blog

Agapantus

AgapantusAgapantus je poreklom iz Južne Afrike. To je veoma lepa i omiljena biljka koja celo proleće i leto ulepšava cvojim cvetom naše vrtove. Nije osetljiva i njeno gajenje je vrlo jednostavno. Ne treba je presađivati svake godine, već svake druge ili treće u plodnu klijališnu zemlju izmešanu sa peskom. Cvet joj je bele, svetlo plave, tamno plave i ljubičaste boje. Ima ih i sa prelepim duplim cvetovima. Najpogodnije joj je mesto sunčano i traži leti obilnije zalivanje i češće prihranjivanje veštačkim hranjivima.

Zimi

je treba smestiti u svetlu prostoriju, gde temperatura nije veća od 8 do 10°C. Razmnožava se vrlo jednostavno - delenjem korenovog sistema u jesen. Traži poveću saksiju jer je njen korenov sistem jako razgranat.


Ahimenes

AhimenesAhimenes je poreklom iz Južne Amerike. Ima duguljastu krtolicu i pripada botaničkoj porodici Gesneriaceae. Listovi su ovalni, naspramni, pri kraju oštro zašiljeni. Na kraćoj cvetnoj stabljici raste lep cvet, u vidu levka, koji se pri dnu pretvorio u malu čašicu. Cvetni listići su zrakasto raspoređeni i nejednaki, veoma lepi i krupni. Boje su prema vrsti tamno-plave, čisto bele, crvene i roza. Gajenje i nega ove dekorativne biljke je veoma jednostavna. U rano proleće stavi se po nekoliko krtolica u s

aksiju napunjenu mešavinom jednakoh delova klijališne, listovke i 15% rečnog krupnijeg peska. Kad počne da tera iznese se u drugoj polovini aprila napolje, na mesto zaklonjeno od jakog sunca, i postepeno se zaliva. Leti je treba smestiti negde na stalno mesto, gde se ne pomera i obilno je zalivati.

Opširnije: Ahimenes

Akvilegija japanska

AkvilegijaPostojbina osnovne vrste akvilegije kod nas poznate i pod nazivom pakujac je Japan. Biljka je visoka 15-20 cm, bokorastog rasta, kitnjasta. Listovi su joj plavkastozeleni, okruglasti, sastavljeni iz dva ili tri dela. Vrhovi zvonoliko povijenih čašičnih listića cvetova su krem bele boje , a njihova osnova i latice sa kratkim zakrivljenim mamuzama su plave boje. Japanski pakujac je veoma dekorativan u kamenitoj bašti, te u lejama sa trajnicama i u rubnim lejama.

Položaj: Sunce, polusenka.
 
Zalivanje: Redovno, a ako je biljka na suncu, malo obilnije.
 
Tlo: Dobro uspeva na pomalo vlažnom vodopropusnom zemljištu slabo kisele ili neutralne hemijske reakcije.
 
Temperatura: Biljci odgovara malo svežija mikroklima u kojoj temperaturne oscilacije nisu velike.
 
Period cvetanja: Maj, juni.


Allium L. - ukrasni luk

AlliumAllium je naziv celog roda, ali za vreme Rimljana je označavao naziv samo za beli luk. Pretpostavlja se da naziv vodi poreklo od keltske reči "ALL" što znači štipa, sa obzirom na snažne mirise pojedinih biljnih delova. U ovaj rod spadaju i naše najvažnije kulturne biljke, kao što su beli luk (Allium Sativum), crni luk (Allium Cepa), zatim praziluk (Allium Porrum), kao i mnoge u cvećarstvu gajene vrste.

    U daljem tekstu govoriće se samo o onim ukrasnim lukovima koji imaju hortikulturnu vrednost....

Opširnije: Allium L. - ukrasni luk

Amarilis japanski

AmarilisNiska lukovičasta trajnica visoka svega 30-40 cm, koja cveta na kraju leta. Zahvaljujući cvetu neobičnog oblika, naziva se i paučinastim amarilisom - na vrhu korenovog stabla pojavljuje se više crvenih talasastih, uskih pricvetnih listova iz čijeg korena štrče prašnici. Izuzetno uske latice skupljene u vazdušasti cvet ovu biljku čine privlačnom i zanimljivom na prvi pogled. Ovaj amarilis predstavlja poseban ukras u kamenitim baštama, ali ga danas retko nalazimo u našim vrtovima...

Opširnije: Amarilis japanski

Arabis, kavkaski

ArabisOva vrsta arabisa, kod nas poznatog i kao gušarka, potiče iz oblasti oko Sredozemnog mora i sa Kavkaza. Kavkaska gušarka je niska - naraste samo 15 cm, pokriva tlo, zimzelena je. Mali listovi jajastog oblika skupljeni su u lisne rozete. Beli mirisni cvetovi sa po četiri latice otvaraju se u grupicama. Sadimo je u kamenite bašte i na suve padine i strmine. Kavkaski arabis će ostati kompaktan ako ga posle cvetanja malo orežemo...

Opširnije: Arabis, kavkaski

Arum

ArumArum je latinsko ime, vodi poreklo od grčke reči aron, kako su se neke vrste zvale. Rod arum obuhvata 12 vrsta koje su rasprostranjene u južnoj i srednjoj Evropi. Kod nas je poznat Arum moculatum. Biljka ima krtolu spolja mrke boje, a iznutra bele boje. Listovi na dugačkim drškama su kopljastog oblika I razvijaju se u proleće do 40 cm visine. Cvetovi su jednopolni sakupljeni u cvast u obliku klipa, iz čije se osnove razvija jedan priperak, spatha, koji u obliku fišeka obuhvata cvast. Priperak je bele, žute ili crvenkaste boje. Cveta u maju. Plodovi su jarko crvene bobice. Značajna je za uređivanje većih parkova kao prateća vrsta. Koristi se i u medicini.


Astilba

AstilbaHibridna vrsta visoka oko 30 cm, bokorastog rasta, uspravnih, razgranatih stabljika. Listovi astilbe su višestruko perasto deljeni, veoma dekorativni. Sitni ružičasti cvetovi, koji se otvaraju u rastresitim metličastim cvastima, ostaju na biljci i tokom zime. Izvanredna je trajnica za rubne površine, isto tako je dekorativna i pored vode. Sadimo je u leje koje se nalaze u senci ili u polusenci...

Opširnije: Astilba

Begonija

Begonija Ime roda Begonia dobijeno je po prezimenu Mitchaela Begona koji je u 17 veku bio francuski guverner na ostrvu Santa Domingo (tada Haiti). Rod begonija danas obuhvata preko 800 raznih vrsta i sorti koje su prirodno rasprostranjene u tropskim i suptropskim šumama Južne Amerike, Afrike, Azije.

    Za nas interesantne gomoljaste begonije nastale su krajem prošlog veka ukrštanjima sa raznim drugim divljim vrstama gomoljastih begonija, koje slobodno rastu na planinama Bolivije, Ekvadora i Perua.

    Prema pisanim podacima prvi hibrid gomoljaste begonije nastao je ukrštanjem B. Boliviensis x B. Rosaeflora i proizvela ga je 1870. godine firma Veitch iz Čelzija u Londonu...

