blog

Abutilon (Javor koji cveta)

abutilonAbutilon uspeva zimi pored prozora u sobi koja se zagreva do temperature 12°C, dok mu leti više odgovara otvoren i zaklonjen balkon ili terasa. S jeseni ga treba ranije uneti u sobu, jer ako ga uhvati hladnoća , zimi zaostaje u rastu i cvetanju. Pri pravilnoj nezi cveta neprekidno celo leto. Cvetovi su mu krupni, 5 do 6cm dugački, zvonoliki, beli, crveni, narandžasti, žuti, šareni. Cvetovi su poređani na dugačkim, tankim drškama. Lišće je krupno, srcasto, podeljeno na tri zupčaste kriške i može biti jednobojno, bledozeleno, belo ili žuto sa pegama.  Poreklom je iz Brazila. Razmnožava se reznicama u rano proleće. Da bi se odgajile što lepše i u širinu razvijene biljke, treba ih pincirati (skratiti vrške) nekoliko puta. Presađuje se u proleće u dobru klijališnu zemlju sa dodatkom rečnog peska.

Opširnije: Abutilon (Javor koji cveta)

Afelandra

aelandraAfelandra raste u divljem stanju u Meksiku, Kolumbu i Brazilu. Ova vrlo interesantna i dekorativna biljka ima oko 50 varijeteta. Kod nas je još dosta retka. Najpoznatija vrsta, koja se najviše gaji je Aphelandra squarrosa, sa vrlo lepim i jako izraženim žutim žilama na tamno-zelenim listovima, čija se osovina završava divnim žutim cvetom. Da bi se ova lepa tropska biljka održala u sobi mora se pažljivo i pravilno negovati. Najbolje uspeva u prostoriji ili zatvorenom prozoru gde ima dovoljno svetlosti, toplote i vlažnog vazduha, pri sobnoj temperaturi od 16 do 20°C. Iako je za Afelandru vrlo važna svetlost, ipak je treba zaštititi od direktnog, jakog sunca. Osim toga ona zahteva topao i vlažan vazduh. Pored toga, treba je bar dva puta dnevno orošavati i dva puta nedeljno vlažnim sunđerom brisati listove.

Opširnije: Afelandra

Afrička lipa

africkaAfrička lipa je veoma lepa i dekorativna biljka i može da služi kao izvanredan dekor za balkone i terase, gde je zaštićena od promaje i žarkog sunca. Ima je sa jednostavnim i divnim i duplim cvetovima. Stablo je veoma čvrsto, a može da izraste 2 do 3 metra visoko. Lišće joj je veliko, svetlo, zeleno, tanko, prozračno, ovalno, izreckano i posuto maljicama. Cvetovi su beli poređani u grupice i mnogo liče na cvet kruške, sa markantno crvenkasto smeđim prašnicima. Latinsko ime je dobila po profesoru Sparmann-u koji ju je doneo iz Afrike u Evropu, a pravo naučno ime joj je Polyandria monoginia, mada je pod ovim imenom slabo poznata među hortikulturnim stručnjacima. Presađuje se u proleće, ali samo onda kad joj je saksija premalena. Zahteva jaku mešavinu zemlje: 1 deo tratinjače, 1 deo komposta, 2 dela klijališne i dovoljno peska sa dodatkom malo strugotine od rogovine.

Opširnije: Afrička lipa

Afrička ljubičica

africkaSaintpaulija pripada porodici Gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Bez obzira na narodno ime, nema ničeg zajedničkog sa evropskom ljubičicom..Dobila je ime po baronu Walteru von Saint St Claire koji je tu cvetnicu otkrio na planini Usambara u provinciji Cape, u Južnoj Africi krajem 19 veka.

    Kao i mnoge druge sobne biljke prvo je uspešno uzgajana u Americi. Danas je to vrlo omiljena cvetajuća biljka i može se nabaviti tokom cele godine.

    Izvorna vrsta je tamnoplava (Santpaulija ionantha), a cvećari su proizveli mnoge nove varijetete s cvetovima različitih boja. Najpoznatiji je soj Rhapsodie. Danas ih ima svetlo ljubičastih, crvenih, belih, roza i boje jorgovana, a i onih sa dvostrukim cvetovima. Biljka sa belim cvetovima koja se retko može nabaviti , kroz vreme menja boju na rubovima latica.

Opširnije: Afrička ljubičica

Aglaonema

aglaonemaNajveća vrednost aglaoneme je njeno srebrnasto prošarano lišće vrlo gustog rasta, koje svojim izgledom unosi u prostorije dašak egzotike. Osim toga, veoma je skromna biljka, nije joj potrebno svetlo stanište, a dobro podnosi tople prostorije. Aglaonema pripada porodici kozlaca (Araceae). Njena pradomovina su tropske prašume Malajskog arhipelaga. Nije stoga nikakvo čudo što dobro podnose toplotu i čak zahtevaju visoku vlažnost vazduha. Kroz gusti lisnati pokrov tropskih prašuma ne uspeva proći direktna sunčana svetlost, nego samo raspršeno (difuzno) osvetljenje. Imate li to na umu pri izboru staništa i nege, nećete mnogo pogrešiti. Pravilo je - svetlo, ali polusenovito. Ustreba li zaštitite biljku od direktnog sunca. Postavljena na takvo mesto, razviće bujno srebrnasto lišće prošarano zelenim. Listovi su kopljasti na 5 do 20 cm dugim peteljkama.

Opširnije: Aglaonema

Akalifa

akalifaAkalifu gustom i žbunastom čine listovi i paperjaste rese. Akalifa ima natubljene listove i crvene rese koje mogu biti duge do 40 cm i rastu tokom celog leta. Biljka može da izraste do 1,5m, ali je možete potkresati u proleće ili jesen da bi bila manja. Svetlost: Da bi biljka imala upadljive svetove i lepo obojene listove obezbedite joj dovoljno svetlosti.
 
Sobna temperatura: Akalifi je potrebna minimalna temperatura od 13 do 15°C. Listovi otpadaju zbog niskih noćnih temperatura.
 
Zalivanje: Održavajte zemlju vlažnom tokom perioda aktivnog rasta akalife. Tokom zimskih meseci nemojte često da zalivate biljku, ali nemojte dozvoliti ni da se zemlja potpuno osuši.

Opširnije: Akalifa

Alokasija

alokasijaAlokasije nije jednostavno gajiti zato što su im neophodni vlaga i puno toplote. Ako uspete da je odgajite, imaćete fantastičnu biljku sa krupnim, rebrastim i upadljivo prošaranim listovima. Dobro uzgajana biljka može da dostigne visinu od 50cm. U hladnim uslovima listovi mogu da otpadnu, ali čim otopli, za dan-dva izrašće novi listovi iz podzemnog korena (rizoma).

Svetlost: Držite je dalje od direktne sunčeve svetlosti, ali obezbedite dovoljno filtrirane svetlosti.
 
Sobna temperatura: Zimi održavajte minimalnu temperaturu od 15 do 18°C, dok je idealna letnja temperatura 20-25°C.
 
Zalivanje: Redovno zalivajte tokom letnjih meseci, održavajući zemlju vlažnom. Smanjite zalivanje tokom zime.

Opširnije: Alokasija

Amarilis

amarilisZa ovu vrstu cveća treba znati da ima svoj period mirovanja. Amarilis ima lukovicu, dugo uzano lišće i čvrstu uspravnu stabljiku koja nosi krupne i veoma lepe cvetove. U Evropu je donet iz Južne Amerike pod imenom Amaryllis aulicum posle Prvog svetskog rata. Prvi cvet mu je veoma lep i liči na trubu. Cvetovi mogu biti crveni, krem, roza, beli i prugasti. Cveta u aprilu ili maju. Nega i gajenje Amarilisa je jednostavna i laka. U zimu ili rano proleće zasadi se plitko (tako da bude samo pola lukovice u zemlji) u saksiju, u laku zemlju, najbolje klijališnu i stavi na toplo mesto (20 do 25°C). Tu sada počinje da ''tera'' (klija). Kada malo izraste (nikako pre) treba početi sa zalivanjem, i to na način što se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. Saksija se stavlja na svetlo mesto, gde prvo istera cvet, pa onda lišće. Što više raste više ga treba zalivati i češće prihranjivati. Naročito je važan postupak sa biljkom posle precvetavanja.

Opširnije: Amarilis

Ananas

ananasAnanas je vrlo pogodna sobna biljka, a posebno su lepi šareni varijeteti. Pripada porodici bromelijacea, a potiče iz Brazila, odakle je donešen u Evropu krajem 17 veka. Nekih tridesetak godina posle uzgajao se u staklenicima u Engleskoj zajedno sa grejpom i pomorandžama i davao plodove koji su bili poslastica za bogataše. Za razliku od drugih bromelijacea, ananas raste na zemlji i upija vodu i hranu iz tla na uobičajeni način. Kada biljku obrađujete morate biti vrlo oprezni jer su listovi oštro nazubljeni pa mogu poderati i odeću i kožu.

    U kući se uzgajaju tri varijeteta. Ananas Comosus ima zelene i uske listove i obilno stvara plodove, Ananas Comosus "Variegatus" ima manje, šire listove, koji su upadljivo prugasti i stvaraju savršenu rozetu. Mnogo ređe donosi plod. Ananas Bracteatus "Triatus" mnogo je veća biljka nego prethodne dve, takođe sa prošaranim listovima. Često donosi poluružičaste plodove, koji se lepo ističu naspram žutih i zelenih listova.

Opširnije: Ananas

Anturijum

anturijumOva veoma dekorativna i tipična tropska biljka poreklom je iz toplih krajeva Centralne Amerike. Njoj treba dosta svetlosti, toplote i vlage. Na žalost, ona je još uvek slabo poznata kod nas kao sobna biljka. Veoma je interesantna sa svojim prelepim tamno zelenim, tvrdim, kožastim, duboko urezanim, zaoštreno-scrastim listovima, koji stoje gusto na čvrstim peteljkama. Anturijumu najviše prija mesto na polu-zasenjenom prozoru, što znači da mu direktna sunčana svetlost škodi. Temperatura u prostoriji ne sme biti niža od 15°C. Zalivati ga treba uredno samo mekom, mlakom vodom, u kojoj nema ni trunke kreča (najbolje kišnicom, a ako nema kišnice prokuvanom vodom), ali ne previše, da se ne bi hvatala plesan na zemlji. Zimi kad se greje i leti za vreme velikih vrućina treba ga bar dva puta dnevno orositi pomoću rosilice mlakom vodom.

Opširnije: Anturijum

Aralija

aralijaAralija je preneta iz Japana i Kine. Gaji se i neguje radi lepih krupnih zelenih listova, koji mogu da budu kod pravilne nege od 30 cm široki. Uspeva najbolje u poluhladovini. Direktno sunčevo svetlo ne podnosi, zato najbolje uspeva na severnom ili severozapadnom, odnosno severoistočnom prozoru. Tople prostorije sa suvim vazduhom teško podnosi. Zimi joj najviše prija sobna temperatura od 10 do 12°C. Aralia zahteva plodnu zemlju sa dosta peska. Leti je treba češće zalivati i prihranjivati. Leti i zimi araliji treba lišće oprati, od prašine i štetočina vlažnim sunđerom, a zatim ga pažljivo obrisati sa obe strane. Leti se može izneti napolje, na balkon ili terasu, ali samo u poluhlad, na mesto koje je zaštićeno od vetra. Najpovoljnije vreme za presađivanje je proleće, kad je njen grumen zemlje sasvim obavijen žilama, presaditi je treba u nešto veću saksiju. Razmnožava se obično semenom, koje na toploti lako klija u drvenoj strugotini ili tresetu. Mlade biljčice brzo rastu. Aralija cveta tek kada odraste, ali je preporučljivo da joj se cvet zakida, jer je tada lepša.


