na kojima su margarete prepisane za izlečenje očnih bolesti.

Opširnije: Priča o Margaretama

Priča o Narcisu

narcisuCvet narcisa dobio je ime po Narcisu, lepom sinu boga Kefisa i nimfe Liriope. Bio je to mladić hladan na ljubav mnogih obožavateljki izazivajuću tugu i smrt pojedinih, pa su bogovi odlučili kazniti mladića: kada je na površini jezerca ugledao svoj lik zaljubio se u njega. Uzalud je pokušavao uhvatiti sliku na površini vode. Iz dana u dan je tužno gledao u vodu, te je na kraju uvenuo od ljubavi a vodene nimfe su umesto mladića pronašle vezicu neobičnog cveća, narcisa. Ovaj mit kao i ostali junaci koji su cveću dali ime učinili su klasične mitove uvek živim i inspirativnim.


Priča o Orhideji

orhidejiDivljenje koje su ljudi oduvek osećali prema biljkama, neustrašivost mnogih ekspedicija, kao i odlučne istrajnosti odgajivača učinili su da biljke koje su sakupljane po različitim krajevima sveta kao što su Meksičke pustinje, vlažne šume Amazonije, brežuljci u podnožlju Tibeta, Indijske džungle i vetrovita ostrva Pacifika, postanu važno obeležje mnogih domova. Biljke u saksijama su u 18 veku bile povlastica i raskoš aristokratske elite. Nakon otkrića Vardove kutije 1834 godine koja je omogućila da se osetljive vrste biljaka, sigurno i u savršenom stanju prenose na vrlo velike udaljenosti po raznim kontinentima, mnoge egzotične biljke postale su pristupačne i manje imućnom stanovništvu.

Opširnije: Priča o Orhideji

Priča o Ruži

ruziI u drevnoj Grčkoj ruže su bile poznate i omiljene. Prvi javni vrt u Atini osnovao je 306. godine pre naše ere Epikur, jer je želeo da svakog dana ubere cvet ruže. Stari Grci su prinosili Afroditi, boginji ženske lepote, ljubavi i plodnosti, ružu na žrtvenik, dok su Afroditine sveštenice prilikom verskih ceremonijala nosile venčiće od belih ruža, a putevi kojima su prolazile bili su posuti ružama.

    Poreklo crvene ruže, po mitologiji vezano je za smrt Adonisa , lepog mladića-pastira u koga se zaljubila Afrodita. On je po predanju, bio smrtno ranjen od divljeg vepra i Afrodita mu je pritekla u pomoć. Međutim boginja je morala da se provuče kroz gust zasad ruža i tada je iz njenog izranavljenog tela šiknula krv i obojila u crveno sve okolne bele ruže.

Opširnije: Priča o Ruži

Priča o trešnjinom cvetu

tresnjinomTrešnjin cvet je nacionalni cvet Japana, odakle i potiče. Glavna karakteristika trešnjinog cveta je da kada cvet pada to uradi odjednom. On simbolizuje militarizam i samurajski duh Japana. Trešnjin cvet koji raste u Koreji i Americi nema miris. Međutim u Japanu ljudi veličaju miris trešnjinog cveta i o njemu se često govori u poemama. U počast njegovoj lepoti i kratkom životu, Japanci proslavljaju njegov dolazak godišnjim festivalom. Prijatelji se skupljaju ispod drveća da bi uživali u sakiju ( piće od pirinča) pevaju pesme i proslavljaju dolazak proleća.

Opširnije: Priča o trešnjinom cvetu

Priča o Tulipanu

tulipan Tulipan je dobio ime po persijskoj reči DUBLEND ili turskoj TULIPANT, što znači "omot na glavi", "turban" zbog karakterističnog oblika cveta.

    Rod tulipana obuhvata oko 100 divljih vrsta koje su naj rasprostranjenije oko  Kaspijskog jezera, zatim oko Crnog mora, odakle se šire prema severu, da bi preko Male i Srednje Azije doprli sve do srednje Evrope.

    Sve te divlje vrste interesantne su samo sa botaničkog stanovištva. Za cvećarstvo je izuzetno značajna vrsta Tulipa Gesnerijana kao predak tada kultivisanih sorti.

Opširnije: Priča o Tulipanu

Priča o Zvezdanu

zvezdanuDa li ste ikada gledali u zvezdu dugo vremena? Ako jeste tada ste primetili da zvezda nije samo jednostavna svetleća tačka na nebu. Međutim svetlost zvezda nije uvek ista. Ponekad je plava, ponekad je bela pa čak i roza. U sredini su zlataste a prema krajevima zatamljene. I nama se čini da nam kroz ovu svetlost zvezde šalju neke signale i čak preuzimaju neke poruke sa Zemlje. Možda zbog toga ponekad zvezde padaju sa neba.

Opširnije: Priča o Zvezdanu

Psihologija biljaka

Psihologija biljaka još je u povojima, ali sve se više istražuje i piše o toj temi. Sprovedeni su najraznovrsniji ogledi za proveravanje reakcija, ponašanja, pa čak i emocija biljaka. Došlo se do mnogih otkrića koje su bacile novo svetlo na stara praznoverja i verovanja. Za neke se ljude kaže da imaju "sretnu ruku" i da im biljke uspevaju ne samo zato što sa njima pravilno postupaju nego što ih izgleda, zaista vole. Priča se da su se u stara vremena ljudi morali izvinuti Majci Bazgi pre nego što bi sasekli neko drvo Bazge. Posle više od 2000 godina shvatamo da biljke zaista poštuju takav odnos, postoji čak priča novijeg datuma o boru kojem su dali hloroform da mu ublaže emocionalni šok zbog presađivanja.