Opširnije: Begonija

Božur

BozurPostojbina ove biljke su oblasti jugoistočne Evrope i Mala Azija. Biljka je visoka svega 30-50 cm, raste veoma sporo, ali formira lep, bujan bokor. Cvetovi su teški, u tamnocrvenoj, beloj i roza boji. U izrazitom su kontrastu sa finim, nežnim, sjajnim tamnozelenim listovima i sa krhkim izgledom cvetne stabljike. Može da se gaji u lejama sa trajnicama, ili u kamenitim baštama....

Opširnije: Božur

Čapljika korzikanska

CapljikaOva biljka poznata i kao živa trava ili iglica, visoka je svega oko 10 cm i raste rastresito jastučasto. Listovi su joj meki, po obodu talasasti. Na vrhovima tankih uspravnih stabljika otvaraju se sitni cvetovi sa pet cvetnih listića (latica) koji su ružičasti, sa nervaturom tamnije ružičaste boje. Čapljiku sadimo u kamenite bašte, među kamenje, gde do izražaja dolaze ne samo bajkoviti ljupki cvetići nego i interesantni i dekorativni listovi. Biljku treba zaštititi od zimske vlage...

Opširnije: Čapljika korzikanska

Carska kruna

CarskaU nazivu roda nalazi se latinska reč fritillus = držač, čaša za kockanje, što se odnosi na sličnost sa oblikom cvetova. Ovaj rod obuhvata oko 100 vrsta rasprostranjenih na severnoj polulopti uglavnom u maloj i srednjoj Aziji, zatim u srednjoj i zapadnoj Evropi kao i u zapadnim regionima Severne Amerike. Kod nas je poznata samo vrsta Fritillaria imperialis.

Fritillaria imperialis ima lukovice veličine pesnice, beložućkaste boje, delimično prekrivene ljuspama. Na vrhu je nešto spljoštena i sa jasno vidljivim udubljenjima u središnjem delu, što potiče od ostataka prošlogodišnjeg izbojka lukovice. Izbojak je snažan, dostiže i do 100 cm visine. Listovi su u donjem delu izduženo zelene boje i sjajni. Vrh izbojka završava se u jednom vencu gusto nabijenih listova. Iz pazuha listova razvijaju se 6-8 krupnih zvonastih cvetova nadole okrenutih, žute do narandžaste boje....

Opširnije: Carska kruna

Chionodoxa

ChionodoxaU imenu Chionodoxa sadržane su dve grčka reči Chion – sneg i doxa – ponos. Samo ime govori o lepoti biljke čiji cvetovi izbijaju ispod snega u najranije proleće. Biljka je poreklom iz planinskih predela Kipra i Turske. Rod obuhvata osam vrsta od kojih su za cvećarstvo interesantne vrste: Ch. Gigantea sa tamnoplavim cvetovima, zatim Ch. Luciliae sa svetloplavim cvetovima i ch. Sardensis sa plavim cvetovima i belom sredinom. Odlikuju se malim kruškolikim lukovicama, malobrojnim uzanim sedećim listovima i šestočlanim cvetovima skupljenim u grozdove od po 4-6 cvetova. Iz jedne lukovice potera više cvetnih izbojaka. Plod je loptasta čaura sa mnogo sitnih okruglih semenki...

Opširnije: Chionodoxa

Dalija

DalijaIme Dalija biljke su dobile po švedskom botaničaru Dr. Andeasu Dahlu (1751 - 1789). Dalije su prirodno rasprostranjene na visokim planinama Srednje Amerike. Rod obuhvata 18 vrsta. Za nas ove prirodne vrste imaju samo istorijski značaj, jer su sve kod nas poznate dalije rezultat ukrštanja i selekcije. U Evropi prvi primerci procvetali su 1790 godine u Botaničkoj bašti u Madridu i bile su proizvedene iz semena. Tadašnji direktor madridske Botničke bašte prozvao ju je Dalija u čast Dr. Andreasa Dahla.Pošto su pojedine vrste pokazivale veoma veliku promenjivost boje i oblika cveta, proširen je naziv dalije na Dahlija Varijabilis. Međutim, 1803 godine K. L. Weiidenow direktor Botaničke bašte u Berlinu dao je, po botaničaru Dr. J. G. Georgiju, nov naziv: Georgina...

Opširnije: Dalija

Datura - Anđeoske trube

DaturaU svojoj postojbini, Peru i Čile, datura poraste kao veliki džbun do 6 metara visok. Ima izvanredno lep, krupan, beo, mirisav, zvonolikast cvet, koji visi na niže. Rado se gaji i neguje zbog njegovog krupnog mirisavog cveta i zato što je veoma otporna biljka. Lišće joj je srednje veličine, tanko prozračno, srcasto, gusto zbijeno sa maljavim peteljkama. Drži se na poluzaklonjenom mestu, da joj na jakom suncu ne bi listovi požuteli i otpali. Zahteva plodnu mešavinu zemlje. Preporučljivo je da se preko leta svakih 14 dana prihranjuje tečnim hranjivima. Prezimljuje najbolje u nezagrejanoj prostoriji, gde temperatura ne pada ispod 5°C. Razmnožava se u proleće reznicama koje se lako i brzo užile. Rado je napadaju razni paraziti naročito lisne vaši, koje joj izbuše lišće i tako postaje neugledna. Treba je češće pregledati i prskati nikotinolom ili ''Etiolom''. U proleće mogu se bujno razvijene biljke obrezati i presaditi u poveći sud zbog jakog razvijenog korenovog sistema. Treba je obilno zalivati.


Delfinijum

DelfinijumDelfinijum potiče iz oblasti istočnog Sibira i zapadne Kine. Visok je 30-40 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike i tanjirastih perasto deljenih listova. Na vrhu stabljika, u rastresitim cvastima, otvaraju se cvetovi plave boje koji imaju mamuzice. Sadimo ga u leje sa trajnicama, u kamenite bašte i u deo bašte sa divljim vrstama, pri tom uzimajući u obzir da ne cveta dugo...

Opširnije: Delfinijum

Digitalis

DigitalisBiljka koja je kod nas poznata i pod nazivom naprstak ili besnik, vrsta je odomaćena u celoj Evropi, koja joj je i postojbina. Digitalis je visok 100-150 cm, vitak je, sa prizemnom lisnom rozetom i nije dugog veka - traje dve godine - ali lako niče iz rasutog semena. Listovi su jajasti, hrapave površine. Duguljasti cvetovi su zvonastog oblika, ružičasti, sa unutrašnje strane pegavi. Digitalis je veoma dekorativan ako se u grupama sadi kao dominantna ili kao pozadinska biljka, ali je isto tako lep u obliku malog cvetnog ostrva kada je soliter između drveća i žbunova. Ako se dobro oseća na staništu, podmlađuje se ničući iz semena precvetale biljke i stoga lako i "podivlja"....

Opširnije: Digitalis

Đurđevak

djurdjevakIme đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Stalan je pratilac hrastovih, lipovih i svetlih četinarskih šuma.

    Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su cvetovi zvonastog oblika, bele boje, snažnog i prijatnog mirisa. Cveta u aprilu mesecu a plod je trodelna bobica crvene boje.