Asparagus plumosus

asparagusPoreklom je iz Afrike ili Australije. Ima nežno, tanko, sićušno lišće, slično iglicama. Traži svetlo mesto u sobi, ali od jakog sunca ga treba zakloniti. Plumosus treba držati preko celog leta u sobi, da mu grančice ne bi požutele, isto bi se dogodilo, čak bi mu grančice opale i u nedovoljno osvetljenoj prostoriji. U živoj vegetaciji ga treba obilno zalivati, a povremeno i prihranjivati. Ne voli prevelike saksije, jer je njegov korenov sistem slabo razvijen. Ako se zdrava biljka pažljivo istrese iz saksije sa celim grumenom zemlje, pa se primeti da je ceo grumen obavijen i ispunjen debelim mesnatim žilama, treba je u proleće presaditi u nešto veću saksiju. Najbolje joj odgovara temperatura od 12 do 15°C. Razmnožava se semenom i delenjem korena.


Aspidistra

aspidistraAspidistra je zimzelena veoma dekorativna i otporna sobna biljka. Poreklom je iz Japana. Lako se prilagođava, pa dobro uspeva u hladnoj prostoriji kao i u poluhladovini. Veoma je pogodna za sobu, tim pre što ne mora biti na direktnoj svetlosti. Podnosi prašinu, suv vazduh, promenu temperature, a može se držati i u mraku. Leti traži obilno zalivanje, ali treba paziti da joj u tacni ne stoji voda, jer aspidistra je osetljiva na preveliku vlagu. Kod povoljne nege neprestano izbijaju iz korena duguljasti tamnozeleni listovi, koji liče na list đurđevka, ali su mnogo veći.
     Cvet je ljubičaste boje, neprivlačan, zvezdast, raste pri zemlji te se ne može ni zapaziti. Ne voli često presađivanje i prevelike saksije. Odgovara joj dovoljno rastresita zemlja, propusna i snažna. Leti treba aspidistru svakih 10 dana prihranjivati. Zimi joj je povoljnija nezagrejana prostorija uz umereno zalivanje. Da bi se osvežila i lepše izgledala, treba joj leti povremeno lišće oprati. Razmnožava se veoma lako delenjem korena u proleće.


Aukuba

aukubaAukuba je doneta iz Japana. To je zimzelena, otporna i džbunasta biljka, veoma je pogodna za ukrašavanje balkona, terasa, verandi i hodnika. Ima veoma skromne zahteve i lako se gaji. Može da raste i napolju, u baštama, a može se gajiti i kao živa ograda, jer dobro podnosi šišanje-orezivanje. Lišće joj je ovalno, kožasto, zelene boje, a kod mnogih vrsta žuto-prskano. Starija biljka cveta u proleće i ima male neupadljive cvetiće. Prezimiti može u podrumu ili u hladnoj prostoriji, na temperaturi od 4 do 6°C. Leti voli otvoreno mesto i vazduh, naročito lepo uspeva u blagoj hladovini. Odrasla biljka nije osetljiva na promaju, pa može i lošije mesto dobro da podnese. Može se i orezati prema potrebi, da bi bila što bujnija i što lepšeg oblika.
 
    Presađuje se u rano proleće u baštensku zemlju izmešanu sa peskom, koja nije bogata biljnom hranom, da se ne bi izgubile žute tačkice sa njenih šarenih listova. Kod presađivanja treba paziti da joj se ne povredi mesnati koren, koji je dosta osetljiv. Leti za vreme vegetacije treba je obilnije zalivati i povremeno prskati čistom ustajalom vodom, a prihranjuje se svakih 10-ak dana. Razmnožava se semenom i reznicom, koje se užiljava sporo ali sigurno.


Azaleja

azalejaAzaleje su najprefinjenije sobne biljke koje cvetaju zimi. Biljke koje kupujemo oko nove godine nazivaju se obično Azalea indica, iako je njihovo pravo ime Rhododendron simsii. Potiču iz Kine gde su prvi put nađene 1708 godine. Kao i druge Azaleje ona pripada porodici Rododendrona, koja ima oko 500 vrsta rasprostranjenih po Evropi, Aziji, Severnoj Americi i Australiji. Uz posebnu negu možemo ih održati neko vreme unutra, ali one zahtevaju vlažnu atmosferu i ako se barem jedanput dnevno ne prskaju vodom ubrzo gube lišće. Te se biljke pretežno uzgajaju u područjima sa bogatim tresetnim tlom koje pogoduje njihovom rastu. One prirodno cvetaju u proleće ali ih se može podstaći na cvetanje i u zimskim mesecima. Nisu otporne i ne mogu se stalno držati u vrtu ako postoji ikakva opasnost od mraza. Međutim leti ih morate posaditi vani ako ih želite održati za sledeću godinu. Sporo rastu pa su zbog toga veoma skupe. Veće biljke mogu se dobiti u različitim oblicima - kao piramida, standard ili polu-standard.

Opširnije: Azaleja

Balsamina

balsaminaBalsamina je poreklom iz Afrike. Cveta skoro celu zimu na sunčanom prozoru. Voli toplu prostoriju, ali ne i previše vlažan vazduh i prevelike saksije. Leti je treba smestiti na zaklonjeno mesto, jer ne podnosi direktno sunce. Inače je veoma otporna i skromna sobna biljka i lako se množi reznicom od starog korena i semena. Reznice se brzo užiljavaju. Njena stabljika kao i peteljka su vrlo sočne, krte sa zelenim i bakarnim lišćem, a boja cvetića može biti bela, crvena, a najčešće je ružičasta. Zimi se mora oprezno zalivati, jer brzo truli od prevelike vlage, kao i od nedovoljnog svetla i toplote. Za vreme rasta i cvetanja treba je redovno, svakih 10 dana prihranjivati veštačkim đubrivom.. Balsamini najbolje odgovara stalna sobna temperatura od 15 do 18°C, pošto je ona tropska biljka; ne podnosi nižu temperaturu ispod 12°C. Traži manje saksije i laku zemlju. Presađuje se svake godine u proleće.


Begonija rex

begonijaBegonija vodi poreklo iz J. Amerike i Indije. Begonija ima preko 1.000 vrsta, i svake godine strani proizvođači cveća lansiraju nove varijetete sa izvanredno lepim bojama cveta i listova. Većina njih dobro uspeva u toploti i vlažnom vazduhu. Neke vrste ne podnose direktno sunce, ali je za njihovo uspešno gajenje potrebna toplota, svetlost, rastresita, laka i uvek vlažna zemlja. Begoniju rex doneo je u Evropu, 1859. godine Švajcarac Ghiestragt iz Meksika. Ima divno šareno lišće raznovrsnih boja - crvene, zelene, bele, srebrne i šarene. Cvet joj je sitan i neugledan. Veoma dobro napreduje samo tamo gde ima dovoljno vlažnog vazduha i gde nije izložena jakom suncu. Kada se dobro razvije u povoljnim okolnostima lišće joj je veliko, pa joj je potrebno i mnogo mesta.

Opširnije: Begonija rex

Bilbergija

bilbergijaMnoge bilbergije mogu se uzgajati kao kućne biljke, ali ova vrsta je najotpornija i najlakše ju je održavati. Sivo zeleno lišće raste do 30 cm, a nekada se razvija u veliki žbun. Viseći cvetovi koji su zanimljiva mešavina ružičaste i žućkasto zelene boje vise ispod dugih upadljivih ružičastih listića. Pod uslovom da je biljci toplo i da je zalivena cvetaće skoro čitave godine ali najviše tokom blagog proleća i leta.
 Svetlost: bilbergiji treba mnogo svetla da bi dobro cvetala. Može da bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosti nekoliko sati u toku dana.

Opširnije: Bilbergija

Bršljan

brsljanBršljana ima mnogo vrsta koji se sve više gaje kao sobne biljke u saksiji ili u cvetnim činijicama zajedno sa drugim ukrasnim biljkama. Ima vrsta koje se bitno međusobno razlikuju. Jedne su patuljaste sa sitnim ili grguravim lišćem, druge su boje lišća tamno-zelene, svetlo-zelene, šarene, tj. sa belo-zelenim lišćem, a neke čak po obliku i ne liče na bršljan. Za najlepše se smatraju vrste sa šarenim i belo prugastim lišćem, ali su one mnogo osetljivije. Zahtevaju više toplote, vlažnog vazduha i svetla. Kod nekih je rast džbunast, dok su druge vrste izrazito puzave. Mada je bršljan vrlo skromna biljka, naročito onaj sa zelenim lišćem, ipak mu je potrebna nega. Zahteva zasenjeno svetlo mesto, svež i vlažan vazduh, a leti redovno, ali ne obilno zalivanje.

Opširnije: Bršljan

Bugenvileja

bugenvileja Ime Bugenvileja podseća na romantične priče i tople mediteranske vrtove. U hladnijim područjima ta lepa biljka najbolje raste u stakleniku ili osunčanoj prostoriji. Međutim, uz pravilno održavanje i orezivanje može se uspešno uzgajati kao mala lončanica ukoliko ima dovoljno sunca da stablo dozri i razviju se cvetni pupoljci.Ime je dobila po Francuskom admiralu Louisu Aantoineu De Bougainvilleu. Bugenvileja je mali rod od sedam do osam grmića ili malih drveta od kojih pominjemo samo dve vrste. One potiču iz Brazila, odakle su donešene u Evropu u 19 veku. Pripadaju porodici Nyctaginaceae.

    Bugenvileje se obično nabavljaju u fazi cvetanja, obmotane oko žičanog obruča. Treba izabrati biljku sa sjajnim tamno zelenim lišćem. Biljke u zemljanim posudama manje će stradati od preteranog zalivanja i žućenja listova od onih koje su u plastičnim posudama.

Opširnije: Bugenvileja

Ciklama

ciklamaTo je najlepša od onih biljaka koje cvetaju zimi, i najveće je zadovoljstvo za onoga ko je uspe održati. Ipak pokušaj mnogima ne uspe, jer biljka naočigled propadne. Tajna uspeha je u prilagođavanju biljke na uslove u vašem domu. Kao prvo, držite je stalno u hladnoj sobi, održavajući visok stepen vlažnosti vazduha tako da stoji na podlozi sa mokrim peskom ili da saksija bude obložena vlažnim tresetom. Što je na hladnijem, to će biljka duže trajati.Ciklama koju kupujete je Cyclamen persicum, jedna od biljaka iz porodice 16 poznatih vrsta koje potiču pretežno iz sredozemnog područja. Cyclamen persicum potiče iz male Azije, gde je pronađena 1731 godine. Ime je dobila od grčke reči Kyklos, što znači kružno jer se cvetna stapka, dok se stvara plod, smota kao spirala. Izvorne vrste imaju male, nežne cvetove i uglavnom celo lišće zeleno.

Opširnije: Ciklama

Cinerarija

 cinerarijaCinerarija se ubraja u najlepše sobno cveće. Cveta u raznim pastelnim bojama od januara do maja. U Evropu je doneta sa Kanarskih ostrva. Listovi su joj veliki, zeleni, mekani i malo nareckani. Liče mnogo na lišće od krastavaca. Sa donje strane su sivi. Za vreme cvetanja može se prihranjivati jednom nedeljno kompletnim tečnim hranjivima. Razmnožava se semenom koje se seje u julu ili avgustu u klijališnu zemlju ili peskoviti kompost. Kad iznikne pikira se i presađuje bar dva do tri puta pre cvetanja. Uvek se drži na mestu zaklonjenom od sunca. U jesen se unosi na svetlost i hladnije mesto gde ne mrzne. Najbolje joj prija temperatura od 3 do 5°C. Ispod 2°C ugine. U toploj prostoriji uz obilnije zalivanje brzo procveta. Ne podnosi promaju, kao ni suv vazduh.