Opširnije: Psihologija biljaka

Vardova kutija

Najznačajniji korak u istoriji gajenja bilja u saksijama slučajno je 1834. godine načinio džentlmen iz viktorijanskog doba Nathaniel Ward.

    Otkrio je da biljke uspevaju u zatvorenoj staklenoj kutiji obnavljajući sopstvenu vlagu procesom respiracije.

    Vardove kutije omogućavale su ljudima da kod kuće odgajaju sopstvenu minijaturnu džunglu tropskog bilja i dovele do novog napretka tehnike i metode negovanja bilja u staklenicima.

    Vardova kutija za putovanje omogućila je da se osetljive vrste biljaka , sigurno i u savršenom stanju prenose na vrlo velike udaljenosti.

    Kad su iznenada mnoge egzotične biljke postale pristupačne i mogle uspešno da se gaje u zatvorenoj kutiji, stakleniku ili naprosto u dekorativnoj saksiji u uglu sobe, kućne biljke su postale moda otmenog sveta Evrope i Amerike.

    Dok je nekad gajenje čudnih i egzotičnih vrsta biljaka bio hobi samo vrlo bogatih, sada su u njemu uživali i manje imućni.


Online osobe

Imamo 12 gostiju i 7 članova na mreži

najjeftinija cvecara

Budite sigurni da ste kupili najpovoljnije!

cvecara logo

GARANTUJE
NAJBOLJU PONUDU NA TRŽIŠTU!

Da bismo dokazali da smo najjeftinija cvećara, za svaki artikal koji nađete jeftinije kod konkurencije, dajemo Vam povoljniju cenu. Ukoliko kod konkurencije nađete artikal koji nemamo u ponudi, pošaljite nam fotografiju na info@mojacvecara.com i način na koji možemo proveriti cenu, a mi ćemo Vam napraviti aranžman i formirati cenu koja je za 10% niža.

  • Beograd: Zorica
  • Nis: Sanja i Nedeljka
  • Novi Sad: Jelena
  • Kragujevac: Renata
  • Vranje: Ceca
  • Subotica: Iva
  • Sombor: Kristina
  • Novi Beograd: Lana
  • Sarajevo: Jasna
  • Valjevo: Suzana
  • Budva: Tamara

Komentari naših posetilaca

 

[Milovan] : Vi ste neverovatni! Hvala Vam puno.

[Predrag] : Hvala vam puno na isporuci! Ulepsali ste dan nasoj majci!

[Mila] : Jako sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Mirsad] : Prelijep buket predivnih ruza! Majka mi se rasplakala na telefon. Mirsad

[Andrej] : Sve pohvale!!!!! Prezadovoljna sam uslugom.

[Branka] : HVALA VAM STO STE OBRADOVALI MOJU SESTRU ZA RODJENDAN CVECE JE PREDIVNO VIDELA SAM NA SKAJUPU

[Ivan-Russija] : Хвала пуно за брзе испоруке, одлична услуга за испоруку цвећа од Русије да Србије))

[Darko] : Hvala Vam stvarno ste najbolji!! Pozdrav iz Australije.

[Olga] : Uz pomoc vas sam mogla obradovati roditelje za dogisnjicu braka.Super i profesionalno odradjeno. Svaka cas. Pozdrav iz Luzerna

[Vlado] : Profesionalna usluga. Samo tako nastavite. Odlican customer service.

[Jelena] : Hvala vam!!!! Ulepsali ste dan jednoj devojcici u bolnici! Bila je presrecna! Kao i ja! Uvek cu vam se vracati!

[Igor] : Sjajna usluga! Hvala!

[Jelena] : mama se odusevila. hvala vam

[Vladimir] : HVALA VAM!!! Stvarno profesionalno uradjeno...zahvaljujuci vama postigao sam ono sto sam zeleo,a to je da izmamim osmeh jedne osobe...HVALA

[Ivan] : svetsko a nase bravo

[Zorica] : Beskrajno vam hvala na savršenoj usluzi uprkos kasnoj narudžbini. Pomogli ste meni i mojoj porodici da ulepšamo rodjendan mojoj mami iako smo na drugom kraju sveta (u Vankuveru).  Puno pozdrava.

[Tanja - Australia] : Brza i profesionalna usluga, hvala i samo nastavite tako.

[Nena] : Odlicno ste odradili svoj posao!! hvala najlepse! N.

[Mare] : Najbrzi i najbolji ste! Samo tako..

[Steve] : Huge thanks to you. Everything was perfect! You made my girl very very happy.

[Aleksandra] : Hvala vam za fantastičnu uslugu! Obradovali ste i osobu koja je primila cveće i osobu koja je poslala cveće! Želim vam sve najbolje i samo nastavite u istom stilu, najbolji ste!

[Ivana] : Hvala vam sto ste predivno sve zapakovali i isporučili tačno u minut! Pokloni sa slikama su super izgledali i sigurno ću opet naručiti putem vaše online store! Pozdrav iz Sydney-a.

[Nebojsa] : Super ste!!! Hvala

[Mila] : javo sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Dušan] : sajt je za svaku pohvalu

Opširnije i dodaj komentar

payp
Visa karticaMaster kartica
2co