    Značaj đurđevka kao veoma omiljenog rezanog ili saksijskoh cveća bio je naročito velik pre 100 i više godina, kada se u Nemačkoj proizvodio u neverovatno velikim količinama i predstavljao provorazredni eksportni artikal. U naše vreme potisnule su ga druge vrste rezanog cveća, te mu je značaj nešto opao...

Opširnije: Đurđevak

Enotera - Noćurak

EnteraEnotera krupnocvetna visoka je jedva 20 cm, ova enotera potiče iz Severne Amerike. Ima snažan debeo koren, poleglu stabljiku crvenkaste boje, duguljaste i lancetaste listove. Veliki cvetovi intenzivne žute, bele i crvene boje otvaraju se po oblačnom vremenu, ili uveče, zbog čega je ova biljka kod nas poznata pod nazivom "noćurak". Cvetovi nisu dugovečni, ali sama biljka bez prestanka cveta, manje ili više intenzivno, tokom čitavog leta. Podesna je kao pokrivač tla, zatim za sadnju u kamenite bašte, uza zidove ili napred u leje sa trajnicama....

Opširnije: Enotera - Noćurak

Eremurus

EremurusU nazivu su sadržane dve grčke reči: eremos=stepa, pustinja i oura=rep, što nagoveštava rasprostranjenost ove biljke po stepama i na oblik njene dugačke cvetne drške i cvetova koji podsećaju na rep mnogih životinja.
 
    Rod Eremurus obuhvata oko 30 vrsta koje su rasprostranjene u suvim i stepskim predelima od zapadne Azije i Indije. Ipak , najveći broj se nalazi u srednjoj Aziji. Imaju podzemno stablo-rizom spljoštenog oblika, 2-3 cm visine i do 10 cm u prečniku, u čijem se središnjem delu nalazi zaobljeni cvetni pupoljak delimično pokriven osnovama prošlogodišnjih listova. Na donjem delu izbija 6-8 zvezdasto raspoređenih mesnatih žila. U proleće izbijaju listovi koji su sedeći i skupljeni u rozetu. Po obliku su linearni, široki 1 do 4 cm, i dugi 30 do 50 cm, zelene, plavozelene, srebrnaste boje...

Opširnije: Eremurus

Etionema , jermenska

EtionemaJugozapadna Azija je postojbina ove lepe zimzelene biljke koja u obliku polugrma naraste, jastučasto, svega 15-30 cm. Listovi su plavkastozeleni, tanki, perasti. Cvetovi intenzivne ružičaste boje otvaraju se u rastresitim grozdovima. Veoma je dekorativna u kamenitim baštama i na suvim zidovima, gde početkom leta u baštu unosi živost. Zahteva zimsko pokrivanje. Uvele cvetove treba redovno otklanjati....

Opširnije: Etionema , jermenska

Fizostegija

FizostegijaPrirodno stanište i postojbina fizostegije su vlažna i plodna područja Severne Amerike. Naraste 60-100 cm, korenovo stablo joj je puzeće, stabljike uspravne. Listovi su duguljastog oblika, kopljasti, po obodu nazubljeni. Svoje ružičaste zvonaste cvetove ova trajnica donosi u venčićima, u četiri reda. Fizostegiju sadimo u senoviti deo bašte, kao i pored vode....

Opširnije: Fizostegija

Gaura

GauraDanas još jedva poznata i kod nas u ukrasnom vrtlarstvu malo primenjivana biljka potiče iz toplih krajeva Teksasa. Visoka je 100-120 cm, razgranatog rizoma, raste žbunasto. Beli cvetovi koji su skupljeni u grozdaste cvasti i koji su posuti ružičastim pegama, jedni za drugima se otvaraju tokom čitavog leta. Listovi gaure su sitni, jajastog oblika, gotovo neprimetni pod gustim velom od cvetova. Kada je reč o cvetovima, biljka ne razvija svu svoju lepotu prve godine po sadnji, ali počev od druge godine, ona bogato i raskošno cveta. Kao rezano cveće je dekorativna i dugoga veka. U mešovitim lejama sa trajnicama veoma je dekorativna ako se sadi u pozadinu, gaura isto tako lepo izgleda i kada se u manjim grupama sadi na travnjaku ili ako se upotrebi kao živa ograda. Zahvaljujući wsvom ukupnom habitusu, boji i mnoštvu cvetova, izvanredna je protivteža upadljivim bojama susednih cvetova i zato je pogodna i za leje sa jednogodišnjim cvećem.

Opširnije: Gaura

Goruća ljubav

GorucaOdavno se, kao omiljeno cveće, gaji u našim seoskim baštama, a potiče iz istočne Azije i iz Japana. Biljka je visoka 60-80 cm, razgranatog korena, listova tvrdih i dlakavih, po obliku jajastih. Na vrhu krutih stabljika jedan za drugim se otvaraju cvetovi vatrene crvene boje koji u rano proleće svojom bojom oživljavaju leje sa trajnicama. Za gajenje je veoma zahvalna i zato zaslužuje da je više gajimo.

Opširnije: Goruća ljubav

Grahorica, krupnocvetna

GrahoricaOva biljka penjačica potiče iz srednje i južne Evrope, a u prirodi kod nas raste u suvim hrastovim šumama i u oblastima sitnogorice.Uz oslonac se penje do 2 metra visine. Sitni listovi ukrasnog grahora su parni, elipsastog oblika. Leptirasti cvetovi intenzivne ružičaste boje otvaraju se u malim grupama. U bašti grahorici treba da obezbedimo oslonac, a u jesen da je orežemo. Pogodna je za ukrašavanje ograda i konstrukcija koje razdvajaju međe.

Opširnije: Grahorica, krupnocvetna

Grančica

GrancicaU imenu su sadržane dve reči: hemera=dan i kallos=lepota, što se odnosi na osobinu cveta da traje samo jedan dan. Biljke iz ovog roda vode poreklo iz južne Evrope, Azije i Japana. Rod obuhvata oko 20 vrsta i bezbroj varijeteta. Rasprostranjeni su kao perenski zasadi na javnim zelenim površinama ili u kućnim vrtovima.Podjednako dobro rastu na sunčanim i suvim terenima, kao i na vlažnim staništima. Najčešće se sade kraj vodenih površina, zatim u zajednici sa drugim perenama i šibljem. Sade se po 4-5 komada zajedno, kao soliteri, a efekat je još bolji ako se formiraju veće grupe-kolonije. Razmnožava se setvom semena, tako da se za 2-3 godine dobije cvetajuća biljka. Najbrži način razmnožavanja je deljenje bokora. Izvodi se u jesen ili proleće. Odrasle visegodišnje biljke se povade i podele, pazeći da na svkom podeljenom delu ostane dovoljno korena i nadzemnog dela. Kod ponovne sadnje bokore zaliti, a korisno je i zaštititi ih od niskih temperatura i pripeke.