Opširnije: Cinerarija

Ciperus ili Vodena palma

ciperusCiperus je sa Madagaskara i u svojoj postojbini raste u močvarnim predelima. Raste džbunasto do 75 cm visoko, a na vrhu drške izraste čitava ćuba uzanih, linearno-kopljastih, po dužini zaoštrenih, 15 do 20 cm dugačkih listića, što biljci daje lep tropski izgled. Kod stare biljke na vrhu te ćube stvori se krug od sitnih cvetića. Veoma je pogodna kao ukras za akvarijume. Ova skromna i dekorativna sobna biljka nije osetljiva i lako se gaji. Ciperus traži mnogo vlage, pa zato tacna ispod saksije treba da mu bude uvek puna vode. Leti ga možemo držati napolju na terasi, u hladovini, gde nije izložen jakom suncu, dok zimi uspeva na svetlom mestu, na temperaturi od 10 do 18°C, a dobro prezimi i u neloženoj sobi i u svetlom podrumu. Zemlju u saksiji treba prekopati, a posle redovnog zalivanja i prihranjivanja u vlažnoj toploj prostoriji ponovo će se pojaviti mlado i lepo zeleno lišće. Presađuje se u proleće u nešto veću saksiju. Razmnožava se najjednostavnije delenjem korena od starih biljaka u proleće reznicama.


Cizus antarktika

cizusOva lepa puzavica donešena je u Evropu iz Australije pre otprilike 100 godina. Ima lepo svetlo-zeleno lišće sa nazupčenom ivicom. Veoma je omiljena penjačica, koja izvanredno lepo odgovara sobnom nameštaju u modernim stanovima. Vrlo je otporna i lako se prilagođava. Dobro podnosi hladovinu kao i svetlo, samo ne i jako sunčana mesta. Prilagođava se i lošijoj zemlji, ali joj ipak najviše odgovara humusna ilovača izmešana sa nešto peska. Na toplotu nije osetljiva, pa se zimi može držati i u nezagrejanoj prostoriji na 3 do 6°C, a isto tako i u zagrejanoj na temperaturi od 16 do 18°C. Zalivati je treba umereno, u zagrejanoj sobi više, a u nezagrejanoj manje. Razmnožava se reznicama, zrelim izdancima.

Opširnije: Cizus antarktika

Difenbahija

difenbahijaDifenbahija je najlepša biljka koja potiče iz Brazila a dobila je ime po Dieffenbachu, koji je 1830 godine bio vrtlar carske palate Schonbrunn u Austriji.Prve vrste difenbahije doneli su u Evropu početkom 19 veka, Belgijski i Engleski sakupljači biljaka iz tropskih predela Južne Amerike.

    Danas se difenbahija najviše gaji u Sjedinjenim Američkim državama.

    Difenbahije imaju široke, izražajne listove sa jasno podeljenim šarama koje variraju od vrste do vrste. Doskora su se uzgajale u tropskim botaničkim vrtovima ali sa malo znanja i nege danas pristupačni varijeteti mogu se uspešno uzgajati u kući, a i u vodenoj kulturi. Difenbahije bolje podnose poluzasenjena mesta nego mnoge druge šarene biljke. Zbog toga se mogu saditi zajedno sa zelenim debelolisnim vrstama što rastu u tamnijim uslovima.

Opširnije: Difenbahija

Dipladenija

dipladenijaTo je biljka penjačica, pogodna za staklenike, a uz pažljivo obrezivanje može se uzgajati kao mala, grmolika sobna biljka. Pripada porodici Asclepiadaceae, a ima ih četrdesetak vrsta, većinom iz tropske Južne Amerike. Ime potiče od grčkih reči diploos, dvostruk i aden, žlezda. Reči se odnose na dve žlezde u plodnici cveta. Listovi su jajoloki i rastu u parovima duž stabljike. Cvetovi su u obliku trubice sa povijenim rubovima latica. Otvaraju se pri vrhu stabljike i mogu se otvoriti 3 do 4 jedan za drugim. Dipladenije su puzačice ili penjačice i ako pustite uskoro će narasti duge stabljike, koje morate oblikovati oko rešetke ili žičane mreže. Ako ih nakon cvetanja obrežete, možete ih očuvati grmolike i zbijene po nekoliko godina.

Opširnije: Dipladenija

Dracena

dracenaDracene pripadaju porodici Liliaceae, a ime im potiče od grčke reči Drakania, što znači ženski zmaj. Rod sadrži četrdesetak vrsta tropskih, palmi sličnih biljkama iz Afrike i Azije. Vrlo su omiljene i prilično otporne sobne biljke, koje podnose različite temperature. U blažoj umerenoj klimi neke mogu uspevati i vani. Zmajevci su srodni kordilinama pa im se imena često zamenjuju. Prilično je velika zbrka sa imenima tih dvaju rodova, pa su često pogrešno označeni. Zapravo zmajevci nemaju lišće tako upadljivih boja kao kordiline, pretežno im je zeleno ili prošarano. U prirodi mogu narasti do 6 metara visine i sa velikim deblom. Ipak, sobne biljke su obično visoke 46 - 60 cm. Zasad se uvoze debla deblja od 2,5 cm u obimu i do jedan metar dugačka i drže se pod staklom dok ne poteraju pri vrhu grm svežih rozeta.

Opširnije: Dracena

Ehmeja

ehmejaOva interesantna i dekorativna biljka pripada porodici bromelija, koja vrlo dobro podnosi suv vazduh u sobi. Treba je smestiti u prostoriju na svetlo mesto u kojoj je temperatura od 18 do 22°C. Gaji se u saksiji zbog lepog lišća i još lepšeg ružičastog cveta. Listovi su oko 20 cm, dugački 5 do 6 cm, široki, debeli i tvrdi, sasvim malo povijeni, sivkasto-zeleni popreko srebrnkastim trakama išarani i tako poređani da sačinjavaju veliku rozetu i levak, iz kojeg izlazi oko 30 cm visoko cvetno stablo. Levak listova treba da bude uvek pun vode, kojoj treba dodavati na pola litre vode 1 gram ''Cvetala''. Vodu treba dolivati svakih sedam dana, a biljku svakog dana orošavati ustajalom mlakom vodom ili kišnicom. Zimi se zaliva veoma malo, a sa prihranjivanjem treba prestati. Kad biljka precveta razvijaju se na podnožju matične biljke mladi izdanci. Čim ovi izdanci narastu oko 15 cm, treba ih oprezno izvaditi sa žilicama i zasaditi u male saksijice. Ehmeja nije teška biljka za održavanje, ali nije za početnike.


Euforbija

euforbijaEuforbija raste džbunasto u visinu do 80 cm. Lišće je veliko, duguljasto, kopljasto-zaoštreno, celo ili usečeno, tamno zeleno. Na kraju stabla pojavljuje se divan žarko crven, ružičast, žut, kajsijasto oranž cvet, opasan u vidu čipkaste kragna, tj. cvetnih prilistaka sa 12 do 15 brakteja, a u sredini se nalaze sitni žućkasti cvetovi. Cveta zimi, u decembru i januaru. Za vreme cvetanja ne treba je sa postavljenog mesta premeštati jer to na nju nepovoljno utiče, pa može da odbaci cvet. Ova lepa biljka je u srodstvu sa mlečikama. Dok euforbija cveta treba je držati u nešto hladnijoj prostoriji na temperaturi od 12 do 14°C, jer će u toplijoj prostoriji brzo precvetati. Traži najsvetlije mesto (na prozoru) i toplo i vlažan vazduh. Kad precveta, odnosno kad joj brakteje otpadnu, biljka se može premestiti u malo hladniju sobu, za koju je najpogodnija temperatura od 10 do 12°C.

Opširnije: Euforbija

Fikus

fikusFikus je veoma omiljena sobna biljka - mada kod nas nikada ne cveta. Poreklom je iz Indije i Južne Afrike. Vrlo je dekorativan zbog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, naročito ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Razlika između ova dva fikusa je samo u tome što prvi ima mnogo duži i šiljastiji list, a drugi, F. decora mnogo širi, krupniji i tamno - zeleniji list. Decora je znatno dekorativniji i lepši, naročito var. Schryveriana sa belim listovima i zelenim prugama. Najviše mu prija mesto pored prozora, gde ima dovoljno svetla, ali ni on ne voli jako sunce. Zimi se drži u nešto hladnijoj prostoriji, od 8 do 10°C, uz umereno zalivanje.

Opširnije: Fikus

Fikus Benjamin

benjaminRod ficus možemo naći u svim toplijim delovima sveta, a pripada porodici Moraceae. Buduću da ta porodica sadrži mnogobrojne važne i omiljene sobne biljke, Ficus benjamin je verovatno najpoznatiji varijetet sa malim listovima koji ima skladno opuštene grane posebno kada biljka naraste.

Fikus Benjamin

    Kao i ostale vrste sa malim listovima, može u kući narasti i više od 5 metara. Listovi su svetlo zeleni, do 8 cm dugi i oko 2,5 cm široki. Imaju peteljke. Potrebno im je svetlo mesto da bi bujale, a osetljive su na promaju. Kao i druge vrste Ficus, otporna je na suv vazduh zahvaljujući kožastom, voskom presvučenom lišću.

Opširnije: Fikus Benjamin

Filadendron

filadendronFiladendron je veoma lepa dekorativna biljka tropskih predela, dobro poznata i vrlo raširena sobna biljka, koja se gaji u saksiji. Rod Filadendrona sadrži tridesetak vrsta zimzelenih tropskih biljka sa ostrva Zapadna Indija i iz Centralne Amerike. Jedno od narodnih imena je meksički hlebovac, potiče odatle što plod filedendrona sadrži jestivo tkivo oko semena. Filadendron se gaji zbog svog dekorativnog lišća i lepo odnegovanih vazdušnih žila. Vrlo je otporan, ne voli jako svetlo, pa zato može da uspeva i na nešto tamnijem, ali ne i na sasvim mračnom mestu. Dok je mlađi, filadendron ima lišće srcastog oblika a kad je stariji dugačko do 80 cm i 40 - 50 cm široko, sjajno, kožasto, okruglo lišće, prošarano velikim rupicama.

Opširnije: Filadendron

Filadendron Monstera

monsteraFiladendron Monstera Monstera Deliciosa Dobro uzgojena monstera je veoma naočita biljka. Ona će u kući, iako sporo, narasti i do 230 cm. Pripada porodici kozlaca, aracea i blisko je srodna sa filadendronima. Rod sadrži tridesetak vrsta zimzelenih tropskih biljaka sa ostrvlja Zapadne Indije i iz Centralne Amerike. Jedno od narodnih imena, meksički hlebovac potiče odatle što plod sadrži jestivo tkivo oko semena.Listovi mogu biti veoma veliki, u promeru do 60 cm. Duboko su urezani i šupljikavi a zbog tog svojstva neki je nazivaju "švajcarski sir". To ukazuje na to da biljka potiče iz krajeva sa jakim vetrovima. Vetar prolazi kroz šupljine, a veliki listovi ostaju neoštećeni.

Opširnije: Filadendron Monstera

Fitonija

fitonijaOva veoma lepa lisna i ukrasna sobna biljka može se uspešno gajiti u prostoriji u kojoj je normalna temperatura od 16 do 18°C. Postojbina joj je Peru. Lišće joj je krupno, ovalno sa vidno ispoljenim beličastim lisnim nervima. U sobi traži vlažan vazduh. Treba je nekoliko puta dnevno orošavati mlakom, mekom vodom ili kišnicom. Fitonija traži rastresitu plodnu mešavinu zemlje sa dodatkom 15 % rečnog peska. Pošto žilice ove biljke ne prodiru duboko u zemlju, a ona manje ili više prelazi, puza preko ivice saksije, za sađenje odnosno presađivanje, treba uzeti pliće saksije ili cvetne činijice. Od aprila do oktobra treba biljku zasenjivati, jer ne podnosi žarko sunce. Zimi joj neki listovi otpadnu, to je kod fitonije normalno, ali kad se u proleće presadi u svežu zemlju ubrzo izrastu novi listovi.