Hajdučka trava

hajduckaHajdučka trava je razgranata biljka visoka 50-60 cm, koja može da naraste i do 100-150 cm, a potiče iz oblasti Kavkaza i Male Azije. U našim seoskim baštama je odavno rado gajena ukrasna vrsta. Uspravnih je stabljika, bokorastog rasta i perasto deljenih listova nazubljenih po obodu. Sitne žute cvetne glave skupljene su u ravne štitolike cvasti. Spada među ukrasne trajnice. Na vlažnom i hranjivim materijama bogatom tlu cvetne stabljike hajdučke trave često polegnu. Najlepše raste u slabo humoznom zemljištu sa dobrom drenažom. Možemo da je gajimo na rubnim površinama, u pozadini leja sa trajnicama ili kao dominantnu biljku ali i kao soliter. Upotrebljava se i kao rezano cveće.

Položaj: Žutu hajdučicu sadimo u deo bašte koji je sunčan od jutra do zalaska sunca.
 
Zalivanje: Umereno ili izrazito oskudno. ne podnosi ustajalu vodu.
 
Tlo: Humozno, ali može i peskovito zemljište sa prosečnim sadržajem hranjivih materija.
 
Temperatura: Izvrsna je trajnica za ekstremne klimatske uslove i za sušna topla leta
 
Period cvetanja: Juni, Juli, Avgust, Septembar.


Helenijum

helenijumOvo je hibrid osnovnih vrsta čija je postojbina Severna Amerika. Srednje je visine, naraste 70-80 cm, uspravne i razgranate stabljike, lancetastih, po obodu nazubljenih listova. U sredini gnezdastog cveta plodnica se kupasto izdiže i smeđe je boje, latice se prema svom vrhu šire i crvene su. Ovaj helenijum nije jako rasprostranjen u našim baštama, zapostavljen je iako pod odgovarajućim okolnostima može da bude čudesno lep cvet naših leja sa trajnicama.

Opširnije: Helenijum

Heliopsis

heliopsisOsnovna vrsta heliopsisa potiče iz Severne Amerike. Snažna trajnica koja naraste otprilike 80-100 cm u visinu i 60-70 cm u širinu, bokorasto, krutih uspravnih stabljika, dugovečna je, skromna i ima dug period cvetanja. Hrapavi listovi jajastog oblika i šiljasti, po obodu su nazubljeni. Na vrhu jakih stabljika otvaraju se žuti polupuni gnezdasti cvetovi koji mogu da se upotrebe i kao rezano cveće. Biljka je prvenstveno dekorativna u pozadini sunčanih leja sa trajnicama, ali je možemo saditi i kao cvetnu živu ogradu.

Opširnije: Heliopsis

Hosta

hostaNaziv Hosta, biljka je dobila po imenu austrijskog prirodnjaka i lekara N. T. Hostija. Rod je ranije bio poznat pod imenom funkija. Biljka ima mesnate, kratke i razgranate rizome koji se nalaze plitko na površini zemlje. Listovi su jajastog ili srcastog oblika, krupni i do 20 cm dugi, a 10 cm široki. Cvetovi se nalaze na nerazgranatoj cvetnoj dršci dugačkoj 40 - 45 cm i uglavnom su bele ili svetloplava boje, veoma mirisni, nalik na ljiljane. Cveta u julu i avgustu.Rod obuhvata oko 40 vrsta, od kojih su značajne: H. plantaginea. Poreklom je iz Japana. Listovi su lancerasti do jajasti, nežno ljubičasti ili beli.

Opširnije: Hosta

Hrizantema

hrizantemaU zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.

Opširnije: Hrizantema

Iberis, gibraltarski

iberisIberis, ili kako ga kod nas zovu tatarsko cveće, autohtono raste na Iberijskom poluostrvu i u Maroku. Visok je oko 15 cm, raste u obliku poluloptastog zimzelenog grma. Beli cvetovi koji su skupljeni u široke grozdove, po obodu su blede ružičaste ili blede ljubičaste boje. Iberis obično sadimo u kamenite bašte i u pukotine suvih zidova, ali je odličan i za rubne površine.

Opširnije: Iberis, gibraltarski

Jedić alpski

jedicTrajnica visoka 100-110 cm, bokorastog rasta, krute stabljike i duboko perasto deljenih listova potiče iz područja visokih planina Evrope. Cvetni omotač se sastoji od čašičnih listića indigo plave boje, od kojih su gornji oblika kacige. Predstavlja lep dekor u mešovitoj leji sa trajnicama i na rubnim površinama.

Opširnije: Jedić alpski

Jorgovan

jorgovanOvaj svima poznat i omiljen cvetni grm nije potrebno posebno opisivati. Pripada porodici maslinki. Svake godine ljubitelji cveća već zimi nestrpljivo očekuju prve procvetale grane jorgovana, koji će na otvorenom procvetati tek u Maju.Jorgovan je vrlo rasprostranjen grm. Pojedine vrste odomaćene su u Kini, a ostale uglavnom u Aziji. Naš poznati vrtni jorgovan koji nas svako proleće obraduje svojim mirisnim rascvetalim granama potiče izvorno sa područja Balkanskog poluostrva. U Evropu je dospeo zaobilaznim putem preko Turske, negde u drugoj polovini 16 veka. Dosta vremena je prošlo dok se uzgajivači nisu pozabavili jorgovanom. Otprilike 300 godina nakon što je prvi grm jorgovana donešen u Beč, uspelo im je uzgojiti tek 25 različitih sorti.

Opširnije: Jorgovan

Kadifica

kadificaČak i za vreme tmurnog dana ova privlačna meksička jednogodišnja biljka izgleda izuzetno raskošno i veselo. Stabljike 30 cm visoke, grmolikog rasta, imaju tamno zelene listove i od sredine leta sve do jeseni jarke žute ili smeđe - zagasito crvene cvetove. U sandučiću ispred velikog prozora treba držati impozantniju biljku kao što je T. Erecta (Kadifica uspravna) koja naraste od 60 cm do 90 cm. U martu ili aprilu sadi se seme na temperaturi od 16 do 18°C.
 
    U maju se uzgajaju sadnice u hladnoj prostoriji koje se naknadno presađuju u sunčani prozorski sandučić ispunjen bilo kojim dobrim kompostom za lončanice. Biljke se sade na razmak od oko 23 cm. Kad je vreme suvo treba ih obilno zalivati. Kadifica podjednako lepo ukrašava i čini veselim i lepim i naše vrtove.


Kamenika

kamenikaOva ukrštena kamenika visoka je 10-20 cm, zimzelena je, listova skupljenih u rozetu. Raste rastresito jastučasto, listovi su joj napukli, obrnuto jajastog oblika. Boja cvetova, koji su skupljeni u grozdastu cvast, zavisi od vrste. Boje se kreću od svetlo roza do tamnoružičaste, pojedine vrste imaju svetle pruge po svojim laticama. Bez izuzetka svaka vrsta i svaka boja interesantne su i veoma lepe, pogodne su za sadnju u udubljenju kamene bašte, za žardinjere i leje sa trajnicama.

Opširnije: Kamenika

Kana

kanaNaziv Kana potiče od grčke reči canna = cev, valjak što se odnosi na oblik stabla. Rod kana obuhvata oko pedeset vrsta biljaka, a poreklom su iz tropskih i suptropskih predela Amerike, gde slobodno rastu na sunčanim položajima duž reka i plavnih područja. Prve biljke preneli su španci oko 1570 godine. Prava proizvodnja počela je tek 1840 godine i do kraja 19 veka proizvedeno je mnogo novih sorti. Taj rad se i danas nastavlja, ali praktičnu primenu ima samo oko 20 sorti, dok se od noviteta u praksi prihvataju samo one selekcije koje se bitno razlikuju od postojećih po boji ili veličini cveta, habitusa, uzrasta ili nekom drugom vrednom osobinom. Biljke imaju rizom, a stablo naraste do jedan i po metar visine. Listovi su krupni do 50 cm dužine i do 20 cm širine. Cvetanje je veoma intezivno. Cvetovi su asimetrični, crvene, roze, žute boje. Seme je crno i tvrdo, veličine semena graška i nalazi se trodelnoj čauri.

Opširnije: Kana

Kantarion

kantarionMala biljka, i u visinu i u širinu naraste do 20 cm, rastresito bokorasta, polegle, pa ustajuće stabljike. Listovi ovog, niskog kantariona su sitni, elipsastog oblika, plavozelene boje. Žuti cvetovi koji su skupljeni u amrelastu cvast imaju veliki broj prašnika, koji se izdižu visoko iznad latica. U kamenitoj bašti, žardinjeri, ili sasvim napred u mešovitoj leji, predstavlja ostrvce vedre žute boje.

Opširnije: Kantarion

Karanfil - kamenjar

karanfilVisok je jedva 10-20 cm, raste u obliku rastresitog cvetnog tepiha. Stabljika mu je gusto razgranata, listovi uski, vlaknasti. Otvarajući se u ambrelastim cvastima, bledoružičasti cvetovi u ogromnom broju prekrivaju čitavu biljku. Karanfil kamenjar je odlična dugocvetajuća trajnica za stenovite površine, kamenite bašte i potporne zidove.

Opširnije: Karanfil - kamenjar

Karanfil, baštenski

karanfil2Postojbina baštenskog karanfila je zapadna i srednja Evropa. Visok je samo 10-20 cm, ali šireći se svojim razgranatim rizomom zauzima veće površine. Listovi su zimzeleni, sivozelene boje, šiljasti. Na vrhu tankih stabljika tokom leta se otvaraju mirisni cvetovi raznih nijansi ružičaste boje. Kod nas se gaje razni varijeteti ovog karanfila. Dekorativno ostrvce od ovog cveća ukrašava kamenite bašte, rubne površine i prednji deo leje sa trajnicama, a manje površine mogu da se zasade njime i da posluže umesto travnjaka. Podmlađujemo ga redovnim delenjem korena, u protivnom neće biti dugog veka.

Opširnije: Karanfil, baštenski

Kniphofia

kniphofiaBiljka je dobila ime po J. J. Knophofu nemačkom botaničaru iz 18 veka. Rod obuhvata oko 70 vrsta koje su rasprostranjene u tropskim i suptropskim predelima Afrike.
 
    Za naše cvećarstvo je interesantna samo vrsta Kniphofia uvaria koja je u našim uslovima otporna na mrazeve. Kniphofia voli suve i sunčane položaje, a preko leta traži veoma mnogo vode. Na vlažnim zemljištima strada preko zime od izmrzavanja. Često se sadi u perenskim zasadima ili kao soliterna vrsta, jer odrasli primerci zauzimaju i do 1/2m2.Njen veoma interesantan cvet se koristi i za rezanje. Biljke imaju mesnati rizom. Listovi su prizemni, uski, često i do 1 metar dugački, kožasti. Cvetno stablo je snažno i mesnato, 80-100 cm, dužine i na vrhu nosi klasastu cvast, koja je sastavljena od mnoštva sitnih cvetova. Cvetovi u donjem cvastu su žute boje i vise naniže, dok su u gornjem delu narandžaste do crvene boje i horizontalno su postavljeni. Vrhovi 6 prašnika vire iz krunice cvetova. Plodnik je natcvetan.

Opširnije: Kniphofia

Kokarda

kokardaOvaj hibrid dobijen je ukrštanjem severnoameričkih osnovnih vrsta. Biljka je srednje visine, naraste 50-60 cm u visinu i 40 cm u širinu, formirajući rastresiti bokor, uspravnih stabljika. Listovi pri osnovi stabljike su perasto deljeni, listovi su na stabljici lancetasti, dlakavi. Gnezdasti cvetovi prečnika 6-8 cm tokom celog leta dugo se otvaraju i izuzetno su dekorativni. Kokarda se gaji u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama. Zahvalna je biljka koja zaslužuje veću pažnju od one koju joj trenutno poklanjamo.

Opširnije: Kokarda

Koreopsis

koreopsisPostojbina ove bokoraste trajnice kod nas poznate kao "devojačko oko" je Severna Amerika. Koreopsis je biljka srednje visine, 40-60 cm, dok u širinu naraste 30-40 cm. Iznad krune perasto deljenih svetlozelenih listova, na dugim peteljkama, pojedinačno se otvaraju polupuni cvetovi prečnika 4-5 cm, latica raspoređenih zvezdasto, koje su u žutoj, beloj ili crvenoj boji. Cveta dugo, od početka leta do prvih mrazeva. Koreopsis je izuzetno zahvalan za mešovite leje, dobro se može kombinovati sa drugim biljkama.

Opširnije: Koreopsis

Kufeja

kufejaKufeja je džbunasta višegodišnja biljka poreklom iz Meksika. Stablo je pri dnu drvenasto, razgranato i kompaktno - zbijeno. Lišće je naspramno ili naizmenično, ovalno, pri vrhu malo zašiljeno i svetle boje. Cvetovi su vrlo lepi, crveni, belom bojom oivičeni, ispod koje se nalazi crn gajtančić, što izgleda veoma lepo. Prava lepota cvetova se ispolji kada im se sasvim približimo. Kufeja se lako gaji i neguje. Uspeva u svakoj plodnoj zemlji, a napreduje i u nešto nepovoljnijim uslovima. Može prezimiti i u hladnoj prostoriji, ako ima dovoljno svetla. Leti je treba obilno zalivati i izložiti suncu da bi što obilnije cvetala. Razmnožava se reznicama koje se lako i brzo primaju i semenom. Seje se oko polovine avgusta, a kad nikne pikira se po nekoliko biljaka u saksiju. Pošto tako prezime u proleće se pojedinačno presađuju u saksije. Uz umerenu toplotu, dovoljno svetlosti i umerenog zalivanja brzo će procvetati.


Ligularija

ligularijaPostojbina osnovne vrste ligularije je Kina, gde naraste 100-120 cm u visinu i 50-60 cm u širinu, u obliku rastresitog bokora. Uspravne stabljike su smeđe boje. Njeni veliki trouglasti listovi su po obodu nazubljeni. Žuti cvetovi se u velikim kitnjastim venčićima otvaraju tokom nekoliko nedelja. Ova trajnica deluje dekorativno pored vode, ispred grupa žbunova ili drveća, zatim kao rubna biljka, ili u pozadini leje sa trajnicama.