Opširnije: Fitonija

Gardenija

gardenijaGardenija je prelepa biljka koja se u zemljama SAD veoma često koristi za aranžiranje venčanih buketa, dekoraciju venčanja, kao cvet u kosi mlade i u reveru mladoženje. Taj običaj u našoj zemlji nije uobičajen zbog veoma visoke cene te biljke. Iako i nas privlače njeni prelepi višestruki mirisni cvetovi. Na žalost, gardenije se teško uzgajaju u kući, jer im je potrebno prilično visoka temperatura i viskoka vlažnost vazduha da bi cvetale. Povoljne su za staklenike. Međutim, ako ih smatrate samo gostima donesešenim u kuću na nedelju ili dve, a zatim vraćenim u staklenik, možete to kratko vreme uživati u njihovoj lepoti i opojnom mirisu.

Opširnije: Gardenija

Gloksinija

gloksinijaGloksinija potiče iz Južne Amerike. Ima krupne, zvonaste cvetove, bele, crvene, roza, plave , violet ili šarene boje. Cvetno stablo visoko je 10 do 12 cm i nosi samo jedan uspravan cvet. Lišće joj je jajasto, veliko, sočno i lako lomljivo. Raste u širinu i kad se potpuno razvije treba joj dosta prostora. Ima malu okruglu spljoštenu gomoljicu. Zasadi se u rano proleće plitko u saksije veličine 10 × 10 u mešavinu lake ali plodne zemlje sa dodatkom 15% peska. U početku je treba sasvim malo zalivati, a postepeno sve više. Do cvetanja se mora još jednom presaditi u nešto veću saksiju. Kad precveta listovi počinju da joj venui žute.

Opširnije: Gloksinija

Guzmanija

guzmanijaOvoj veoma lepoj i dekorativnoj sobnoj biljci je postojbina peru, a pripada porodici bromelija. Traži toplo i veoma svetlo mesto, pa joj zato najbolje odgovara mesto u zagrejanoj sobi u kojoj je temperatura 18 do 22°C. Od jakog sunca je treba zaštititi, ali ako je smeštena na istočnom prozoru ne treba je zasenjivati. Kao i sve bromelije traži dosta vazdušne vlage pa je treba par puta dnevno orošavati mlakom ustajalom vodom ili kišnicom. Guzmanija cveta samo jedanput iz jednog lisnog levka, ali zato njen prelep cvet živi pri pažljivoj nezi godinu dana. Cvet je najčešće crvene boje i sličan je nidularijumu. Za vreme cvetanja redovno se na podnožju matične biljke razvijaju mladi izdanci, te se tako na ovaj način mogu uvek uzgajati nove biljek. Kad ovi izdanci narastu u dužini oko 15 cm pažljivo se sa žilicama odvoje od matične biljke i zasade u male saksijice. Preporučljivo je da se zemlja u saksiji pokrije oko biljke sa malo vlažne mahovine, koju treba redovno kvasiti.


Hibiskus

hibiskus Rod hibiskusa sadrži oko 150 vrsta, a pripada porodici Malvaceae. To su pretežno sub-tropska stabla ili grmovi čiji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu često služe kao živice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za kuću je Hibuscus rosa - sinenis. Istraživači biljaka doneli su hibiskus u Evropu 1731 godine, a 1786 godine bila su poznata već tri varijeteta. I danas se stvaraju mnogi novi. Njihovi cvetovi su živih boja a prevladavaju crvena, žuta i narandžasta. Hibiskus mutabilis iz Azije ima debele čvrste grane, pokrivene mekanim dlačicama. Listovi su široki, na dugim peteljkama i dugački do 20 cm.

Opširnije: Hibiskus

Hlorofitum

hlorofitumOva ukrasna biljka je veoma pogodna za police sa svojim dugim,travi sličnim zelenim i belo prugastim lišćem. Pušta na niže duge tvrde izdanke sa sitnim belim cvetićima, koji se posle precvetavanja uklone, jer se na istim izdancima razvijaju mlade biljčice sa vazdušnim žilicama , koje se kad porastu i ojačaju mogu u proleće ili leto otkinuti i zasaditi u male saksijice. Razmnožava se takođe opreznim deljenjem jakih busena. Ima debele žile, vodene i razgranate u kojima sprema rezervu hrane i vode, pa se zbog toga mora češće presađivati u veće saksije. leti traži obilno zalivanje i redovno prihranjivanje. Ne voli jako sunčano mesto, pa je zato treba držati uvek u poluhladovini. vrlo je otporna i skromna biljka i spada među one koje uspevaju u svakoj prostoriji gde ne smrzava.

Opširnije: Hlorofitum

Hoja - voštani cvet

hojaHoja je puzavica nazvana po Englezu Tomasu Hoyu, koji je krajem 18 veka bio glavni vrtlar vojvode od Northumberlanda u Cion Houseu u Middlesexu koje pripadaju porodici Asclepiadaceae, a poznato ih je oko 70 vrsta. Potiču sa Dalekog Istoka uključujući i tropski deo Australije. Često je nazivaju voštani cvet zbog voštanog izgleda listova i cvetova. Mogu se nabaviti sve vrste. Češća i lakša za održavanje je Hoja Carnosa. Pogodna je za penjanje uza zid, a često se priljubi uza zid umetnog potpornja. Ima parove mesnatih, jajolikih listova, dugih oko 5 cm i širokih 2.5 cm. Zvezdoliki cvetovi su u grupicama po 12 - 15 cvetova a boje su mesa sa crvenom sredinom. Dobro uzgojena biljka može biti preplavljena cvetovima.

Opširnije: Hoja - voštani cvet

Hortenzija

hortenzijaHortenzija je u kući ograničenog trajanja pa ipak predstavlja lep prolećni ili letnji poklon jer kad u kući pruži najviše što može, još godinama ćemo uživati u njoj u vrtu. Ako je dok miruje ostavite na hladnom mestu može ostati u saksiji i cvetati sledeće godine.

    Neki smatraju da pripada porodici kamenika (Caxifragaceae) a drugi da pripada porodici Hydrangeaceae. Vrsta Hydrangea macrophylla uzgaja se za ukrašavanje domova. Potiče iz Japana a donešena je u Evropu 1790 godine. Cvetovi su pretežno sterilni i ne daju seme, ne daju seme ali stvaraju čarobne razbarušene loptice koje svako obožava. Vrlo je otporna, ali brzo vene bez vode. Čim je zalijete, brzo se oporavi ali nemojte je često ostavljati suvom jer je to iscrpljuje i jednom se može dogoditi da se ne oporavi.

Opširnije: Hortenzija

Jasmin

jasminJasmin cveta zimi, a može se u kuću uneti samo na kratko, u doba cvetanja, a ostalo vreme mora biti u stakleniku. Jedna od njegovih privlačnosti je svakako jak intezivan miris. Kao snažna penjačica obično se prodaje omotana oko žičanog obruča visoka oko 38 cm. Ako se uzgaja u stakleniku, vezana za rešetku, brzo prekrije zid. Kao lončanica, mora se leti izneti napolje da se dobro provetri i držati je na suncu da bi izdanci dozreli. Time će se poboljšati cvetanje u zimskom periodu. U ranu jesen opet je unesite unutra.

Opširnije: Jasmin

Juka

jukaPoznato je trideset do četrdeset vrsta roda Yucca, koje prirodno rastu u južnoj americi. Mnoge se mogu uzgajati vani u umerenim područjima, a neke mogu podneti čak i oštre mrazeve. Imaju lepe bele cvetove, ali mora ih oprašiti vrsta leptira kojih ima samo na njihovom prirodnom staništu pa uzgajane biljke ne stvaraju semenke.
 
    Samo je nekoliko vrsta pogodno za uzgoj u kući, a i za njih je povoljniji staklenik nego suv vazduh u sobama sa centralnim grejanjem. U novije doba veoma je raširena Yucca Elephantipes, poznata kao i Y. Guatemalensis zrele stabljike se uvoze sa ostrvlja Zapadna Indija i sade se u toplom stakleniku. Pri dnu se razvija korenje, a pri vrhu, tek katkada i na drugim delovima stabljike, pojavljuju se rozete listova. To su neobične i zanimljive biljke sa krutom, smeđom, uspravnom stabljikom i čuperkom zelenila pri vrhu.

Opširnije: Juka

Kala

kalaPoznato je osam vrsta roda Zantedeshija i sve potiču iz Afrike. Već dugo poznata biljka, sobna kala raste u vlažnim, močvarnim područjima, pokrajina Kapland i Natal, koja u letnjem razdoblju potpuno presušuje. Za nas je ova sobna biljka, poznatija pod imenom sobna Kala, nešto posebno. Jednako je lepa i zanimljiva kao rezano cveće zbog svojih posebnih cvetova na dugim stabljikama. Kao lončanica etiopski zmijanac će izrasti u visinu jedva 50 cm. Nasuprot tome, cvetne stabljike biljke uzgajane za rezano cveće, mogu dostići visinu od impozantnih 1,50 m. Kao kod svih različitih pripadnika porodice kozlaca, cvetići su sakupljni u žućkasti blistavi klip. Levkasti omotač oko klipa zapravo je beli površni list čiji je zadatak domamljivanje insekata radi oprašivanja. U stručnoj terminologiji ovaj list se naziva "spatha".

Opširnije: Kala

Kaladijum

kaladijum Ova tropska biljka sa svojim varijetetima vrlo je dekorativna i interesantna, sa različitim šarenilom na lišću. Ima je u beloj, krem, roze, crvenoj, zelenoj i žutoj boji. Te su boje ponekad bleđe, ponekad zatvorenije-tamnije, a u najraznovrsnijim nijansama i oblicima. Lišće je srcasto, šire ili duže, zaoštreno ili zaokruženo, po ivici celo, naborano, na dužim drškama nasađeno.
 
    Ova tropska biljka preneta je iz Brazila u Evropu. Kaladijumu pogoduje u stanu toplija prostorija u kojoj ima vlažnog vazduha. Razmnožava se semenom i delenjem krtola koje se sade početkom marta u manje saksije u plodnu zemlju u koju se doda krupniji rečni pesak da bi zemlja bila propusnija. U početku se vrlo malo zaliva, a kada krtole puste žile i poraste lišće onda se može i obilnije zalivati.

Opširnije: Kaladijum

Kalanhoja

kalanhojaOva lepa biljka doneta je u Evropu sa Madagaskara 1939. god. Rast joj je zbijen i nizak. Ima mnogobrojne listove pljosnatog oblika. Cvetovi su joj vatreno-crvene, oranž, žute i ciklama boje a izlaze iz svakog lisnog zapuha na kratkim drškama gusto poređanih iznad lišća.

    Gajenje kalanhoje je jednostavno. Razmnožava se semenom i reznicama od izboja ili listova. Razmnožavanje reznicama je brže. Za reznice se upotrebljavaju vrhovi a ako ih nema dovoljno mogu koristiti i listovi, koji se samo otkinu od biljke. Reznice se sade u čist pesak i brzo se užiljavaju.
    Voli laku zemlju sastavljenu od dva dela listovke, dva dela klijališne i 15% peska. Prevelika vlaga je štetna za njen koren, na šta se mora naročito paziti zimi. Kalanhoja zahteva dosta svetlosti i toplotu od dvanest do 15 stepeni celzijusa jer ako se zimi drži u prehladnoj i suviše vlažnoj prostoriji često ugine zbog gljivičnih bolesti.