Opširnije: Ligularija

Lijatris

lijatrisOvo neobično cveće potiče iz Severne Amerike, visoko je 60-80 cm, sa uspravnim korenovim stablom gusto posutim vlaknastim listovima. Tamnoružičasti cvetovi se otvaraju odozgo nadole, u gustim venčastim cvastima. Egzotičnog je izgleda. Lijatris je naročito dekorativan ako se u manjim grupama sadi u leje sa trajnicama, kao i ispred drveća i grmova. Ne treba se plašiti eksperimenata u kombinovanju sa raznim drugim biljkama, ovo cveće ih naprosto traži.

Opširnije: Lijatris

Lincura kavkaska

lincuraPostojbina osnovne vrste ove trajnice je istočna strana Kavkaza. Biljka je visoka 10-15 cm, bokorastog je rasta, poluizdignute lučno povijene, polegle stabljike. Listovi su jajastog oblika, sedeći i sjajni. Cvetovi imaju oblik levka, plave su boje srednjeg intenziteta, u dnu čašice beli, sa prugama. Kavkaska lincura predstavlja specifičan ukras u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama.

Opširnije: Lincura kavkaska

Ljiljani

ljiljaniIme ljiljan potiče od latinske reči Lilium ili od starogrčke reči leirion. U svetu je poznato oko 90 vrsti ljiljana. Sve su one rasprostranjene na severnoj polulopti naše planete. Zona rasprostranjenja je između 10 i 55 stepena severne geografske širine. Na južnoj polulopti ljiljani se ne nalaze. Uglavnom su raspoređeni na tri kontinenta.

    U Aziji prirodno raste 51 vrsta, u Evropi 12 a u Severnoj Americi 21 vrsta. Iz istorijata ljiljana imamo dosta podataka. Postoje podaci da su ljiljani bili poznati u vrtovima Egipćana i Asiraca već 2800 godine pre nove ere. I Grci i Rimljani su dobro poznavli i rado gajili ljiljane.

Opširnije: Ljiljani

Ljubičica, baštenska

ljubicicaPotiče iz Severne Amerike, visoka je 10-15 cm, rizom joj je krtolast, raste bokorasto. Od ljubičice koja raste u prirodi a čiji miris je prijatan, razlikuje se po tome što joj je cvet krupniji i ne miriše. Ima više varijeteta i svi su dekorativni. Ovu ljubičicu sadimo pre svega u podnožje drveća i žbunova.

Opširnije: Ljubičica, baštenska

Majčina dušica - niska

majcinaIzuzetno sitna i niska biljka poleglih stabljika koja raste jastučasto, do jedva 5 cm visine. Listovi su joj plavozelene boje, dlakavi. Čitavu je prekrivaju cvetovi intenzivne ružičaste boje. Zbog niskog i jastučastog rasta pogodna je za pokrivanje tla na odgovarajućim mestima kamenite bašte, za ispunjavanje procepa kamenih zidova i fugni između nagaznih ploča, a tamo gde se za to ukaže potreba, može da posluži i umesto travnjaka.

Opširnije: Majčina dušica - niska

Margareta

margaretaMargareta raste autohtono na Pirinejima. Visoka je 80-100 cm, bokorastog je rasta, uspravne stabljike i duguljastih kopljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Gnezdasti cvetovi belih latica i žute sredine se otvaraju pojedinačno, na vrhu kratkih stabljika. Omiljeno je cveće koje se sadi u leje sa trajnicama u grupi, u obliku malih ostrva. Dobro može da se kombinuje sa drugim cvećem, a bašta u kojoj raste odiše atmosferom seoskog vrta.

Opširnije: Margareta

Narcisi

narcisiIme Narcis potiče od grčke reči narkao, što znači opiti, omamiti. Ne može se sa sigurnošći tvrditi da li se mislilo na omamljujući miris ili na narkotičko dejstvo alkoloida narcisina koji se nalazi u biljci.Od 25 vrsta narcisa neke vrste su brojno raširene u Portugalu, Španiji, na Pirinejima, u Južnoj Francuskoj, Severnoj Africi, gde rastu pod uticajem tople mediteranske klime, dok se druge, otporne na mrazeve, nalaze svugde u Evropi, gde na planinskim livadama stvaraju čitava cvetna polja.

Opširnije: Narcisi

Neven

nevenNeven je jednogodišnja, ređe dvogodišnja, ukrasna biljka, visoka do 60 cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sedeći, produžno loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. Cela je stabljika prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je žute, tamnožute ili narandžaste boje. Na vrhu svake grane je mirisna, najčešće narandžasto žuta cvast sa jezičastim cvetovima.
 
    Cveta od juna do novembra, razmnožava se semenom koje se seje u jesen ili proleće. Po poreklu je mediteranska biljka, a kod nas se svugde gaji kao omiljeno narodno cveće. Neven se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tkozvane "duple" cvasti jake narandžaste boje. Cvet treba brati po suvom i sunčanom vremenu i što pre osušiti na jakoj promaji da što bolje sačuva divnu prirodnu boju i miris.


Plamenac, jastučasti

plamenacJastučasti plamenac ili daglasov floks je hibridna trajnica. Poznati su i omiljeni njegovi brojni varijeteti. Biljka je niska, naraste 5-10 cm, ali je bujna i širi se obrazujući gusti jastučasti tepih zatvorene površine. Listovi daglasovof plamenca su sitni, uski i šiljasti, ili su kopljastog oblika, ostaju zeleni i preko zime. Ovaj floks bogato cveta u kasnu jesen ili leti, a njegovi cvetovi su najrazličitijih nijansi ružičaste i ljubičaste boje. Primena jastučastog floksa je višestruka - sadimo ga u kamenite bašte, u žardinjere, na strmine i padine, u fugu suvih zidova.

Opširnije: Plamenac, jastučasti

Rudbekija

rudbekijaPostojbina osnovne vrste i ove pupavice je Severna Amerika. Ona je izrazito visoka, naraste 150-200 cm. Bokorastog je rasta, razgranatog korena, uspravnih stabljika. Njeni donji kožasti listovi su deljeni, a gornji jajastog oblika. Pri kraju leta se na vrhovima izduženih stabljika u grupama otvaraju zvezdasti cvetovi čije su zrakasto raspoređene latice jarko žute boje, dok su kupasto izdignuta središta od jezičastih cvetnih listića zelene boje. Sjajna rudbekija je zahvalno cveće za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto i jesen i to kao soliter, ili u manjim grupama, u pozadini leje ili kao dominantna, a sadi se i pored vode. Podesna je za kombinovanje sa sličnim snažnim "divljim" trajnicama kao što su , na primer, potočnjak (velika vrbica) i ukrasne trave koje se sade pored vodenih površina, ili na najrazličitijim cvetnim trajnicama žute boje kao što su čelebi-grana (zlatnica), enotera, krajcarica, divizma. Vredi eksperimentisati njome.

 Položaj: Voli sunce, ali će podneti i blagu senku.
 
Zalivanje: Zahvalna je za redovno zalivanje.
 
Tlo: Stvarno se dobro oseća na pomalo vlažnom hranjivom zemljištu izbalansiranog sastava, sa dobrom drenažom.
 