Opširnije: Kalanhoja

Kalateja

kalatejaListovi kalateje izgledaju kao da ih je neko oslikao sitnim lišćem. Kao i u njenog bliskog srodnika, marante, prošarani su neobičnim šarama svetlozelene i tamnozelene, ali i tamnim tonovima smeđe-crvene boje. Neophodno je osigurati joj svetlo mesto, ali ne izloženo direktnom suncu. Postoji više od stotinu različitih vrsta kalateja u tropskim predelima širom sveta, prvenstveno u Južnoj Americi. Njeno poreklo iz toplih, vlažnih prašuma određuje i način njenog uzgoja. Idealno mesto za uzgoj bio bi zatvoreni cvetni prozor, ili umereno zagrejan plastenik. Novi uzgojeni oblici nisu više toliko zahtevni s obzirom na temperaturu i vlažnost vazduha.

Opširnije: Kalateja

Kalceolarija papučica

kalceoralijaOva lepa džbunasta biljka dobila je ime po svojim naduvenim cvetićima, koji liče na papučice. Poreklom je iz Južne Amerike. Ima ih više vrsta i sve su veoma lepe sa šarenim cvetovima, neki su prskani, a drugi prugasti. Ima ih obično tamno-žutih ili belih i crveno pegavih. Seme kalceolarije veoma je sitno. Seje se u mesecu julu ili avgustu. Kada su biljčice dovoljno jake pikiraju se u sandučiće i čuvaju u toploj prostoriji ili u toplim lejama do 10°C, ali na stalnom svetlom mestu. U proleće se presađuju u dobro rastresitu, laku zemlju sa dosta peska. Kada se ostalo cveće iznosi napolje tada se i kalceolarije stave na mesto zaklonjeno od sunca. Vole vlažan vazduh, ali ih ne treba orošavati da ne bi trulile. Zalivaju se pažljivo i umereno. Zahteva manje saksije.


Kamelija

kamelijaPoreklom je iz Japana ili Kine. To je prelepa sobna biljka, koja zahteva posebnu negu. Veoma je osetljiva na toplotu. Njeno gajenje je prilično teško i složeno.

    Ima duguljasto tamno zeleno lišće, koje je na ivicama izreckano. Cveta od meseca decembra do maja, a cvet joj je prelep, krupan i raširen. Ima je više vrsta: sa belim, crvenim, krem, roza i narandžastim jednostavnim i duplim cvetovima.

    Ne škodi joj hladnoća do 2°C, ali joj nikako ne prija toplota veća od 8 do 10°C. Voli svež vazduh i dosta svetla ali se ne sme izložiti direktnom jakom suncu. Zbog nagle promene temperature i menjanja mesta, kao i suvišnog zalivanja požuti i otpadne joj lišće. Ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastrestoj zemlji.

Opširnije: Kamelija

Klivija

klivijaKlivija, biljka staromodnog izgleda, često se viđala uz teške baršunaste zavese viktorijanskih salona. Međutim, to je izvanredna sobna biljka za savremeno uređenje, sa lepim uzanim listovima što se sjaje cele godine. Jedanput godišnje u rano proleće, izbija stabljika sa krunom svetlo narandžastih cvetova, sličnih trubicama, koji je odjednom preobraze iz prilično obične biljke zelenih listova u egzotičnu tropsku lepoticu.


    Klivija potiče iz Natala, južna Afrika, odakle je donešena u Evropu početkom 19 veka, pripada porodici Amaryllidaceae, a dobila je ime po vojvotkinji od Northumberlanda, čije je devojačko prezime bilo Clive.

    Cvećari su ukrštanjem dobili biljke sa cvetovima od svetlo žute do tamno narandžaste boje. Kod nekih vrsta trubice su otvorenije nego kod drugih, ali varijeteti sa tim odlikama nemaju posebna imena.

Opširnije: Klivija

Kolumneja

kolumnejaOva viseća i veoma lepa ukrasna sobna biljka je epifit, tj. biljka koja živi i raste na drugoj biljci. U svojoj postojbini, Tropskoj Americi, živi u šupljinama stabla koja su ispunjena biljnim delovima u raspadanju. Raste u vidu visećeg slapa, pa je treba saditi u saksiju ili korpicu koja se u prostoriji obesi o zid. Za vreme cvetanja najbolje uspeva na temperaturi od 18 do 22°C. smeštena na istočnom prozoru. Treba je zaštititi od jakog sunca.

 
    Kolumneja cveta u februaru i martu veoma bogato, ali zahteva veoma dobru negu. Cvetovi su joj prelepi, vatrenocrvene boje. Za vreme cvetanja mora biti u toploj prostoriji. Njeni sitni maljavi listići ne podnose orošavanje. Zimi se odmara (to je period mirovanja kroz koji ona mora proći radi stvaranja novih pupoljaka) u prostoriji u kojoj je temperatura od 10 do 12°C i za to vreme se veoma malo zaliva.

Opširnije: Kolumneja

Koprivica

koprivicaKoprivica je doneta iz istočne Indije u Evropu. Dobro je poznata i omiljena sobna biljka. Mnogo se koristi za dekoraciju i za javne parkove. Gaji se samo zbog svog lepog i šarenog lišća. Ima je mnogo vrsta, sa jednobojnim, pegavim ili šarenim lišćem. Naročito su lepe one vrste čije lišće ima bakarni sjaj.
 
    Cvet im je neprivlačan pa ga treba otkidati da ne iscrpljuje biljku. Koprivica ne podnosi hladnoću pa je treba zimi smestiti u prostoriju u kojoj ima dovoljno toplote, 12 do 15°C i vlažnog vazduha. Njena nega je jednostavna. Treba je samo redovno, a za vreme letnjih vrućina i po dva do tri puta dnevno zalivati, po mogućstvu kišnicom ili mekom vodom, jer ona ne podnosi kreč. Grumen zemlje u saksiji ne sme biti suv.
 
    Ako je izložena dnevnom suncu, njene šare i boje su intenzivnije i tada je mnogo lepša. U hladovini je ne treba držati. Traži plodu, ali ne tešku zemlju. Razmnožava se semenom ili reznicama. Veoma je pogodna za cvetne činijice u kombinaciji sa drugim cvetajućim ukrasnim biljkama.


Kordilina

kordilinaLepotu kordiline čine prelepi crvenkasto obojeni listovi. Za rast je potrebno svetlo i toplo mesto. Postoji oko dvadesetak vrsta kordilina u Australiji, Indiji i Americi. Sve pripadaju porodici Agava. Kultivirani oblici odlikuju se lepim, sabljastim, gusto izraslim listovima. Jedna od omiljenih vrsta je ''Red Edge'' karmin-crvenih listova. Kod vrste ''Trikolor'' prisutna je još i žuta boja. Ime kordilina potiče od grčke reči kordyle, što znači toljaga. Bliski je srodnik dracena. Razlikovati se mogu po korenu: kordilina ima beli, a dracena žućkasti koren; koren kordiline tera izdanke, a dracena ne. Kordilina se zaliva podjednako i leti i zimi vodom sobne temperature. Treba češće da joj se orošavaju listovi. Prihranjuje se jednom nedeljno u periodu od marta do kraja avgusta, a preostali deo godine jednom mesečno. Kordilina zahteva svetlo i toplo mesto. Jako podnevno sunce ne podnosi i u to vreme je treba zaštititi od direktnog sunca, jer previše sunca prouzrokuje palež listova. Uobičajenu sobnu temperaturu dobro podnosi tokom cele godine. Ipak za Cordyline fruticosa temperatura zimi ne bi smela biti niža od 18°C. Prilikom presađivanja treba paziti da se ne ošteti osetljivo korenje. Najpogodnije vreme za presađivanje su mart i april.
 


Kriptant

kriptantKriptant je najmanja bromelijaceja. Ime Cryptanthus dolazi od grčkih reči Krypto = sakriti i anthos = cvet, jer se nekoliko sitnih cvetova što se nalaze u sredini te biljke jedva vide. Prvenstveno se uzgaja zbog lišća. Potiče iz Brazila, a prenešena je sredinom i krajem 19 veka u Evropu.

 
    Potrebno im je mnogo sunca. Što je bolje svetlo, svetlija je boja njihovih vodoravno ispruženih listova. Cryptanthus ne zadržava vodu u sredini rozete kao ostale bromelije. Ipak morate ga odozgo zalivati. Ima siromašan korenov sistem i lako se pričvršćuje za koru ili panj, pa se na taj način imitira prirodno stanište. Razmnožava se sitnim mladicama koje se stvaraju u džepićima pri bazi listova. Mogu se lako otrgnuti u aprilu i zasaditi u zemlju, prekriti plastičnom folijom i ostaviti na toplom mestu oko tri nedelje da bi se zakorenili. Roditeljska biljka nakon stvaranja ne odumire kao druge bromelije.

Opširnije: Kriptant

Krosandra

krosandraTo je lepa mala biljka sa tamnozelenim šiljastim listovima i klasjem svetlo narandžastih cvetova, što sliče žitnom klasju. Potiče iz Indije, odakle je prenesena na zapad u početku 19 veka. Poznato ih je 12 vrsta, a pripadaju porodici Acanthaceae.
 
    Na žalost ta se bilka ne uzgaja lako u kući i moramo je smatrati kratkotrajnom. Sklona je truljenju, naročito zimi. Ipak se ta poteškoća uz više iskustva i već uhodanu tehniku održavanja može prevladati, pa biljka može prezimiti. Preporučljivo je svakog proleća razmnožiti mlade jedinke koje će nadomestiti stare koje postaju neugledne. Dobro negovana biljka cvetaće dugo - možda i neprekidno od maja do septembra.

Opširnije: Krosandra

Kroton

krotonKroton je jedna od najšarenijih sobnih biljaka. Codiaeum Variegatum Piscum, kako glasi njegovo puno botaničko ime, potiče sa Malaje i iz istočne Indije a pripada porodici Euphorpiaceae. Narodni naziv potiče od domorodačkog imena te biljke, Kodibo. Prenešena je na zapad u prvoj polovini devetnaestog veka. Uzgojeno je mnogo varijeteta, neki su slični lovoru, neki su sa lišćem slično hrastu. Svi imaju izrazite, žute rebraste šare, koje su međusobno spojene jarkim bojama. Poznati su pod imenom Krotoni. biljke. Doskora se mislilo da je krotonima potrebna visoka temperatura da bi preživeli i da su zbog toga prilično nepogodni za unošenje u kuću, osim na kratko vreme. Ipak on raste pri mnogo nižim temperaturama i postao je omiljena sobna biljka. Međutim zimi uvek gubi donje listove, pa ga neki smatraju kratkotrajnom biljkom. Ključ uspeha je u održavanju podjednake temperature tokom cele godine.

Opširnije: Kroton

Kućna sreća

kucnaKućna sreća je nežna i šarmantna biljka laka za uzgajanje. Njeni zbijeni listići idealni su za jednostavne kućne aranžmane, a može se koristiti i kao podloga za veće biljke u žardinjerama ili staklenoj bašti. Njen bujan rast možete obuzdati potkresujući je makazama ili kidajući izdanke s većih primeraka. Treba ih stalno potkresivati što jeste dosadan ali neizbežan posao.
 
Svetlost: Fina svetlost će biljci dati čvrstinu, ali izbegavajte direktno sunce koje će sparušiti nežne listiće.
 
Sobna temperatura: Podnosi i -5°C, dok visoke temperature utiču na neuredan rast. Idealna je niža temperatura oko 10-16°C.

Opširnije: Kućna sreća

Kurkuma

kurkumaKurkuma ili u narodu poznata kao Sijamska lala je egzotična biljka iz porodice đumbira sa Tajlanda. Najčešće se može naći u ružičastoj boji, ali postoje i tamnocrveni i beli primerci.

    Cvetovi mogu da traju do 3 meseca u hladnim zimskim uslovima. Ova biljka ne može da vam dugo traje zato što ostane bez listova i miruje od kasne jeseni do proleća; tokom ovog perioda rizom mora da bude na suvom. Međutim, sijamsku lalu vredi gajiti zbog izuzetnih cvetova i visine koju dostiže. Možete je smatrati i kratkotrajnom biljkom i baciti kada cvetovi izblede.

Opširnije: Kurkuma

Lantana

lantanaLantana je veoma lepa biljka za saksiju u sobi. Ima nizak džbunast rast do 30 cm visine. Lišće je malo ovalno, izbrazdano i rapavo, po ivici reckasto, a kada se među prstima trlja prijatno miriše. Boja se menja u starosti. Cvetovi su u početku žuti, a kasnije postaju vatreno-crveni, beli, ružičasti, ljubičasti ili narandžasti itd.

Sade se ili presađuju u proleće u dobru klijališnu zemlju ili u pregoreli kompost sa 15% čistog rečnog peska i to u saksije veličine 15 cm u prečniku. Ovako presađenu biljku treba prvih nekoliko dana ostaviti negde na mestu zaklonjenom od jakog sunca i promaje. Kad se užili treba je izložiti što više suncu da bi obilnije cvetala preko celog leta. S jeseni unosi se u umereno toplu sobu od 8 do 10°C. Preko zime se zaliva samo toliko da se održi i ne sasuši.

Opširnije: Lantana

Malabarski kardamom

malabarskiVećina ljudi poznaje kardamon samo kao egzotični začin za kolače i peciva. Tek se odnedavno uzgaja kao sobna biljka jer bujno, bez reda raštrkano lišće, unosi u prostor posebno živost.
 
    Karadmom su poznavali i stari Rimljani. Arapi su trgovali ovom skupocenom mirođijom što potiče iz vlažnih brdskih šuma indijske pokrajine Malabar i ostrva Ceylon. Ova trajnica nalik trski, na dugim uspravnim peteljkama nosi kopljaste listove dužine 30 do 60 cm. Crvenskasti ili žućkasti cvatovi od kojih se kasnije razvija cenjeni plod tobolac, stoje gotovo na vodoravno raširenim metlicama. Nakon oprašivanja nastaju trobridni tobolčasti plodovi veličine lešnika koji se cene kao začin i lekovito sredstvo.

Opširnije: Malabarski kardamom

Maranta

marantaMaranta je biljka sa neobično krupnim ovalnim listovima koji su između lisnih žila-nerava prema vrsti različito išarani pegavim mrljama koje mogu biti bele, žute, tamno-zelene, ili nešto slabije tamno crvene-bakarne boje. Ova dekorativna sobna biljka je vrlo lepa, ali i dosta osetljiva. Mladi listovi izbijaju uvijeni nalik na cigaru. Zahteva toplu i svetlu prostoriju u kojoj je sobna temperatura od 16 do 20°C, ali od direktnog sunca se mora zaštititi. Pored toga, treba joj obezbediti dovoljno vlage i vlažnog vazduha. Treba, takođe, nekoliko puta dnevno, ustajalom mlakom vodom orošavati listove ali sa finim raspršivačem. Zalivati je treba oprezno i umereno, jer od prevelike vlage može da istruli korenov vrat i onda biljka ugine. Ovu osetljivu tropsku biljku treba stalno i preko leta držati u sobi na svetlom mestu, zaštićenom od direktnog sunca.

Opširnije: Maranta

Nidularijum

nidularijumNidularijum spada u porodicu bromelija i pripada zajednici sobnih biljaka. Ima proširenu rozetu i na njenom ispupčenju se na niže razvijaju neobično lepi i bogato obojeni listovi, koji su na podnožju nešto širi, a prema kraju ivice kratko zaoštreni i vrlo sitno nareckani, u samoj sredini nešto kraći od spoljašnjih. Biljka raste više u širinu, tako da joj je širina u prečniku 30 cm, a visina svega 15 cm. Listovi su zeleni, preko toga obojeni braonkasto-crveno ili purpurno i žutim štraftama prevučeni. Cvet se razvija u jedan kratak čuperak, a u njegovoj sredini je nasađena rozeta. U sredini te rozete je jedno dublje ili pliće udubljenje u vidu levka. Cvet je beo, a pricvetni listići-brakteje crveni.


Nolina

nolinaNolina raste veoma sporo. To, kao i njen egzotičan izgled objašnjava njenu vrlo visoku cenu. Međutim za razliku od ostalih egzotičnih biljaka, nolinu je veoma jednostavno negovati. Nolina potiče sa visoravni Meksika i Gvatemale. Već prvi pogled na biljku objašnjava njeno drugo ime (slonova noga). Zadebljani donji deo stabla zaista podseća na slonove noge.

Botanički gledano, nolina pripada porodici agava, te je jukin srodnik. Dugi tanki sivo-zeleni listovi rastu u obliku guste rozete na vrhu stabalca i spuštaju se do zemlje. U svojoj pradomovini biljka izraste gotovo do 10m visine. U sobnom uzgoju to, naravno nije moguće jer nolina raste veoma sporo. U svojoj postojbini biljka se prilagodila jakom suncu i dugim sušnim razdobljima. Stoga nije čudno da se lako može uzgajati.

Opširnije: Nolina

Oleander

oleanderTo je suptropska biljka kojoj je potrebno mnogo sunca pa se često vidi kao samonikla biljka duž mediteranskih obala. Nalazi se i u suptropskoj Aziji i u Japanu. Ime je staro-grčko, kojim se koristio Dioscorides, ali poznatiji je pod imenom vrste Oleander. Pripada porodici Apocynaceae, a donešen je u Evropu 1956 godine.

 Oleandri su prelepe biljke, sa cvetovima u nežnim bojama: beloj, ružičastoj, purpurnoj i narandžastoj. Neke forme imaju jednostruke a neke dvostruke cvetove. Vrboliko lišće može biti sasvim zeleno ili lepo prošarano. Listovi su dugački i uski, pršljenasto nanizani duž stabljike, međutim, biljka je vrlo otrovna i ako se lišće jede, može prouzrokovati smrt životinja i ljudi. I cvetovi su otrovni. Ipak, oleandar je omiljen jer nema mnogo sobnih biljaka koje traže samo svetlo, toplo i prozračno mesto.

Opširnije: Oleander

Palma Cikas

palmaOva neobična japanska palma često se zove Japanska sago palma. Ona sporo raste i ima praiskonski izgled biljke koja se nimalo nije promenila u poslednjih milion godina. Tamnozeleni meki listovi nalik su paprati, ali oni su u stvari čvrsti i žilavi. Listovi se otvaraju u rozetu koja izgleda kao mali braon ananas.

Japanska palma može da dostigne visinu do 2 metra, ali tako sporo raste da ako kupite biljku od 30 cm, činiće vam se kao da nikada neće biti visoka. Potrebna joj je dobra svetlost tako da se najbolje razvija u staklenoj bašti.
 
Svetlost: neophodno joj je puno svetlosti da bi izbacivala nove listove.

Opširnije: Palma Cikas

Palma Kencija

palmaPalme su priznate kao najlepše i najdekorativnije sobne biljke, kao ukras ne samo u bogatom salonu već i u najskromnijoj sobici. One su rasprostranjene u celoj subtropskoj i tropskoj oblasti. Ima ih preko hiljadu vrsta i raznih oblika, manjih i većih, ali nisu sve pogodne za gajenje i negu u stanu. Krasi ih njihovo raznovrsno, široko, lepezasto i perasto lišće, koje može biti svetle ili tamno - zelene, žućkaste ili sivkaste boje. Kod nekih vrsta gornja strana je svetlija, a donja tamnije zelena, a kod drugih opet gornja i donja strana su iste boje, ali sve imaju tvrdo i kožasto lišće.

Opširnije: Palma Kencija

Paprat Asplenium

papratAsplenijumi čine veliku porodicu paprati (Aspleniaceae), koja ima gotovo 700 vrsta. Nalazimo ih širom sveta od tropske Afrike do umerenog područja Novog Zelanda. Ime roda potiče od grčke reči koja označava "lek za slezinu", jer je biljka služila u narodnoj medicini.

Dve vrste su dopadljive i zanimljive sobne biljke. Pogodne su i za nasadne i u bocama, vrtiće od paprati i za vlažnu atmosferu kupaonica. Prva je Asplenium nidus avis. Listovi su joj svetlo zeleni, pomalo kožasti i imaju smeđe žile koje se pružaju dužinom lista, a posebno su izražene pri dnu i na poleđini lista. Vrsta je epifit, a potiče iz severne, australije gde listovi mogu narasti i do 150 cm.

Opširnije: Paprat Asplenium

Paprat Gospin Vlasak

papratGospin vlasak je verovatno najplemenitija i najnežnija od svih paprati. Gospin vlasak pripada porodici Polypodiaceae, koja obuhvata oko 200 vrsta paprati s tropskih i umerenih klimatskih područja.

Bez poteškoća ćete je sa malo pažnje uzogojiti u kući, ne godi joj prenošenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano održavati povoljna vlažnost zemlje ali i dobro oceđivanje, a u stanovima sa centralnim grejanjem biljka se mora svakodenvno prskati ako je moguće kišnicom. Ako se izdanci ponekad počnu sušiti, ne očajavajte, odrežite ih, prskajte biljku i uskoro će se pojaviti novi izdanci. Pri kupovini biljke izaberite onu koja je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci.

Opširnije: Paprat Gospin Vlasak

Paprat Nefrolepis

papratPaprati su pogodne za uzgoj u kući jer podnose priličnu senu. Međutim, njima je potrebno mnogo vlage u vazduhu, pa ne uspevaju uvek u stanovima sa centralnim grejanjem osim ako se na neki način ne osigura potrebna vlaga. Vrsta nephrolepis nije u tome izuzetak, inače je prilično otporna i lepog oblika. Pripada porodici Polypodiaceae, a ime joj potiče od grčkih reči nephros - bubreg i lepis - ljuske - verovatno zbog oblika listova. Poznata je pod narodnim imenom lestvičasta paprat zbog simetrično poređanih liski uz peteljku lista.

Opširnije: Paprat Nefrolepis

Paprat Platicerijum

papratPlaticerijum je jedna od najlepših i najneobičnijih paprati. Njeno botaničko ime potiče od dve grčke reči: platys, što znači širok i keras što znači rog, one tačno opisuju njen neobičan izgled.
 
    Pripada porodici Polypodiaceae, a ima oko sedam vrsta što potiču iz jugoistočne Azije i Australije. Uzgajaju se samo dve a obe su epifitske biljke koje dobro uspevaju kao sobne biljke. Prva i veoma omiljena jeste Platycerium alcicorne ili bifurcatum, koja potiče iz Australije a u Evropu je donešena 1808 god. Posebno je pogodna za viseće korpe i za uzgoj na panju, kori od plutnjaka ili saksiji.

Opširnije: Paprat Platicerijum

Pasiflora - Gospodinova kruna

pasifloraNije baš u potpunosti ispravno svrstati vrstu passiflora caerulea među sobne biljke, jer joj je vek ograničen ako raste stalno u uobičajenim sobnim uslovima. To je zaista biljka za staklenik ili staklene verande, gde se lako može postići porebna vlažnost vazduha. U dobrim uslovima cveta a nekada donosi i plod.

Narodni naziv "gospodinova kruna" dali su joj misionari koji su je pronasli u tropskoj velikoj južnoj Americi u 18 veku.Smatrali su da čudan cvet oslikava raspeće. Pet peludnica predstavlja pet isusovih rana na krstu, trodelni tučak tri eksera a cvetište stub krsta. Resasti venčić je kruna od trnja, a pet lapova i pet latica zajedno predstavljaju 10 apostola (osim Petra i Jude).