Temperatura: Nema posebnih zahteva, podnosi ekstremne klimatske uslove.
 
Period cvetanja: avgust, septembar


Ruzmarin

ruzmarinRuzmarin je biljka toplih, južnih krajeva pa mu prija toplo leto. Na primorju uglavnom raste samonikolo, a na našim terenima uglavnom se sadi. Od ruzmarinovog lišća destilacijom se dobija ruzmarinovo ulje. Ruzmarin cveta u proleće lepim sitnim plavim cvetićima. Ima ga sa žuto - šarenim i belo - šarenim listom. Na zaklonjenom mestu može da prezimi i napolju, inače se neguje u saksijama. U jesen ga treba uneti u podrum ili u svetlu prostoriju gde ne mrzne. Jedina nega je umereno zalivanje, ali traži dosta svetla. Često presađivanje ili pomeranje sa jednog mesta na drugo ne podnosi najbolje. Razmnožava se u proleće reznicama. Voli jaku humusnu mešavinu zemlje sa dodatkom 15% peska. Presađuje se svake treće godine u malo veću saksiju.
 


Sasa

sasaPoznat i kao zapadnoevropska ili dlakava sasa, ovaj hibrid visok 20-25 cm i snažnog rizoma veoma je dugovečan. Bokorastog je rasta, uspravne korenove stabljike. Perasto deljeni listići se u potpunosti razvijaju tek posle cvetanja. Pricvetni listovi, složeni u čašicu, tamnocrvene su boje; pošto stubići tučka precvetaju, cvetni omotači se jako izduže, a ostajući na biljci i paperjasti plod je dekorativan. Znalački primenjena, velika sasa svojim specifičnim izgledom predstavlja nesvakodnevni ukras prolećne kamenite bašte.

Opširnije: Sasa

Šlajer cveće

slajerOsnovna vrsta šlajer cveća u prirodi raste u južnoj Evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastučasto; stabljika joj je polegla, mestimično snabdevena stolonima, pomoću kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ružičasti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu sadimo u kamenite bašte, u fugne suvih zidova, ali dekorativna može da bude i na rubnim površinama. Ukoliko je po cvetanju orežemo, podstaći ćemo je na ponovno cvetanje....

Opširnije: Šlajer cveće

Tradeskancija

tradeskancijaOvo je hibrid visok 60-70 cm, uspravne i razgranate stabljike, kopljastih listova bez lisne peteljke, koji su svojom osnovom obmotani oko stabljike. Cvetovi intenzivne boje ciklame grupno se otvaraju na vrhovima izdanaka, iz pupoljaka koji vise. Ova biljka dugo cveta i omiljeno je nezahtevno cveće naših bašta.

Opširnije: Tradeskancija

Tubaroza

tubarozaKod ovog roda osnovu u nazivu Polianthes čine grčke reči polios - beličast i anthos - cvet, što bi značilo beli cvetovi. Ranije su se biljke ovog roda nazivale Polianthus i ubrajale se u familiju Amaryllidaceae. Rodovi Agave, Beschorneria, Cordyline, Dasylirion, Dracaena, Fureraea, Sanseveria, Yucca i Polianthes, kao i još neki drugi rodovi, bili su svrstani u familiju Agavaeae. Rod Polianthes obuhvata 13 vrsta koje sve bez izuzetka rastu u Srednjoj Americi i Meksiku. Kao kulturna forma predstavlja za cvećarstvo interesantnu vrstu. Polianthes tubaroza je kod nas poznata pod imenom tubaroza.

Opširnije: Tubaroza

Udovičica

udovacicaOsnovna vrsta udovičice potiče sa Kavkaza, gde raste u vlažnim šumama i na rubovima šuma. Visoka je 50-80 cm, stabljika joj nije razgranata i raste bokorasto. prizemni listovi ove trajnice su kopljastog oblika, a stabljični su perasto deljeni. Cvetovi u obliku čaše su veliki, boje ljubičice, gnezdasti. Dekorativni su još u fazi pupoljaka. Biljka je lepša ako redovno prihranjujemo zemljište na kojem raste. U periodu cvetanja uvele cvetove treba redovno otklanjati (rezanjem), tako će se on produžiti. Sadimo je u leje sa trajnicama, te u veće i zaštićene kamenite bašte.

Opširnije: Udovičica

Veronika, klasasta

veronikaOva trajnica je vrsta evroazijskog porekla koja raste na suvim padinama, u šipražjima, hrastovim šumama, na pustarama čije je tlo peskovito ili na glinuši. Visoka je 20-25 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike, duguljastih šiljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Kod nas se gaje brojne baštenske vrste ove veronike čiji se cvetovi raznih nijansi plave boje, skupljeni u klasaste cvasti, otvaraju leti. Zahvalna je biljka za kamenite bašte i za leje sa trajnicama.

Opširnije: Veronika, klasasta

Viola

violaViola sa svojim privlačnim, otvorenim licem samo je oko desetak santimetara iznad zemlje i predstavlja odličnu rubnu biljku za prozorske sandučiće ili za vrtne stazice. Takođe se može upotrebiti da ispuni praznine između većih biljaka.Uzgaja se u seni ili na suncu kao jednogodišnja ili višegodišnja biljka kratkog veka. Stvara obilje cvetova u mnogo boja gotovo celu godinu u zavisnosti od temperature i varijeteta.
 
    Rokovi sadnje razlikuju se od varijeteta do varijeteta pa se stoga treba držati uputa navedenih na kesici sa semenom. Viole najbolje uspevaju u dobrom kompostu za lončanice koji treba stalno držati vlažnim. Uvele cvetove treba odrezati. Biljke se bacaju nakon cvetanja, koje može potrajati do dve godine sa kratkim prekidima.


Žednjak

zednjakOvaj žednjak je zapravo ukrštena sukulenta visoka 50-60 cm, robusnog rasta i izgleda. Stabljika mu je uspravna a listovi veliki, mesnati, tamnocrvenkasto smeđi. Cvetovi su skupljeni u amrelastu cvast i imaju specifičnu, prljavoružičastu boju. Zbog karakterističnog zdepastog izgleda može se eksperimentisati sa raznim njegovim oblicima, čak i veoma neobičnim. Kada se bašta planira, treba uzeti u obzir da biljka kasno cveta i nameniti je za jesenje ukrašavanje leje, mada se dobro slaže i sa trajnicama i žbunovima obojenih listova ili sa ukrasnim travama. Kontrasne biljke, ako se vešto kombinuju, uzajamno ističu karakteristike jedni drugih, te stoga vredi izvoditi eksperimente i ovaj žednjak kombinovati sa izrazito jednostavnim biljkama...

Opširnije: Žednjak

Zimzelen, mali

zimzelenMali zimzelen ili paverika, raste u obliku grma visokog 15 cm, i kao što mu sam naziv kaže, zimzelena je biljka. U prirodi raste i kod nas u grabovim i hrastovim šumama. Stabljika je polegla i zakorenjuje se, listovi su uski i eleipsastog oblika, levkasti cvetovi su bele ili plave boje. U senci kao, pokrivač tla, mali zimzelen može da posluži umesto travnjaka, mada u polusenci rađa više cvetova. Ako je biljka izložena jačem suncu, listovi teško da će prezimiti. Mali zimzelen sadimo kao podrast na površine sa drvećem i žbunovima, a prikladan je i kao pokrivač tla padina i strmina koje se takođe nalaze u senci. Uporno se širi ako mu stanište i ostali uslovi odgovaraju, što treba da uzmemo u obzir prilikom kombinovanja sa drugim cvećem.