Opširnije: Pasiflora - Gospodinova kruna

Pašira

pasiraMarkantna biljka krupnog lišća i upečatljivog izgleda - njene stabljike često su višestruko upletene. Ako je ne negujete izrašće u malo drvo ali redovnim podkresivanjem možete ograničiti njen rast i učiniti je izuzetno kompaktnom. Ovo je izdržljiva biljka koja odlično raste i u lošim uslovima, ali će biti lepa i bujna ukoliko je redovno negujete. Iz njenih cvetova razvija se jestiv plod sa ukusom kestena (mada ne uvek, ukoliko se biljka uzgaja u kući). Premda je bujna, ova biljka može se držati i u maloj saksiji visokoj svega 30 cm, a pogodna je i kao centralni ukras u staklenoj bašti ili dnevnoj sobi.

Opširnije: Pašira

Patuljasta banana

bananaTa se biljka odavno uzgaja, a nekad je pokazivala dokle je sezalo Rimsko carstvo jer su je donosili legionari vraćajući se kući iz tropskih krajeva. Nazvana je po Antoniusu Musa, lekaru Oktaviana Augusta, prvog rimskog cara. Pripada porodici Musaceae, koja sadrži četrdesetak vrsta rasprostranjenih u Tropima. U prirodi su neka velika drveta sa ogrominim lišćem i jestivim plodovima. U Viktorijansko doba su se manji varijeteti uzgajali u tropskim vrtovima.
 
    Musa (patuljasta banana) je zaista prilično otporna biljka i ne mari za to kolika je toplina sve dok ima dovoljno vlage u zemlji i vazduhu. Može rasti na uobičajenoj sobnoj temperaturi sve dok je iznad 15°C. Ali listovi koji narastu dugački do jedan metar a šitroki 30 cm vrlo su nežni. Pazite da ih ne udarite jer se uz žile veoma lako lome.

Opširnije: Patuljasta banana

Patuljasta ili mini ružica

ruzicaOva vrlo lepa i interesanta "kepec ružica" spada u grupu Rosa Indica. Visina njenog žbunčića dostiže jedva do 20 cm a u prečniku je šira, nego duža. Poznata je kao najniža ruža na svetu. Njeni sitni cvetići su polu-dupli, boje ružičaste a ka sredini beličaste. Širina pojedinačnog cveta u prečniku iznosi 15 mm. Cvet je nasađen na jedan cm dugačkoj dršci i vrlo prijatnog je mirisa. Listići su svega jedan cm dugački i četiri milimetara široki.
    Ova mala ružica je veoma pogodna za gajenje u saksiji kao sobna biljka, ili u sandučiću na balkonu i terasi, zatim za ukrasne cvetne činijice u kombinaciji sa drugim ukrasnim bijkama. U sobi je treba smestiti na najsvetlije, prozračno mesto, ali ne podnosi jako sunce.

Opširnije: Patuljasta ili mini ružica

Peperomija

peperomijaPostojbina ove biljke je južna Amerike. To je tipična biljka tropskih krajeva, pa se zato mora dražati u toploj sobi, na temperaturi 16°C, gde ima dovoljno svetlosti i vlažnog i svežeg vazduha. Da bi joj se obezbedio vlažan vazduh u toploj sobi mora se češće orošavati, ili saksiju sa biljkom staviti u preokrenutu tacnu, pa sve zajedno spustiti u malo veću tacnu napunjenu vodom. Pri tome treba paziti da voda ne dodiruje saksiju sa biljkom. Peperomije ne vole jako sunce, jer zbog njega gube svoju lepotu. Na našem tržištu pojavile su se u većem broju pre 20 godina. Veoma su dekorativne, bilo da se sade pojedinačno u saksijice ili u cvetne činijice. Imaju lepo lišće i neobične cvetiće koji se uzdižu na tankim drškama iznad lišća u obliku malih, belih, zelenih ili smeđih metlica.

Opširnije: Peperomija

Pileja

pilejaOva simpatična, niska i dekorativna sobna biljka sa šarenim lišćem poreklom je iz Južne Amerike. Veoma dobro podnosi suv i topao vazduh u loženoj sobi i temperaturu od 14 do 16°C. Pogodna je i za stanove sa centralnim grejanjem. U sobi je treba držati na punoj svetlosti, na prozoru okrenutom suncu. Ako se nalazi na mestu gde nema svetlosti donji listovi će pocrneti i otpasti. Raste džbunasto u visinu do 30 cm. Lišće je naspramno, ovalno, pri vrhu zašiljeno, zeleno, provučeno srebrnasto zelenim šarama.

Opširnije: Pileja

Sanseverija

sanseverijaSanseverija je jedna od retkih biljaka koje odlično uspevaju u sobi. Njeno poreklo je Afrika i Indija. Ima listove smeštene u rozeti, sabljastog oblika i često veoma dugačke. Od vrsta koje se gaje kao sobne biljke najpoznatije su: Sansevieria zeylanica willd. sa Cejlona. Listovi su joj sabljastog oblika sa poprečnim sivkastim prugama.

Sansevieria laurentii variegata, postojbina ovoj vrsti je tropski predeo Afrike. Poslednjih nekoliko godina ova vrsta je u ''modi''. Listovi su joj takođe sa poprečnim sivkastim prugama, dok su ivice listova presvučene širokim štraftama žute boje, zbog čega je naročito dekorativna.

Opširnije: Sanseverija

Šeflera

sefleraTa biljka, koja potiče iz Australije i sa Novog Zelanda, tek se u novije vreme počela uzgajati kao sobna biljka. Ona podnosi slabo osvetljenje i umerenu hladnoću, pa ako raste u dobrim uslovima, ubrzo postaje veoma lep primerak.  Naraste dva do četiri metra, a u širinu 120 - 140 cm. Često je zovu " kišobran - drvo" zbog načina kako stoje njeni listovi. Pripada porodici Araliaceae, a ime je dobila po J. C. Scheffleru, botaničaru iz Gdanjska. Poznata je i pod imenima Heptapleurum i Brassaia. Najčešće se uzgaja Schefflera actinophylla.
 
    Dok je mala izgleda kao "ružno pače", jer joj listovi nisu u srazmeri sa peteljkama. Međutim, kad naraste iznad 60 cm postaje skladnija. Dok su mladi, listovi imaju samo tri liske. Listovi odrasle biljke imaju 5 režnjeva.

Opširnije: Šeflera

Seleginela

seleginelaOva ukrasna tropska sobna biljka liči na mahovinu, a ima i vrsta koje liče na paprat. Raste na tlu vlažnih prašuma severne Amerike. Na vodoravno položenim grančicama nalaze se dvostruki prilegnuti ili stojeći sitni listići. Kod nekih vrsta grančice su položene, dok druge, opet, stvaraju izdanke na kojima se nalaze listići.
 
    Vrlo lepe i najviše poznate su niske, okruglasto zbijenog oblika jastučaste vrste Selaginella apus i Selaginella kraussiana. nešto višeg rasta (oko 30 cm) vrlo su interesantne, liče na paprat, vrste Selaginella martensii i Selaginella lepidolphylla, zatim Selaginella aurea sa zlatnožućkastim i Selaginella variegata sa žućkastozelenim lišćem.

Opširnije: Seleginela

Sindapsus

sindapsusOva veoma lepa i dekorativna sobna biljka penjačica u srodstvu je sa filadendronom. Postojbina je istočna Indija i Solomonska ostrva. Sindapsus treba smestiti na dobro osvetljeno mesto u sobi (ne mora na samom prozoru), ali ga od jakog sunca treba zaštititi. U nedovoljno osvetljenoj prostoriji može da izgubi lepe šare na lišću i ono postaje zeleno. Pored toga, ako biljka nema dovoljno svetla, rastojanja među listovima su veća. U sobi vrlo dobro podnosi suv vazduh, ali ga ponekad treba orošavati ustajalom vodom, a lišće brisati vlažnim sunđerom. Sindapsus se vrlo lako gaji, vrlo brzo raste i ne treba ga mnogo zalivati. Zaliva se vrlo oprezno mekom vodom samo onda kad mu je gornji sloj zemlje u saksiji suv. Zbog njegovog brzog rasta nije preporučljivo da se prihranjuje, sem ako je biljka iz bilo kog razloga zaostala u rastu. Dovoljno je da se zalije jedanput mesečno sa blagim rastvorom ''Cvetala''. Od prekomernog prihranjivanja biljka gubi šare na lišću.

Opširnije: Sindapsus

Sobna jelkica

jelkicaSobna jelkica je je poreklom iz Australije. To je veoma lepa četinarska ukrasna biljka zbog njenog pravilnog i piramidalnog oblika. Na uspravnom stablašcu razvija pršljenaste etaže sa 4 ili 5 grančica, na kojima su tamno-zeleni igličasti listići. Kod nepravilne nege donje etaže se lako suše i onda postaje neugledna. Treba joj dosta mesta i svetlosti sa svih strana, ali od jakog sunca se mora zakloniti. Traži nešto lakšu zemlju. Najpogodnije vreme za presađivanje je kad je u porastu, tj. za vreme vegetacije. Pri presađivanju je veoma važna drenaža-odvod vode iz saksije. Zimi se može držati i u nezagrejanoj prostoriji ali najbolje uspeva kada je u sobi temperatura od 6 do 10°C, a leti u blagoj poluhladovini napolju. Promaju i jako sunčano mesto ne podnosi. Leti je treba dosta zalivati, po dva puta dnevno i češće orošavati mlakom vodom, a zimi samo povremeno, jer je veoma osetljiva na veliku vlagu.

Opširnije: Sobna jelkica

Sobna pomorandža

pomarandzaPostoji nešto egzotično i ekstravagantno u uzgoju sobnih pomorandži. Pretpostavljamo da to potiče odatle što su nekad plemići uz svoje kuće gradili velike staklenike za pomorandže da bi zimi zaštitili svoje skupe biljke. Velika drveća narandže i limuna uzgajala su se u bačvama, tako da su se leti mogla staviti na terasu a zimi lako premestiti u staklenik.

Danas su ti varijeteti zbog svoje veličine nepogodni za uzgoj u kući. Umesto njih uzgajamo sobnu pomorandžu Citrus Mitis, malu biljku sa Filipina, prenesenu na zapad 1595 godine. Pripada porodici Rutaceae. Osobine sobne pomorandže su u svemu, osim u veličini, iste kao u njenih većih srodnika. Ima lepe bele, veoma mirisne cvetove, a plodovi su jestivi, iako pomalo gorki. Mogu se rezati na kriške kao limun i služiti uz napitke. U isto vreme na biljci se nalaze i cvetovi i zeleni i zreli plodovi. Leti joj prija da bude napolju a zimi u zatvorenom prostoru.

Opširnije: Sobna pomorandža

Sobni limun

limunLimun i narandža gaje se na isti način. Njihova dnevna nega nije teška, ali je gajenje prilično složeno. Veliku pažnju zahteva pri presađivanju, prezimljavanju i zalivanju. Limun i narandža su zimzeleno drveće ili džbunovi. Mnogi ljubitelji ih gaje u stanovima zbog plodova, a naročito je limun dosta odomaćen i gaji se u posudama kao neka mala voćka. Ima ih niskih oblika, poreklom su iz Japana, izrastu 50 do 60 cm visoko i donose plodove. Leti im prija sunčano mesto napolju na terasi ili u bašti gde nema promaje, a gde ih treba izneti čim nastane stalno toplo vreme. U doba vegetacije treba ih dosta zalivati, ali odviše vlažnu zemlju ni tada ne podnose.