Opširnije: Zimzelen, mali

Zumbul

zumbulZumbul je dobio ime po Hyakinthosu lepom mladiću iz Grčke mitologije. U podnožju Sredozemnog mora i Male Azije rasprostranjeno je oko 30 do 40 vrsti, od kojih je samo mali broj našao primenu u cvećarstvu.Za zumbule u Evropi postoji podatak da su cvetali u botaničkoj bašti u Padovi 1543 godine. Prvi zumbuli bili su niski i sa jednostavnim cvetovima, često samo sa jednim ili dva cveta na dršci. Proizvodnjom zumbula prvi su se počeli baviti Holanđani oko 1700 godine, da bi već 1793 godine Holanđanin G. Voorheim opisao 249 duplo cvetnih i 107 jednostavno cvetajućih sorti. Do današnjih dana Holandija je ne samo zadržala proizvodnju lukovica zumbula već je postala isključivi proizvođač sa 816 hektara. Pokušaji proizvodnje u okolini Berlina, kao i u SAD su propali.

Opširnije: Zumbul

Zvezdan, jastučasti

zvezdanPotiče iz Severne Amerike, a kod nas se mogu nabaviti samo vrste nastale ukrštanjem sa Aster novi-belgii. One, osim u beloj i plavoj boji cvetaju u najrazličitijim nijansama ružičaste i ljubičaste boje. Zavisno od vrste, jastučasti zvezdan je visok 15-45 cm. Puzavog je korena, uspravnih stabljika, duguljastih i kopljastih listova. Na cvetnim stabljikama čija dužina zavisi od vrste, skupljeni u cvasti, otvaraju se mnogobrojni gnezdasti cvetovi, sjajni, raznih živih boja. Nezaobilazna je dekorativna trajnica raskošne lepote koja ukrašava naše bašte u kasno leto ili u jesen, te se pri sadnji i planira za odgovarajuće leje, ali isto tako je pogodna za veće kamenite bašte, ili za rubove leja sa trajnicama. Zbog kasnog cvetanja, treba da vodimo računa o tome da se jastučasti zvezdan posadi na mesto koje će i u jesen biti sunčano, u protivnom će cvetovi ostati u zametku.

Opširnije: Zvezdan, jastučasti

Zvončić

zvoncicOva trajnica potiče sa krečnjačkih stena i brdskih pašnjaka visokih planina srednje i južne Evrope. Visoka je 10-15 cm, i širi se člankovitim korenjem obrazujući travnjak. Prizemnu lisnu rozetu sačinjavaju okruglasti listovi, dok su listovi na stabljici duguljastog oblika. Zvonoliki cvetovi nagnutih glavica otvaraju se u malobrojnim cvastima i oni su boje lavande. Odgovarajući životni prostor za ovo nisko cveće su kamenita bašta i fugne suvih zidova.

Opširnije: Zvončić

Online osobe

Imamo 31 gostiju i 9 članova na mreži

najjeftinija cvecara

Budite sigurni da ste kupili najpovoljnije!

cvecara logo

GARANTUJE
NAJBOLJU PONUDU NA TRŽIŠTU!

Da bismo dokazali da smo najjeftinija cvećara, za svaki artikal koji nađete jeftinije kod konkurencije, dajemo Vam povoljniju cenu. Ukoliko kod konkurencije nađete artikal koji nemamo u ponudi, pošaljite nam fotografiju na info@mojacvecara.com i način na koji možemo proveriti cenu, a mi ćemo Vam napraviti aranžman i formirati cenu koja je za 10% niža.

  • Beograd: Zorica
  • Nis: Sanja i Nedeljka
  • Novi Sad: Jelena
  • Kragujevac: Renata
  • Vranje: Ceca
  • Subotica: Iva
  • Sombor: Kristina
  • Novi Beograd: Lana
  • Sarajevo: Jasna
  • Valjevo: Suzana
  • Budva: Tamara

Komentari naših posetilaca

 

[Milovan] : Vi ste neverovatni! Hvala Vam puno.

[Predrag] : Hvala vam puno na isporuci! Ulepsali ste dan nasoj majci!

[Mila] : Jako sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Mirsad] : Prelijep buket predivnih ruza! Majka mi se rasplakala na telefon. Mirsad

[Andrej] : Sve pohvale!!!!! Prezadovoljna sam uslugom.

[Branka] : HVALA VAM STO STE OBRADOVALI MOJU SESTRU ZA RODJENDAN CVECE JE PREDIVNO VIDELA SAM NA SKAJUPU

[Ivan-Russija] : Хвала пуно за брзе испоруке, одлична услуга за испоруку цвећа од Русије да Србије))

[Darko] : Hvala Vam stvarno ste najbolji!! Pozdrav iz Australije.

[Olga] : Uz pomoc vas sam mogla obradovati roditelje za dogisnjicu braka.Super i profesionalno odradjeno. Svaka cas. Pozdrav iz Luzerna

[Vlado] : Profesionalna usluga. Samo tako nastavite. Odlican customer service.

[Jelena] : Hvala vam!!!! Ulepsali ste dan jednoj devojcici u bolnici! Bila je presrecna! Kao i ja! Uvek cu vam se vracati!

[Igor] : Sjajna usluga! Hvala!

[Jelena] : mama se odusevila. hvala vam

[Vladimir] : HVALA VAM!!! Stvarno profesionalno uradjeno...zahvaljujuci vama postigao sam ono sto sam zeleo,a to je da izmamim osmeh jedne osobe...HVALA

[Ivan] : svetsko a nase bravo

[Zorica] : Beskrajno vam hvala na savršenoj usluzi uprkos kasnoj narudžbini. Pomogli ste meni i mojoj porodici da ulepšamo rodjendan mojoj mami iako smo na drugom kraju sveta (u Vankuveru).  Puno pozdrava.

[Tanja - Australia] : Brza i profesionalna usluga, hvala i samo nastavite tako.

[Nena] : Odlicno ste odradili svoj posao!! hvala najlepse! N.

[Mare] : Najbrzi i najbolji ste! Samo tako..

[Steve] : Huge thanks to you. Everything was perfect! You made my girl very very happy.

[Aleksandra] : Hvala vam za fantastičnu uslugu! Obradovali ste i osobu koja je primila cveće i osobu koja je poslala cveće! Želim vam sve najbolje i samo nastavite u istom stilu, najbolji ste!

[Ivana] : Hvala vam sto ste predivno sve zapakovali i isporučili tačno u minut! Pokloni sa slikama su super izgledali i sigurno ću opet naručiti putem vaše online store! Pozdrav iz Sydney-a.

[Nebojsa] : Super ste!!! Hvala

[Mila] : javo sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Dušan] : sajt je za svaku pohvalu

Opširnije i dodaj komentar

payp
Visa karticaMaster kartica
2co