Opširnije: Sobni limun

Sobni ukrasni hmelj

hmeljSobni ukrasni hmelj je veoma upadljiva sobna biljka zbog svojih interesantnih žućkastih cvetova koji liče na metlice. Posebnu draž ovoj biljci daju nežni grimizno obojeni, pokrovni listići. Cveta tokom leta i njeni beli cvetovi sa pokrovnim listovima su neobično lepi. Pošto ova biljka zimi ne cveta, vrlo dobro podnosi umerenu temperaturu od 12 do 14°C. Zalivanje je u to vreme ograničeno, tj. zaliva se malo, a sa prihranjivanjem treba sasvim prestati. Veći deo listova tada otpadne, ali to je kod peloperone sasvim normalno. Rano u proleće treba grančice skratiti da bi se biljka formirala u što lepši džbun i presaditi je u mešavinu zemlje; 1 deo listovke, 1 deo komposta, 1 deo treseta i 15% čistog rečnog peska. Na dno saksije treba staviti crepčiće ili šljunak zbog oticanja suvišne vode.

Opširnije: Sobni ukrasni hmelj

Sobni zvončić

zvoncicOva skromna i divna biljka može se često videti na prozorima, jer sa mnogobrojnom belim ili plavim zvezdastim cvetićima vrlo pogodna kao idealan ukras prozora, terasa i balkona. Cveta neprekidno od juna do pozne jeseni. U pogledu gajenja i nege nema neke naročite zahteve. Jedino traži svetlost, prozračno i vlažno mesto, a preko leta obilno zalivanje. Može se smestiti i na severnu i na južnu stranu prozora. Na sunčanoj strani mora se zalivati dva puta dnevno, a na severnoj dovoljno je jedanput svakog dana, ali uvek samo ustajalom vodom ili kišnicom. Ne podnosi kreč. Da bi bujnije rasla i bogato cvetala treba je od aprila do juna prihranjivati svakih 15 dana.

Opširnije: Sobni zvončić

Solanum

slanumSolanum pseudo - kapsicum ja biljka preneta iz Južne Amerike u Evropu. Gaji se radi plodova - njenih veoma lepih crvenih i narandžastih bobica, koje mnogo biljku krase i liče na plod sitnijih trešanja. Da bi ove njene bobice ostale sveže i da bi se što duže održale na biljci treba joj osigurati dovoljno svetla, vlage, svežeg i vlažnpg vazduha i ne sme se držati u previše toploj prostoriji. Raste džbunasto do 60 cm visoko i ima sjajno, tamno - zeleno elipsasto lišće.

Cvet joj je neprivlačan, beo, sa žutim prašnikom koji mnogo liči na cvet krompira. Od toplog i suvog vazduha može da joj otpadne plod i lišće. Traži plodnu poroznu zemlju. Saksije ne treba da budu prevelike.

Opširnije: Solanum

Spatifilijum

spatifilijumOva sobna biljka ne zahteva naročitu negu. Za vreme vegetacije najbolje uspeva na svetlom mestu, kraj prozora. Spatifilijum je biljka koja je u proseku visoka 30 do 40 cm, sa zašiljenim, kožastim zelenim listovima na dugačkim drškama. Cvet je čisto beo. Za vreme rasta treba je obilno zalivati ustajalom vodom i češće prihranjivati tečnim hranjivima. Kad precveta ne treba je prisiljavati na dalji rast, jer izvesno vreme mora da se odmara pa se radi toga postepeno sve manje zaliva. Na kraju, zalivanje sasvim prestaje. Za vreme mirovanja biljka se može izneti iz sobe, napolje, na svetlost, ali na mesto malo izloženo suncu. Tako ostavljena, ona će se posle jednog ili dva meseca skoro i bez zalivanja uspavati. Ovo mirovanje je nužno, jer bi bez njega, u buduće, cvetala teško preko zime.

Opširnije: Spatifilijum

Stefanotis

stefanotisKao lončanica stefanotis se najčešće uzgaja kao venac oko obruča od žice. Pripada grupi mirisnih cvetnica. Da bi ponovo procvetao, zahteva veliku pažnju. U svojoj pradomovini, na ostrvu Madagaskaru, stefanotis raste kao zimzelena povijuša. Početkom 19 veka donesen je u Evropu i odmah je pobudio veliko zanimanje. To nije nimalo čudno jer se i danas ubraja među naše najlepše sobne biljke.

 Tanke stabljike stefanotisa mogu biti duge i po nekoliko metara i ukoliko se ne oblikuju da rastu u vencu, potrebno im je osigurati oslonac za penjanje. Cvetovi će se pojaviti od maja nadalje, a u staklenicima se može ''prisiliti'' na cvetanje u bilo koje vreme određenim postupcima i primenom veštačke rasvete.

Opširnije: Stefanotis

Streptokarpus

skreptokarpus.jpegStreptokarpus ima srednje krupne, zvonaste cvetove, čisto bele, tamno-plave, ružičaste, ljubičaste i bele sa crvenim prugama, dok je unutrašnja šupljina cveta tamnija. Cvetna stabla visoka su 10 do 12 cm i nose po dva ili tri uspravna cveta. Lišće je izduženo, naborano, tamno-zeleno. Visina biljke je do 20 cm, a prečnik je najmanje 20 cm. Streptokarpus je sličan gloksiniji i pripada takođe botaničkoj porodici Gesneriaceae. Ima gomoljicu koja potpuno gubi list kao gloksinija, pa je zato i zimi treba umereno zalivati. Ako je ne bi zalivali gomoljica bi se osušila i propala. Preko zime biljku treba smestiti na svetlo mesto, u toplu prostoriju od 14 do 16°C.

Opširnije: Streptokarpus

Tilandsija

tilandsijaBiljke iz porodice ananasa (Bromeliaceae) cvetaju najčešće samo jednom, a zatim odumiru. Pre toga se naravno, pobrinu za ''potomke''. I tilandsija u tome nije nikakav izuzetak. Tilandsija je ukrasna, graciozna biljka iz porodice ananasa, koja se oblikom rasta i malom vlastitom težinom vrlo dobro prilagodila epifitnom načinu života. O broju vrsta tilandsija, koje su rasprostranjene po tropskim i suptropskim područjima Severne, Srednje i Južne Amerike, još uvek postoje brojne nejasnoće. Govori se o najmanje 150, pa sve do nekoliko stotina vrsta.

Opširnije: Tilandsija

Vriseja

vrisejaVriseja pripada zajednici sobnih biljaka. Gaji se u saksiji zbog veoma lepog lišća. Listovi su 20 cm dugački, 4 do 5 cm široki, debeli i tvrdi, jezičasti, pravilno i veoma lepo povijeni, plavičasto-zeleni posuti srebrnastim pepeljkom, sa belim trakama popreko i tako poređani stavaraju veliku rozetu i levak, iz kojeg izbija oko 30 cm visoko cvetno stablo. Cvet je krupan, u obliku zagasitog, crvenog ili žutog klasa, sa zelenim vrhom. Cvet može i više meseci da se održi.

Razmnožavanje ove biljke je veoma teško, jer traži posebne uslove, pa je bolje i jednostavnije kupiti gotovu biljku i dalje je negovati. Najbolje uspeva i dobro se drži u propusnoj rastresitoj mešavini zemlje. Zalivati je treba umereno, a povremeno i prihranjivati. Za vreme toplih dana leti i zimi u toploj prostoriji takođe je treba češće orositi čistom, mlakom vodom. Od promaje je treba naročito čuvati.


Zamija

zamijaOvo je istočno afrička biljka koja istovremeno liči na paprat i na sukulentu. Uspravan rast, tamno zeleni listovi i prepoznatljiv oblik osobine su ove kućne biljke koja podnosi hlad. Zamija će odlično izgledati ako je stavite zajedno sa biljkama prošaranih listova ili lepih cvetova ili ako napravite aranžman s' paperjastim biljkama poput asparagus densiflorusa.

 U svom prirodnom okruženju zamija proizvodi zelene i bele cvetove, ali uopšte ne cveta ako raste u zatvorenom prostoru.
 
Svetlost: podnosi prilično dubok hlad, ali bolje raste na jakoj filtriranoj svetlosti, daleko od prejakog direktnog sunca.

Opširnije: Zamija

Online osobe

Imamo 30 gostiju i 5 članova na mreži

najjeftinija cvecara

Budite sigurni da ste kupili najpovoljnije!

cvecara logo

GARANTUJE
NAJBOLJU PONUDU NA TRŽIŠTU!

Da bismo dokazali da smo najjeftinija cvećara, za svaki artikal koji nađete jeftinije kod konkurencije, dajemo Vam povoljniju cenu. Ukoliko kod konkurencije nađete artikal koji nemamo u ponudi, pošaljite nam fotografiju na info@mojacvecara.com i način na koji možemo proveriti cenu, a mi ćemo Vam napraviti aranžman i formirati cenu koja je za 10% niža.

  • Beograd: Zorica
  • Nis: Sanja i Nedeljka
  • Novi Sad: Jelena
  • Kragujevac: Renata
  • Vranje: Ceca
  • Subotica: Iva
  • Sombor: Kristina
  • Novi Beograd: Lana
  • Sarajevo: Jasna
  • Valjevo: Suzana
  • Budva: Tamara

Komentari naših posetilaca

 

[Milovan] : Vi ste neverovatni! Hvala Vam puno.

[Predrag] : Hvala vam puno na isporuci! Ulepsali ste dan nasoj majci!

[Mila] : Jako sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Mirsad] : Prelijep buket predivnih ruza! Majka mi se rasplakala na telefon. Mirsad

[Andrej] : Sve pohvale!!!!! Prezadovoljna sam uslugom.

[Branka] : HVALA VAM STO STE OBRADOVALI MOJU SESTRU ZA RODJENDAN CVECE JE PREDIVNO VIDELA SAM NA SKAJUPU

[Ivan-Russija] : Хвала пуно за брзе испоруке, одлична услуга за испоруку цвећа од Русије да Србије))

[Darko] : Hvala Vam stvarno ste najbolji!! Pozdrav iz Australije.

[Olga] : Uz pomoc vas sam mogla obradovati roditelje za dogisnjicu braka.Super i profesionalno odradjeno. Svaka cas. Pozdrav iz Luzerna

[Vlado] : Profesionalna usluga. Samo tako nastavite. Odlican customer service.

[Jelena] : Hvala vam!!!! Ulepsali ste dan jednoj devojcici u bolnici! Bila je presrecna! Kao i ja! Uvek cu vam se vracati!

[Igor] : Sjajna usluga! Hvala!

[Jelena] : mama se odusevila. hvala vam

[Vladimir] : HVALA VAM!!! Stvarno profesionalno uradjeno...zahvaljujuci vama postigao sam ono sto sam zeleo,a to je da izmamim osmeh jedne osobe...HVALA

[Ivan] : svetsko a nase bravo

[Zorica] : Beskrajno vam hvala na savršenoj usluzi uprkos kasnoj narudžbini. Pomogli ste meni i mojoj porodici da ulepšamo rodjendan mojoj mami iako smo na drugom kraju sveta (u Vankuveru).  Puno pozdrava.

[Tanja - Australia] : Brza i profesionalna usluga, hvala i samo nastavite tako.

[Nena] : Odlicno ste odradili svoj posao!! hvala najlepse! N.

[Mare] : Najbrzi i najbolji ste! Samo tako..

[Steve] : Huge thanks to you. Everything was perfect! You made my girl very very happy.

[Aleksandra] : Hvala vam za fantastičnu uslugu! Obradovali ste i osobu koja je primila cveće i osobu koja je poslala cveće! Želim vam sve najbolje i samo nastavite u istom stilu, najbolji ste!

[Ivana] : Hvala vam sto ste predivno sve zapakovali i isporučili tačno u minut! Pokloni sa slikama su super izgledali i sigurno ću opet naručiti putem vaše online store! Pozdrav iz Sydney-a.

[Nebojsa] : Super ste!!! Hvala

[Mila] : javo sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Dušan] : sajt je za svaku pohvalu

Opširnije i dodaj komentar

payp
Visa karticaMaster kartica
2co